Bajden traži Kongresu još 11,7 milijardi dolara za Ukrajinu
Predsednik SAD Džozef Bajden tražiće od američkog Kongresa 11,7 milijardi dolara finansijske podrške Ukrajini, dok se u toj zemlji nastavljaju ratni sukobi sa Rusijom, saopštila je Bela kuća.
Ta sredstva bila bi namenjena za nabavku opreme, obaveštajnu i direktnu budžetsku podršku Ukrajini.
Zahtev američkog predsednika je deo većeg kriznog paketa u ukupnom iznosu od 47,1 milijarde dolara i dolazi u vreme kada se SAD bore sa krizom izazvanom pandemijom kovid-19 i majmunskim boginjama, kao i posledicama nedavnih prirodnih katastrofa koje su pogodile pojedine savezne države na jugu, navodi Rojters.
Bajden će od Kongresa zatražiti 11,7 milijardi dolara hitnog finansiranja za pružanje vojne pomoći i budžetske podrške Ukrajini, i 22,4 milijarde dolara za pomoć zbog kovid-19 uoči potencijalnog rasta broja slučajeva na jesen, saopštila je u petak Bela kuća.
Zahtev za hitno finansiranje će takođe uključivati dve milijarde dolara za rešavanje posledica ruskog rata u Ukrajini po snabdevanje SAD energijom, kao i 3,9 milijardi dolara za borbu protiv izbijanja virusa majmunskih boginja i 6,5 milijardi dolara za pomoć u prirodnim katastrofama.
Bajdenov zahtev dolazi u trenutku kada Kongres još nije usvojio nacrt zakona o finansiranju za 2023. godinu, što će omogućiti više vremena za pregovore, napominje britanska agencija.
Nova finansijska sredstva za podršku Ukrajini bila bi dodatak na 40 milijardi dolara koje su SAD odobrile ranije ove godine.
Bela kuća je saopštila da je oko 75 odsto vojne i prateće pomoći u okviru tog paketa već isporučeno, prenosi Tanjug informacije britanske agencije.
Kako Rusija gleda na američku pomoć Ukrajini?
S druge strane, FoNet donosi izjavu zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Rjabkova, o tome da Sjedinjene Američke Države deli najtanja linija od toga da postanu strana u sukobu u Ukrajini.
„Više puta smo upozoravali SAD na posledice koje mogu uslediti kada se SAD, isporučujući oružje i uključujući se u druge oblike direktne podrške Kijevu, u suštini stavljaju u poziciju blisku onome što se može nazvati strana u sukobu. Najtanja linija, koja deli SAD od toga da postanu strana sukoba, ne treba da služi kao neka vrsta iluzije za pomahnitale antiruski nastrojene snage da će, ukoliko se ona pređe, sve ostati kako i jeste", rekao je Rjabkov za televiziju "Rusija 24".
izvor: Tanjug, FoNet