<article>Takođe, 60 odsto kompanija smatra da bi se integracija šest balkanskih država pozitivno odrazila na njihovo poslovanje, a 49 odsto građana smatra ekonomski rast prioritetom nakon pandemije korona virusa. Rezultate dva istraživanja koja su sprovedena na Zapadnom Balkanu danas je u Briselu predstavila generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Majlinda Bregu. "Ponekad nas rezultati iznenade, nekada nam služe kao alarm, a ponekad potvrđuju da naš trud nije uzaludan jer građani i privredni subjekti osećaju dobrobit našeg rada", rekla je Bregu u Briselu.Dodala je da je biti Evropljanin stanje duha, te da građani regiona ne samo da to prepoznaju, već se i trude da posluju što efikasnije."Rat u Ukrajini je probudio duhove prošlosti i brigu za bezbednost. Ne možemo prevideti zabrinutost širom našeg regiona po pitanju opšte i energetske bezbednosti i ekonomskih posledica rata u Ukrajini", dodala je Bregu. Dalje, 74 odsto građana smatra da su dezinformacije jedna vrsta pretnje. Sekurimetar pokazuje da lažne vesti ili pogrešno interpretirane vesti brinu 47 odsto ljudi u regionu. Kao najodgovornije za širenje takvih vesti građani smatraju novinare i medijske kuće Kao najveće bezbednosne izazove građani regiona vide organizovani kriminal (91 odsto), finansijski kriminal (89 odsto), terorizam (88 odsto), dezinformacije (86 odsto), ekstremizam (85 odsto) i prirodne katastrofe (85 odsto). Takođe, jedan od tri stanovnika Zapadnog Balkana kao najveću pretnju njihovim životima vide korupciju. Građani ekonomsku situaciju (47 odsto) i nezaposlenost (39 odsto) takođe vide kao veliku brigu i najveći izazov u regionu. "Ljudi moraju da znaju da će moći da obezbede svoju decu i da mogu da priušte zdravstvenu zaštitu ako i kada im bude potrebno. Za mlade je najveća briga nemogućnost pronalaska posla", navela je Bregu. Oko 67 odsto mladih između 18 i 24 godine razmatra da ode i živi i radi u inostranstvu. U osmom izdanju Balkanskog barometra učestvovalo je više od 6.000 ljudi iz regiona i više od 1.200 kompanija. Više od 6.000 građana učestvovalo je u drugom izdanju istraživanja Sekjurimetar u periodu od marta 2021. do aprila 2022. širom Zapadnog Balkana.Izvor: Beta</article>

Takođe, 60 odsto kompanija smatra da bi se integracija šest balkanskih država pozitivno odrazila na njihovo poslovanje, a 49 odsto građana smatra ekonomski rast prioritetom nakon pandemije korona virusa. 
 
Rezultate dva istraživanja koja su sprovedena na Zapadnom Balkanu danas je u Briselu predstavila generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Majlinda Bregu. 
 
"Ponekad nas rezultati iznenade, nekada nam služe kao alarm, a ponekad potvrđuju da naš trud nije uzaludan jer građani i privredni subjekti osećaju dobrobit našeg rada", rekla je Bregu u Briselu.
Dodala je da je biti Evropljanin stanje duha, te da građani regiona ne samo da to prepoznaju, već se i trude da posluju što efikasnije.
"Rat u Ukrajini je probudio duhove prošlosti i brigu za bezbednost. Ne možemo prevideti zabrinutost širom našeg regiona po pitanju opšte i energetske bezbednosti i ekonomskih posledica rata u Ukrajini", dodala je Bregu. 
 
Dalje, 74 odsto građana smatra da su dezinformacije jedna vrsta pretnje. Sekurimetar pokazuje da lažne vesti ili pogrešno interpretirane vesti brinu 47 odsto ljudi u regionu. 
 
Kao najodgovornije za širenje takvih vesti građani smatraju novinare i medijske kuće 
 
Kao najveće bezbednosne izazove građani regiona vide organizovani kriminal (91 odsto), finansijski kriminal (89 odsto), terorizam (88 odsto), dezinformacije (86 odsto), ekstremizam (85 odsto) i prirodne katastrofe (85 odsto). 
 
Takođe, jedan od tri stanovnika Zapadnog Balkana kao najveću pretnju njihovim životima vide korupciju. 
 
Građani ekonomsku situaciju (47 odsto) i nezaposlenost (39 odsto) takođe vide kao veliku brigu i najveći izazov u regionu. 
 
"Ljudi moraju da znaju da će moći da obezbede svoju decu i da mogu da priušte zdravstvenu zaštitu ako i kada im bude potrebno. Za mlade je najveća briga nemogućnost pronalaska posla", navela je Bregu. 
 
Oko 67 odsto mladih između 18 i 24 godine razmatra da ode i živi i radi u inostranstvu. 
 
U osmom izdanju Balkanskog barometra učestvovalo je više od 6.000 ljudi iz regiona i više od 1.200 kompanija. Više od 6.000 građana učestvovalo je u drugom izdanju istraživanja Sekjurimetar u periodu od marta 2021. do aprila 2022. širom Zapadnog Balkana.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Balkanski barometar: Opada podrška evrointegracijama na Zapadnom Balkanu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation