<article>Vjasnu je osnovao beloruski dobitnik Nobelove nagrade za mir Aleš Bjajatski, koji se nalazi u zatvoru u toj bivšoj sovjetskoj republici, saveznici Rusije.Kada neka organizacija u Belorusiji bude označena kao ekstremistička, svako ko je umešan u njene aktivnosti biva izložen krivičnom gonjenju.Belorusiju su 2020. godine zahvatili masovni protesti, nakon što je autoritarni predsednik države Aleksandar Lukašenko šesti put pobedio na izborima, a opozicija osporila rezultate izbora kao lažirane - što je bio i stav zemalja Zapada.Na nekim od protestnih skupova bilo je više od 100.000 ljudi, a vlast je na njih odgovorila surovim gušenjem. Više od 35.000 ljudi je uhapšeno, hiljade ljudi premlaćene su u pritvoru, stotine nevladinih organizacija i medija ugašene su i stavljene van zakona nakon što su proglašene ekstremističkim.Potez protiv Vjasne značajno pojačava pritisak na neistomišljenike vlasti u Belorusiji.Vjasna ima ogranke u većini velikih gradova u zemlji i stotine volontera i aktivista širom zemlje koji svakodnevno prate kršenje ljudskih prava u Belorusiji.Vlasti su saopštile da će se svako ko ima bilo kakve veze sa Vjasnom i nastavi da sarađuje sa njom suočiti sa krivičnom prijavom za "pomaganje ekstremističkoj organizaciji".Za to krivično delo zaprećena je kazna do sedam godina zatvora.Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije optužilo je danas Vjasnu za "pripremanje napada na suverenitet i javnu bezbednost Belorusije, (i) diskreditaciju i vređanje zvaničnika".Na spisak ekstremističkih organizacija dodato je i tridesetak njenih ogranaka i informativnih kuća povezanih sa njom.Aleš Bjajatski je osnovao Vjasnu 1996. godine, a uhapšen je nakon protesta 2020. godine.Dobio je Nobelovu nagradu za mir 2022. godine dok je služio desetogodišnju zatvorsku kaznu.Iza rešetaka je i pet drugih visokih zvaničnika Vjasne.Prema podacima Vjasne, u Belorusiji ima ukupno 1.489 političkih zatvorenika, a vlasti mnogima od njih namerno stvaraju nepodnošljive uslove za život.Izvor: Beta</article>

Vjasnu je osnovao beloruski dobitnik Nobelove nagrade za mir Aleš Bjajatski, koji se nalazi u zatvoru u toj bivšoj sovjetskoj republici, saveznici Rusije.
Kada neka organizacija u Belorusiji bude označena kao ekstremistička, svako ko je umešan u njene aktivnosti biva izložen krivičnom gonjenju.
Belorusiju su 2020. godine zahvatili masovni protesti, nakon što je autoritarni predsednik države Aleksandar Lukašenko šesti put pobedio na izborima, a opozicija osporila rezultate izbora kao lažirane - što je bio i stav zemalja Zapada.
Na nekim od protestnih skupova bilo je više od 100.000 ljudi, a vlast je na njih odgovorila surovim gušenjem. Više od 35.000 ljudi je uhapšeno, hiljade ljudi premlaćene su u pritvoru, stotine nevladinih organizacija i medija ugašene su i stavljene van zakona nakon što su proglašene ekstremističkim.
Potez protiv Vjasne značajno pojačava pritisak na neistomišljenike vlasti u Belorusiji.
Vjasna ima ogranke u većini velikih gradova u zemlji i stotine volontera i aktivista širom zemlje koji svakodnevno prate kršenje ljudskih prava u Belorusiji.
Vlasti su saopštile da će se svako ko ima bilo kakve veze sa Vjasnom i nastavi da sarađuje sa njom suočiti sa krivičnom prijavom za "pomaganje ekstremističkoj organizaciji".
Za to krivično delo zaprećena je kazna do sedam godina zatvora.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije optužilo je danas Vjasnu za "pripremanje napada na suverenitet i javnu bezbednost Belorusije, (i) diskreditaciju i vređanje zvaničnika".
Na spisak ekstremističkih organizacija dodato je i tridesetak njenih ogranaka i informativnih kuća povezanih sa njom.
Aleš Bjajatski je osnovao Vjasnu 1996. godine, a uhapšen je nakon protesta 2020. godine.
Dobio je Nobelovu nagradu za mir 2022. godine dok je služio desetogodišnju zatvorsku kaznu.
Iza rešetaka je i pet drugih visokih zvaničnika Vjasne.
Prema podacima Vjasne, u Belorusiji ima ukupno 1.489 političkih zatvorenika, a vlasti mnogima od njih namerno stvaraju nepodnošljive uslove za život.
Izvor: Beta

Prenosimo

Minsk, glavni grad Belorusije. Foto: Osman Yunus Bekcan / Unsplash

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Belorusija najstariju organizaciju za zaštitu ljudskih prava proglasila ekstremističkom