<article>Kako se navodi razlog za objavljivanje ovog saopštenja, je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika.Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.U saopštenju se naglašava da je Biološki fakultet u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita "Jadar“. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od 4 do 6 dana). Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji "Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, u integralnoj verziji. Kompletan "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ se nalazi u režimu "poslovne tajne“ (na zahtev "Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd), ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa "Projekat "Jadar“ - šta je poznato?“ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa.Prema podacima iz "Nacrta studije uticaja”, koju je objavila kompanija "Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela je konsultantska kuća “The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima "Nacrta studije uticaja”, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu.Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak iznet u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“ rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima. Samim tim, Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u "Nacrtima studije uticaja“, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.Dodaju da je "pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle "regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta“, kao i "predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet“, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama)".Dodatno, u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – "Upravljanje zemljištem i njegova sanacija“ i Rio Tinto Standardom 16 – "Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima“, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode."Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države", stoji u saopštenju.Na kraju podsećaju da je zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna kategorija.Potpisnici ovog saopštenja su pored dekana Biološkog fakulteta Dr Ljubiša Stanisavljević i članovi istraživačkog tima:Dr Imre Krizmanić, Koordinator tima, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Dmitar Lakušić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Ivana Živić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Duško Ćirović, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Nikola Vesović, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Aleksandra Penezić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Nevena Kuzmanović ,Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetDr Marjan Niketić, Prirodnjački muzej u BeograduDr Miloš Popović, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u NišuDr Gorčin Cvijanović, Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanjaDr Dušan Nikolić, Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanjaDr Tanja Vukov, Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut od nacionalnog značaja za Republiku SrbijuDr Marko Anđelković, Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut od nacionalnog značaja za Republiku SrbijuMSc Marko Maričić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetMSc Neda Bogdanović, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultetIzvor: Biološki fakultet u Beogradu</article>

Kako se navodi razlog za objavljivanje ovog saopštenja, je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika.
Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.
U saopštenju se naglašava da je Biološki fakultet u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita "Jadar“. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od 4 do 6 dana). Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji "Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, u integralnoj verziji. Kompletan "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ se nalazi u režimu "poslovne tajne“ (na zahtev "Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd), ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa "Projekat "Jadar“ - šta je poznato?“ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa.
Prema podacima iz "Nacrta studije uticaja”, koju je objavila kompanija "Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela je konsultantska kuća “The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima "Nacrta studije uticaja”, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu.
Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak iznet u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“ rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima. Samim tim, Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u "Nacrtima studije uticaja“, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.
Dodaju da je "pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle "regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta“, kao i "predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet“, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama)".
Dodatno, u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – "Upravljanje zemljištem i njegova sanacija“ i Rio Tinto Standardom 16 – "Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima“, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode.
"Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države", stoji u saopštenju.
Na kraju podsećaju da je zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna kategorija.
Potpisnici ovog saopštenja su pored dekana Biološkog fakulteta Dr Ljubiša Stanisavljević i članovi istraživačkog tima:
Dr Imre Krizmanić, Koordinator tima, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Dmitar Lakušić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Ivana Živić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Duško Ćirović, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Nikola Vesović, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Aleksandra Penezić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Nevena Kuzmanović ,Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Dr Marjan Niketić, Prirodnjački muzej u Beogradu
Dr Miloš Popović, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Nišu
Dr Gorčin Cvijanović, Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanja
Dr Dušan Nikolić, Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanja
Dr Tanja Vukov, Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
Dr Marko Anđelković, Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
MSc Marko Maričić, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
MSc Neda Bogdanović, Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Izvor: Biološki fakultet u Beogradu

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Biološki fakultet: Odustati od planirane eksploatacije litijuma zbog očekivanih promena u pojedinim ekosistemima