<article>Autori studije su vanredni profesor na Londonskoj školi ekonomije Svati Dingra, koji će se u avgustu pridružiti Odboru za monetarnu politiku Banke Engleske, i istraživači tink-tenk centra Rezolušn fondacije. Pandemija kovid-19 koja je izbila u januaru 2020, neposredno nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, iskomplikovala je analizu ekonomskih uticaja samog Bregzita, prenosi Rojters.Nova trgovinska pravila nakon Bregzita, koja su stupila na snagu u januaru 2021, nisu dovela do trajnog pada britanske trgovine sa EU u poređenju sa ostatkom sveta, za razliku od ranijih očekivanja mnogih analitičara, navodi se u istraživanju. „Umesto toga, Bregzit je imao difuzniji uticaj kroz smanjenje konkurentnosti i otvorenosti Velike Britanije za trgovinu sa širim spektrom zemalja. To će na kraju rezultirati smanjenjem produktivnost, a takođe i realnih plata radnika“, kaže Sofi Hejl, ekonomista Rezolušn fondacije. Britanska vlada je u reagovanju na ovaj izveštaj saopštila da radi na novom zakonodavstvu kako bi podstakla ekonomski rast, te da je trgovinska razmena sa EU sada iznad nivoa pre pandemije. Britanija nije izložena carinama na izvoz robe u EU, ali postoje druge, veće regulatorne barijere. U izveštaju se navodi da će neto efekat tih barijera smanjiti produktivnost u celoj privredi za 1,3 posto do 2030. godine uz nepromenjen nivo trgovinskih odnosa, što znači da će godišnje plate realno pasti za 1,8 odsto ili za 470 funti po radniku.Izvor: Tanjug</article>

Autori studije su vanredni profesor na Londonskoj školi ekonomije Svati Dingra, koji će se u avgustu pridružiti Odboru za monetarnu politiku Banke Engleske, i istraživači tink-tenk centra Rezolušn fondacije. Pandemija kovid-19 koja je izbila u januaru 2020, neposredno nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, iskomplikovala je analizu ekonomskih uticaja samog Bregzita, prenosi Rojters.
Nova trgovinska pravila nakon Bregzita, koja su stupila na snagu u januaru 2021, nisu dovela do trajnog pada britanske trgovine sa EU u poređenju sa ostatkom sveta, za razliku od ranijih očekivanja mnogih analitičara, navodi se u istraživanju. 
 
„Umesto toga, Bregzit je imao difuzniji uticaj kroz smanjenje konkurentnosti i otvorenosti Velike Britanije za trgovinu sa širim spektrom zemalja. To će na kraju rezultirati smanjenjem produktivnost, a takođe i realnih plata radnika“, kaže Sofi Hejl, ekonomista Rezolušn fondacije. 
 
Britanska vlada je u reagovanju na ovaj izveštaj saopštila da radi na novom zakonodavstvu kako bi podstakla ekonomski rast, te da je trgovinska razmena sa EU sada iznad nivoa pre pandemije. 
 
Britanija nije izložena carinama na izvoz robe u EU, ali postoje druge, veće regulatorne barijere. 
 
U izveštaju se navodi da će neto efekat tih barijera smanjiti produktivnost u celoj privredi za 1,3 posto do 2030. godine uz nepromenjen nivo trgovinskih odnosa, što znači da će godišnje plate realno pasti za 1,8 odsto ili za 470 funti po radniku.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bregzit će koštati svakog britanskog radnika 470 funti godišnje

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation