<article>Ta presuda je udarac za kampanju škotske vlade da se odvoji od Velike Britanije. Vrhovni sud je presudio da škotski Parlament "nema ovlašćenja da donosi zakone o referendumu o škotskoj nezavisnosti". Predsednik Vrhovnog suda Robert Rid rekao je da je pet sudija bilo jednoglasno u odluci, donetoj šest nedelja pošto su škotska uprava koja se zalaže za nezavisnost i konzervativna britanska vlada izložili svoje stavove pred tim sudom na ročištima u Londonu. Škotska premijerka Nikola Stardžon rekla je da je razočarana ali da će "poštovati" odluku suda. Ona je međutim napisala na Tviteru da "Zakon koji ne dozvoljava Škotskoj da bira sopstvenu budućnost bez odobrenja Vestminstera, otkriva da je mit bilo kakva pomisao da se Velika Britanija zasniva na dobrovoljnom partnerstvu, i ide u prilog argumentima za nezavisnost". Pristalice nezavisnosti planiraju da se danas okupe ispred škotskog parlamenta u Edinburgu i drugim mestima. Vlada poluautonomne Škotske hoće da održi referendum oktobra iduće goddine s pitanjem "Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja". Britanska vlada odbija da odobri održavanje referenduma, navodeći da je to pitanje rešeno na referendumu 2014. godine kada je 55 odsto škotskih glasača odbacili nezavisnost. Vlada u Edinburgu koja je za nezavisnost hoće da se to pitanje ponovo stavi na glasanje, uz argument da je izlazak Velike Britanije iz EU, kojem se protivila većina šktoskih glasača, radikalno promenio političko i ekonomsko stanje. Stardžon kaže da ona ima demokratski mandat škotskog naroda da ponovi glasanje o nezavisnosti zato što većina u škotskom parlamentu podržava nezavisnost. Tokom saslušanja pred Vrhovnim sudom Britanije prošlog meseca, glavna pravna zastupnica škotske vlade Doroti Bejn je rekla da je većina škotskih poslanika izabrana na osnovu date obvaveze da će se održati novi referendum o nezavinsosti. Ona je rekla da bi referendum bio savetodavni, a ne pravno obavezujući, mada bi u slučaju da se glasa za odvajanje od Velike Britanije, to dalo snažan podsticaj Škotskoj da se otcepi. Advokat britanske vlade Džejms Idi je dao argument da ovlašćenje o održavanju referenduma pripada britanskom parlamentu u Londonu zato što je to od kritične važnosit za Veliku Britaniju kao celinu, a ne samo za Škotsku. Sudije Vrhovnog suda su se složile sa tim. Ankete ukazuju da su Škotlanđani jednako podeljeni oko nezavisnosti, a takođe i da većina glasača ne želi referendum u skoroj budućnosti. Škotska i Engleska politički su ujedinjeni od 1707. godine. Škotska ima paralment i vladu od 1999. i vodi svoju politiku u oblstima javnog zdravstva, prosvete i drugim. Vlada Velike Britanije u Londonu drži pod kontrolom oblasti odbrane, fiskalne politike i druge.Izvor: Beta</article>

Ta presuda je udarac za kampanju škotske vlade da se odvoji od Velike Britanije. 
 
Vrhovni sud je presudio da škotski Parlament "nema ovlašćenja da donosi zakone o referendumu o škotskoj nezavisnosti". 
 
Predsednik Vrhovnog suda Robert Rid rekao je da je pet sudija bilo jednoglasno u odluci, donetoj šest nedelja pošto su škotska uprava koja se zalaže za nezavisnost i konzervativna britanska vlada izložili svoje stavove pred tim sudom na ročištima u Londonu. 
 
Škotska premijerka Nikola Stardžon rekla je da je razočarana ali da će "poštovati" odluku suda. 
 
Ona je međutim napisala na Tviteru da "Zakon koji ne dozvoljava Škotskoj da bira sopstvenu budućnost bez odobrenja Vestminstera, otkriva da je mit bilo kakva pomisao da se Velika Britanija zasniva na dobrovoljnom partnerstvu, i ide u prilog argumentima za nezavisnost". 
 
Pristalice nezavisnosti planiraju da se danas okupe ispred škotskog parlamenta u Edinburgu i drugim mestima. 
 
Vlada poluautonomne Škotske hoće da održi referendum oktobra iduće goddine s pitanjem "Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja". 
 
Britanska vlada odbija da odobri održavanje referenduma, navodeći da je to pitanje rešeno na referendumu 2014. godine kada je 55 odsto škotskih glasača odbacili nezavisnost. 
 
Vlada u Edinburgu koja je za nezavisnost hoće da se to pitanje ponovo stavi na glasanje, uz argument da je izlazak Velike Britanije iz EU, kojem se protivila većina šktoskih glasača, radikalno promenio političko i ekonomsko stanje. 
 
Stardžon kaže da ona ima demokratski mandat škotskog naroda da ponovi glasanje o nezavisnosti zato što većina u škotskom parlamentu podržava nezavisnost. 
 
Tokom saslušanja pred Vrhovnim sudom Britanije prošlog meseca, glavna pravna zastupnica škotske vlade Doroti Bejn je rekla da je većina škotskih poslanika izabrana na osnovu date obvaveze da će se održati novi referendum o nezavinsosti. 
 
Ona je rekla da bi referendum bio savetodavni, a ne pravno obavezujući, mada bi u slučaju da se glasa za odvajanje od Velike Britanije, to dalo snažan podsticaj Škotskoj da se otcepi. 
 
Advokat britanske vlade Džejms Idi je dao argument da ovlašćenje o održavanju referenduma pripada britanskom parlamentu u Londonu zato što je to od kritične važnosit za Veliku Britaniju kao celinu, a ne samo za Škotsku. Sudije Vrhovnog suda su se složile sa tim. 
 
Ankete ukazuju da su Škotlanđani jednako podeljeni oko nezavisnosti, a takođe i da većina glasača ne želi referendum u skoroj budućnosti. 
 
Škotska i Engleska politički su ujedinjeni od 1707. godine. Škotska ima paralment i vladu od 1999. i vodi svoju politiku u oblstima javnog zdravstva, prosvete i drugim. Vlada Velike Britanije u Londonu drži pod kontrolom oblasti odbrane, fiskalne politike i druge.
Izvor: Beta

Prenosimo

Škoti ispred britanskog Vrhovnog suda. Foto: Aaron Chown/PA via AP

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Britanski Vrhovni sud: Škotska nema pravo na referendum o nezavisnosti bez odobrenja Londona