<article>Ta ocena se odnosi na hitno predlaganje novog Zakona o pravosudnoj akademiji i hitne izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.CEPRIS u saopštenju navodi da bi time Pravosudna akademija koja je u organizacionom i finansijskom smislu zavisna od izvršne vlasti, postala jedina tačka ulaska u pravosuđe, iako u njenoj predloženoj upravljačkoj strukturi nesumnjivu većinu imaju osobe koje su birala politička tela - Skupština i Vlada, zajedno sa onima koje biraju tela u kojima predstavnici političkih tela već imaju većinu, kakvo je Visokog saveta tužilaštva.Usvajanjem takvih izmena zakona Srbija bi omogućila da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti direktno utiču na izbor nosilaca pravosudnih funkcija čime bi se povredio i Ustav koji je 2022. godine promenjen upravo kako bi se takav uticaj sprečio, smatra CEPRIS."Pozivamo Ministarstvo pravde da odustane od pripremljenih izmena i da poštuje ustavne odredbe o pravosuđu, a Vencijansku komisiju (Saveta Evrope) kojoj će ovakvi predlozi biti hitno upućeni na mišljenje, da upozori na pogubne posledice usvajanja predloženih rešenja", naveo je CEPRIS.<h2>Ministartvo pravde demantuje da izvršna vlast pokušava da se meša u izbor sudija</h2>Ministarstvo pravde Srbije demantovalo je današnje saopštenje Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i saopštilo da su neistinite informacije o pokušaju mešanja izvršne vlasti u izbor sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije kroz izmeštanje izbora u Pravosudnu akademiju.Kako su naveli, radnom verzijom Zakona o pravosudnoj akademiji nije predviđeno da pravosudna akademija bude "jedina tačka ulaska u pravosuđe", iako je to zatražila Evropska komisija u okviru ocene ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlje 23- Pravosuđe i osnovna prava, niti da u sastavu organa upravljanja pravosudnom akademijom budu predstavnici političkih tela."Radna verzija koja se trenutno razmatra na sastanku radne grupe predviđa alternativne modele izbora na sudijsku i javnotužilačku funkciju, od čega je položeni ispit u okviru početne obuke na pravosudnoj akademiji jedan od modela. Radnom verzijom predviđeno je da Upravni odbor pravosudne akademije ima 11 članova od čega pet članova iz reda sudija koje bira Visoki savet sudstva, četiri člana iz reda javnih tužilaca koje bira Visoki savet tužilaštva, ministra pravde, kao člana po položaju, kao i jednog člana iz reda zaposlenih u Pravosudnoj akademiji koga imenuje vlada", navelo je ministarstvo.U saopštenju su dodali da je predviđeno da Programski savet ima ukupno 17 članova od kojih je sedam iz reda sudija, pet iz reda javnih tužilaca, dva iz reda sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika, a jednog iz reda korisnika prethodne obuke."Samo dva člana Programskog saveta su predstavnici izvršne vlasti i to državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe i državni sekretar u ministarstvu nadležnom za finansije. Imajući to u vidu, nedvosmisleno je da nema uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, niti da većinu imaju lica koja su birana od strane političkih tela (Narodne skupštine i Vlade) i više nego očigledno da Centar za pravosudna istraživanja još jednom obmanjuje kako stručnu, tako i opštu javnost dovodeći ih u zabludu u pogledu rešenja koja su sadržana u Radnoj verziji zakona", navedeno je u saopštenju.Istaknuto je da ministarstvo pravde proces pripreme svih propisa sprovodi transparentno i inkluzivno te da je rešenje o obrazovanju radne grupe za pripremu Nacrta zakona dostupno na internet stranici ministarstva pravde znatno pre saopštenja Centra za pravosudna istraživanja."Konačno ističemo da je predstavnica Centra za pravosudna istraživanja prisutna na sastancima Radne grupe i da je istakla da nema komentare na dosadašnji rad Radne grupe, iako je pozvana da ih predstavi, kao i da o navodima sadržanim u saopštenju Centra za pravosudna istraživanja nije upoznata, što ukazuje na proizvoljnost zaključaka koji su izneti u saopštenju", zaključilo je ministarstvo pravde.Izvor: Beta</article>

Ta ocena se odnosi na hitno predlaganje novog Zakona o pravosudnoj akademiji i hitne izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.
CEPRIS u saopštenju navodi da bi time Pravosudna akademija koja je u organizacionom i finansijskom smislu zavisna od izvršne vlasti, postala jedina tačka ulaska u pravosuđe, iako u njenoj predloženoj upravljačkoj strukturi nesumnjivu većinu imaju osobe koje su birala politička tela - Skupština i Vlada, zajedno sa onima koje biraju tela u kojima predstavnici političkih tela već imaju većinu, kakvo je Visokog saveta tužilaštva.
Usvajanjem takvih izmena zakona Srbija bi omogućila da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti direktno utiču na izbor nosilaca pravosudnih funkcija čime bi se povredio i Ustav koji je 2022. godine promenjen upravo kako bi se takav uticaj sprečio, smatra CEPRIS.
"Pozivamo Ministarstvo pravde da odustane od pripremljenih izmena i da poštuje ustavne odredbe o pravosuđu, a Vencijansku komisiju (Saveta Evrope) kojoj će ovakvi predlozi biti hitno upućeni na mišljenje, da upozori na pogubne posledice usvajanja predloženih rešenja", naveo je CEPRIS.
<h2>Ministartvo pravde demantuje da izvršna vlast pokušava da se meša u izbor sudija</h2>
Ministarstvo pravde Srbije demantovalo je današnje saopštenje Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i saopštilo da su neistinite informacije o pokušaju mešanja izvršne vlasti u izbor sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije kroz izmeštanje izbora u Pravosudnu akademiju.
Kako su naveli, radnom verzijom Zakona o pravosudnoj akademiji nije predviđeno da pravosudna akademija bude "jedina tačka ulaska u pravosuđe", iako je to zatražila Evropska komisija u okviru ocene ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlje 23- Pravosuđe i osnovna prava, niti da u sastavu organa upravljanja pravosudnom akademijom budu predstavnici političkih tela.
"Radna verzija koja se trenutno razmatra na sastanku radne grupe predviđa alternativne modele izbora na sudijsku i javnotužilačku funkciju, od čega je položeni ispit u okviru početne obuke na pravosudnoj akademiji jedan od modela. Radnom verzijom predviđeno je da Upravni odbor pravosudne akademije ima 11 članova od čega pet članova iz reda sudija koje bira Visoki savet sudstva, četiri člana iz reda javnih tužilaca koje bira Visoki savet tužilaštva, ministra pravde, kao člana po položaju, kao i jednog člana iz reda zaposlenih u Pravosudnoj akademiji koga imenuje vlada", navelo je ministarstvo.
U saopštenju su dodali da je predviđeno da Programski savet ima ukupno 17 članova od kojih je sedam iz reda sudija, pet iz reda javnih tužilaca, dva iz reda sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika, a jednog iz reda korisnika prethodne obuke.
"Samo dva člana Programskog saveta su predstavnici izvršne vlasti i to državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe i državni sekretar u ministarstvu nadležnom za finansije. Imajući to u vidu, nedvosmisleno je da nema uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, niti da većinu imaju lica koja su birana od strane političkih tela (Narodne skupštine i Vlade) i više nego očigledno da Centar za pravosudna istraživanja još jednom obmanjuje kako stručnu, tako i opštu javnost dovodeći ih u zabludu u pogledu rešenja koja su sadržana u Radnoj verziji zakona", navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je da ministarstvo pravde proces pripreme svih propisa sprovodi transparentno i inkluzivno te da je rešenje o obrazovanju radne grupe za pripremu Nacrta zakona dostupno na internet stranici ministarstva pravde znatno pre saopštenja Centra za pravosudna istraživanja.
"Konačno ističemo da je predstavnica Centra za pravosudna istraživanja prisutna na sastancima Radne grupe i da je istakla da nema komentare na dosadašnji rad Radne grupe, iako je pozvana da ih predstavi, kao i da o navodima sadržanim u saopštenju Centra za pravosudna istraživanja nije upoznata, što ukazuje na proizvoljnost zaključaka koji su izneti u saopštenju", zaključilo je ministarstvo pravde.
Izvor: Beta

Prenosimo

Ilustracija. Foto: Tingey Injury Law Firm / Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

CEPRIS: Ponovni pokušaj mešanja izvršne vlasti u izbor sudija i tužilaca; Ministartvo pravde demantuje