Dačić: Države koje nisu priznale Kosovo zatražile su razjašnjenje u vezi s ubacivanjem Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35

Dačić je za Tanjug, na pitanje kako je došlo do toga da sednica bude otvorena za javnost, rekao da je kao i uvek do sada Srbija bila suočena sa velikim licemerjem i dvostrukim standardima nekih zapadnih zemalja i da je bilo silovitih pritisaka na Gvajanu kao predsedavajuću SB UN da se održi zatvorena sednica. 

Podsetio je da je Srbija tražila sednicu o stanju na KiM da bi ceo svet mogao da čuje i vidi o kakvom kršenju ljudskih prava i sloboda Srba se radi, o kršenju Rezolucije 1244, o najnovijim odlukama Prištine i zabrani srpskog dinara na KiM.

"Mi smo razgovarali sa onim zemljama koje nisu priznale Kosovo. Ja sam razgovarao sa (Sergejom) Lavrovim, sa ministrima iz Alžira, Mozambika, Sijera Leonea, Ekvadora. Predsednik je razgovarao sa kineskim ambasadorom i poslao pismo za predsednika Sija. Do poslednjeg trenutka se nije znalo kako će se razviti ova situacija", naveo je Dačić. 

On je rekao i da je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Gvajane Hju Todom kome je, kako kaže, objasnio situaciju i naišao na njegovo veliko razumevanje. 

"On je poslao nalog da se zakaže sednica po njihovoj odluci kao predsedavajuće. Znači oni nisu dozvolili glasanje, nego je predsedavajući zakazao sednicu za četvrtak u 15.00 sati, to je 21.00 sat po našem vremenu, i to u otvorenom formatu. To još nije zvanično, nije izašlo na sajtu, zato i kažem sa rezervom još prihvatamo sve te informacije, zato što ne znamo da li bi neko još možda mogao da napravi određeni pritisak, ali predsednik je obavešten da će sednice biti", rekao je Dačić. 

Na pitanje da li to je pravi put za odbranu naših državnih interesa, Dačić odgovara da jeste, podsetivši da od nekih zemalja stalno slušamo da verbalno osuđuju (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija, a uvreda je, kaže, zdravog razuma da su Priština i Kurti jači od Vašingtona i Brisela, te da će se videti sada da li neko stvarno želi mir i konstruktivan pristup. 

"Bili smo svedoci i dalje smo svedoci tih dvostrukih standarda. Eto, ovo je prilika da ljudi iz prve ruke čuju argumentaciju. Inače, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je napravila jedan izvanredan dokument koji je podeljen svim članicama Saveta bezbednosti i predsednik će sigurno imati govor koji će biti od velikog značaja za naše državne i nacionalne interese", rekao je Dačić. "Ovo je jedan od najvažnijih političkih trenutaka", podvukao je Dačić.

On je naveo da Srbija ima informaciju da su države koje nisu priznale Kosovo zatražile razjašnjenje u vezi ubacivanja Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 i vreme za utvrđivanje pozicija koje ne bi naškodile i njihovim interesima. Dačić je ocenio da se Srbija nalazi pod "baražnom vatrom", a u okviru toga je želja da se ubaci u Poglavlje 35 puna implementacija Ohridskog sporazuma, pa čak i onih delova koje Srbija nije prihvatila što obesmišljava evropski put, jer ne možemo da prihvatimo da Kosovo postane član UN. 

Takođe, dodao je, tu je i pokušaj politizacije izbora u Srbiji u Evropskom parlamentu što, prema njegovim rečima, predstavlja "političku varku" jer je ispod toga "antisrpska politika" i zaključak toga će, kako smatra, biti da treba da se prizna Kosovo, da pozivaju druge zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine, da se uvedu sankcije Rusiji, da se smanji saradnja sa Kinom, da se osudi Republika Srpska itd. 

"I zato, čini mi se, da svako ko podržava tu rezoluciju Evropskog parlamenta radi protiv interesa Srbije i o tome sam govorio i pre izbora. Prosto je neverovatno da neko misli da poslaničku zakletvu treba da položi pred Evropskim parlamentom, odnosno pred antisrpskim lobijem, a ne ovde u Beogradu", rekao je Dačić. 

Na pitanje da pojasni "obesmišljavanje evropskog puta", te da li Srbija ima prostor da ispregovara da tačke iz Ohridskog sporazuma koje nisu u skladu sa našim interesima ne budu deo Poglavlja 35, Dačić kaže da su za to potrebni prijatelji iz Evropske unije. 

"Pošto mi nismo članice Evropske unije, mi ne možemo sada da utičemo na to kako će se dalje odvijati. Za to su nam potrebni i naši prijatelji iz Evropske unije. Tu pre svega mislim na zemlje koje nisu priznale Kosovo, mislim i na Mađarsku koja je isto tako bila protiv toga. U toku su pregovori na raznim telima - KOELA, KOREPER itd. To je sada početna faza", rekao je Dačić. 

Kako kaže, Srbija ima informacije da su sve zemlje koje nisu priznale Kosovo zatražile razjašnjenje svega toga i zatražile vreme za utvrđivanje pozicija koje ne bi naškodile i njihovim interesima, jer i oni bi se stavili u neugodnu poziciju da treba da priznaju Kosovo iako ga ne priznaju. 

"I to je borba koju ćemo voditi u narednom periodu. Međutim, kao što vidite, na političkoj sceni u Srbiji gotovo da niko ne priča o ovim temama. Mi se bavimo samo napadima na Vučića, na političko rukovodstvo, time se slabi političko jedinstvo u Srbiji, a mislim da je naš cilj upravo suprotan. Što smo jedinstveniji, to smo i jači", rekao je Dačić.

Izvor: Tanjug