Danas izbori za Kongres SAD, demokratska većina pod znakom pitanja
Građani SAD danas biraju ceo donji dom i deo članova gornjeg doma Kongresa, a ključno pitanje je da li će vladajuća Demokratska stranka uspeti da zadrži većinu, što bi šefu države Džozefu Bajdenu omogućilo nesmetano sprovođenje agende.
Takozvani izbori na polovini mandata američkog predsednika (Midterm Elections) biće održani u atmosferi oštre polarizacije Bajdenovih demokrata i opozicione Republikanske stranke, koja prema anketama ima solidne šanse da preuzme kontrolu nad najmanje jednim od dva doma Kongresa SAD.
Amerikanci danas biraju svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država, i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
Demokrate imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu Kongresa, dok u Senatu obe stranke imaju po 50 članova. Demokrate imaju kontrolu nad Senatom jer u slučaju nerešenog ishoda glasanja presuđuje glas predsedavajućeg gornjem domu, što je po funkciji potpredsednica SAD Kamala Haris.
Ankete pokazuju da republikanci imaju solidne šanse da osvoje većinu u Predstavničkom domu, a da će borba za Senat biti krajnje neizvesna. Da bi Republikanci stekli većinu u donjem domu, potrebno je da "preotmu" svega pet mandata od demokrata.
Ako republikanci osvoje većinu u jednom ili u oba doma Kongresa, Bajdenu će biti znatno teže da sprovodi svoje politike nego do sada, pošto ne bi mogao da računa na podršku zakonodavnog tela kad je reč o političkim prioritetima demokrata, poput prava na abortus, klimatskih promena i pooštravanja propisa o nošenju oružja.
Ako republikanci uz Predstavnički dom osvoje i Senat, oni bi mogli da blokiraju ili da odlažu potvrđivanje Bajdenovih kandidata za sudije i pripadnike izvršne vlasti.
Time bi dodatno bio povećan pritisak na Bajdena, čiji je rejting veoma nizak. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, sprovedenoj krajem avgusta, svega 38 odsto Amerikanaca podržava Bajdena, dok 69 odsto veruje da zemlja ide u pogrešnom smeru.
Šanse republikanaca su dobre jer su kampanju usmerili na ekonomska pitanja. Za republikance je glavno pitanje u kampanji bila visoka inflacija u zemlji, a za demokrate pravo na abortus, koje je dospelo u centar pažnje jer je Ustavni sud SAD krajem juna ukinuo univerzalnu zaštitu prava na prekid trudnoće. Jedna od glavnih poruka demokrata je da će da zaštite pravo na abortus.
Dok republikanci kritikuju Bajdena za visoku inflaciju i porast stope kriminala, demokrate upozoravaju birače da su njihovi protivnici, među kojima su mnogi lojalni bivšem predsedniku Donaldu Trampu, pretnja po demokratski poredak u zemlji.
Kao i Bajden i bivši demokratski predsednik Barak Obama, u kampanji je veoma aktivan bio i Tramp, koji ne odustaje od nepotkrepljene tvrdnje da su predsednički izbori 2020. godine bili pokradeni. On je nedavno nagovestio da će se možda ponovo kandidovati za šefa države 2024. godine.
Izvor: Beta