<article>Planom rasta za Zapadni Balkan EU predviđen je paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine. Plan treba da podstakne ubrzanje reformi i pristupanje Zapadnog Balkana EU. Đedović Handanović je navela, kako je saopštilo to ministarstvo, da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini. Ona je predstavila planove Srbije u energetskom sektoru, koji su i deo plana "Skok u budućnost – Srbija 2027". Naglasila je značaj podrške EU, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija. Zahvalila je i na pravovremenoj finansijskoj podršci EU Srbiji početkom prethodne godine u jeku energetske krize, koja je pored povećanja obuhvata najugroženih građana olakšicama za struju, gas i grejanje, omogućila i pokretanje velikih investicija u modernizaciju distributivne mreže, uključujući nabavku pametnih brojila. "Imamo jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre Polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030", rekla je Đedović. Dodala je da su definisani prioriteti i u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja. Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije, kako je rekla realna, pa je  podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme energetskog miksa ka čistijim izvorima energije, jako važna. Đedović Handanović je navela da je Srbija prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora, kao i da je usvojen trogodišnji plan aukcija kojim će se nastaviti s realizacijom ovog programa."Očekujemo da ćemo do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta tri milijarde kubika gasa i da ćemo ojačati gasnu infrastrukturu, čije je proširivanje i modernizacija preduslov za ostvarivanje ciljeva diversifikacije izvora snabdevanja. Najpre mislim na izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji su projekti od regionalnog značaja", navela je ona. Planovi za budućnost, prema njenim rečima, uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima koji više nisu u upotrebi, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika."Tranzicija mora da bude i pravedna, odnosno pri prelasku na čistije izvore energije treba da se zaštite radna mesta i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj. U ovom trenutku Srbija nema pristup fondovima EU, kojima se finansira pravedna tranzicija i stoga je važno da razgovaramo o mehanizmima i instrumentima kojima bi se podržala pravedna tranzicija u Srbiji, jer je gotovo dve trećine proizvodnje električne energije iz uglja", rekla je ona Predstavnici Generalnog direktorata Evropske komisije i Đedović Handanović razgovarali su o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, pri čemu je poseban naglasak stavljen na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za EU. EU je najveći donator energetskom sektoru u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine, a 2023. godine obezbedila je Srbiji Paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije. Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana.Izvor: Beta</article>

Planom rasta za Zapadni Balkan EU predviđen je paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine. Plan treba da podstakne ubrzanje reformi i pristupanje Zapadnog Balkana EU. 
 
Đedović Handanović je navela, kako je saopštilo to ministarstvo, da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini. Ona je predstavila planove Srbije u energetskom sektoru, koji su i deo plana "Skok u budućnost – Srbija 2027". 
 
Naglasila je značaj podrške EU, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija. 
 
Zahvalila je i na pravovremenoj finansijskoj podršci EU Srbiji početkom prethodne godine u jeku energetske krize, koja je pored povećanja obuhvata najugroženih građana olakšicama za struju, gas i grejanje, omogućila i pokretanje velikih investicija u modernizaciju distributivne mreže, uključujući nabavku pametnih brojila. 
 
"Imamo jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre Polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030", rekla je Đedović. 
 
Dodala je da su definisani prioriteti i u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja. 
 
Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije, kako je rekla realna, pa je &nbsp;podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme energetskog miksa ka čistijim izvorima energije, jako važna. 
 
Đedović Handanović je navela da je Srbija prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora, kao i da je usvojen trogodišnji plan aukcija kojim će se nastaviti s realizacijom ovog programa.
"Očekujemo da ćemo do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta tri milijarde kubika gasa i da ćemo ojačati gasnu infrastrukturu, čije je proširivanje i modernizacija preduslov za ostvarivanje ciljeva diversifikacije izvora snabdevanja. Najpre mislim na izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji su projekti od regionalnog značaja", navela je ona. 
 
Planovi za budućnost, prema njenim rečima, uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima koji više nisu u upotrebi, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika.
"Tranzicija mora da bude i pravedna, odnosno pri prelasku na čistije izvore energije treba da se zaštite radna mesta i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj. U ovom trenutku Srbija nema pristup fondovima EU, kojima se finansira pravedna tranzicija i stoga je važno da razgovaramo o mehanizmima i instrumentima kojima bi se podržala pravedna tranzicija u Srbiji, jer je gotovo dve trećine proizvodnje električne energije iz uglja", rekla je ona 
 
Predstavnici Generalnog direktorata Evropske komisije i Đedović Handanović razgovarali su o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, pri čemu je poseban naglasak stavljen na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za EU. 
 
EU je najveći donator energetskom sektoru u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine, a 2023. godine obezbedila je Srbiji Paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije. Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana.
Izvor: Beta

Prenosimo

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović sa ambasadorom EU 
Emanuelom Žiofrem. Foto: Tanjug/ MRE/ Emilija Jovanović

original

viewImage

Đedović Handanović sa predstavnicima Evropske komisije o Planu rasta za Zapadni Balkan