<article>Državni revizor Duško Pejović rekao je da su najveći zagađivači voda u Srbiji industrijske i komunalne otpadne vode, koje se direktno ispuštaju u vodotokove, bez prethodnog tretmana.  Prema njegovim rečima,<a href="https://insajder.net/prenosimo/ekoloski-ustanak-voda-puna-arsena-u-selu-karamanica-u-bosilegradu-zbog-rudnika"> industrijske vode</a> mogu biti naročito opasne zbog toksičnih materija koje potencijalno sadrže.  Revizor Goran Čabarkapa predstavio je nalaze revizije, subjekte revizije, zaključke i glavne preporuke i istakao da se otpadne vode u 78 odsto slučajeva ispuštaju u vodotokove, najviše u Dunav i Savu, potom u javnu kanalizaciju - 16 odsto, i u šest odsto slučajeva u zemlju.  Prema njegovim rečima, EPS je najveći generator industrijskih otpadnih voda sa 3,5 milijardi metara kubnih vode ili 95 odsto svih industrijskih otpadnih voda u Srbiji.  Godišnje se u Srbiji ispusti 3,8 milijardi kubnih metara otpadnih industrijskih voda, 3,5 milijardi otpada na EPS, a skoro 70 odsto od toga na TENT A i B.  Zaključci revizije pokazuju da nisu doneta sva planska dokumenta u oblasti upravljanja vodama, Savet za vode nije osnovan, dok Nacionalna konferencija za vode nije preduzimala aktivnosti radi praćenja primene Strategije upravljanja vodama.  Industrijskim otpadnim vodama se nije upravljalo na efikasan način, jer privredni subjekti nisu kontinuirano ispitivali kvalitet otpadnih voda, pa se najviše nepričešćih voda ispuštalo u reke, ukazuje se u zaključku u kojem se navodi da EPS nije realizovao projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TENT B, dok TENT A nije zamenio staru tehnologiju suspenzije pepela i vode.  Čabarkapa je naglasio da je glavna preporuka da je potrebno unaprediti sistem upravljanja industrijskim otpadnim vodama kroz efikasniji nadzor i kontrolu, kao i preduzimanjem aktivnosti kako bi se otpadne vode ispuštale posle prečišćavanja.  Preporuke su upućene Ministarstvu životne sredine, Republičkoj direkciji za vode, Agenciji za zaštitu životne sredine, kao i EPS.  Na konfereniji za novinare predstavljene su i revizije o svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje incidentima u IKT sistemima od posebnog značaja" i "Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u javnim preduzećima i društvima kapitala koja obavljaju delatbnost od opšteg interesa".  Pejović je istakao da je DRI uočila nedostatke u upravljanju informacionom bezbednošću kod rukovalaca IKT sistema od posebnog značaja, posebno kod organa javne uprave.  Hakerski napadi prošle godine pokazali su koliko je bila svrsishodna ova revizija, rekao je Pejović.  Revizor Dragan Stojanović rekao je da je prošle godine ozbiljan sajber incident doveo do toga da neko vreme nije funkcionisalo tržište nekretnina.  On je rekao da nedostatak adekvatne razmene informacija o incidentima slabi informacionu bezbednost, što može dovesti do eskalacije i trajnog gubitka informacione imovine.  U nalazu revizora se navodi da se hronični nedostak IT stručnjaka na inspekcijskim poslovima, na poslovima informacione zaštite u javnoj upravi, može rešavati ovlašćivanjem i angažovanjem pravnih i fizičkih lica, IT stručnjaka i u oblasti informacione bezbednosti.  Kada je reč o revizijama finansijskih izveštaja poslovanja javnih predizeća iz 2020. i 2021. godine, u 78 odsto kontrolisanih subjekata utvrđeno je da sistem interne finansijske kontrole nije uspostavljen na način koji bi obezbedio poslovanje u skladu s propisima i efikasno i ekonomično korišćenje novca.  U izveštaju DRI se navodi da su nedostaci doprineli pogrešnom iskazivanju podataka o rashodima i primanjima u iznosu od dve milijarde dinara, pogršnom iskazivanju podataka o rashodim i izdacima od oko devet milijardi, nepravilnostima u popisu imovine od 4,72 milijarde dinara, neusaglašavnju potraživanja i obaveza, imovine, obaveza i kapitala od 365 milijardi dinara, kao i nepravilnosti prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki.  Za subjekte revizije izabrani su Ministarstvo finansija, Putevi Srbije, Infrastruktura železnica Srbije i Elektrodistribucija Srbije, a preporuka je da je potrebno unaprediti internu finansijsku kontrolu i dodatno podići svest i razumevanje njenog značaja, kako bi se poboljšalo ostvarivanje ciljeva i zadataka poslovanja na ekonomičan, efikasan i efektivan način, navode u DRI. Izvor: FoNet</article>

Državni revizor Duško Pejović rekao je da su najveći zagađivači voda u Srbiji industrijske i komunalne otpadne vode, koje se direktno ispuštaju u vodotokove, bez prethodnog tretmana. &nbsp;Prema njegovim rečima,<a href="https://insajder.net/prenosimo/ekoloski-ustanak-voda-puna-arsena-u-selu-karamanica-u-bosilegradu-zbog-rudnika"> industrijske vode</a> mogu biti naročito opasne zbog toksičnih materija koje potencijalno sadrže. &nbsp;
Revizor Goran Čabarkapa predstavio je nalaze revizije, subjekte revizije, zaključke i glavne preporuke i istakao da se otpadne vode u 78 odsto slučajeva ispuštaju u vodotokove, najviše u Dunav i Savu, potom u javnu kanalizaciju - 16 odsto, i u šest odsto slučajeva u zemlju. &nbsp;
Prema njegovim rečima, EPS je najveći generator industrijskih otpadnih voda sa 3,5 milijardi metara kubnih vode ili 95 odsto svih industrijskih otpadnih voda u Srbiji. &nbsp;
Godišnje se u Srbiji ispusti 3,8 milijardi kubnih metara otpadnih industrijskih voda, 3,5 milijardi otpada na EPS, a skoro 70 odsto od toga na TENT A i B. &nbsp;Zaključci revizije pokazuju da nisu doneta sva planska dokumenta u oblasti upravljanja vodama, Savet za vode nije osnovan, dok Nacionalna konferencija za vode nije preduzimala aktivnosti radi praćenja primene Strategije upravljanja vodama. &nbsp;
Industrijskim otpadnim vodama se nije upravljalo na efikasan način, jer privredni subjekti nisu kontinuirano ispitivali kvalitet otpadnih voda, pa se najviše nepričešćih voda ispuštalo u reke, ukazuje se u zaključku u kojem se navodi da EPS nije realizovao projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda TENT B, dok TENT A nije zamenio staru tehnologiju suspenzije pepela i vode. &nbsp;
Čabarkapa je naglasio da je glavna preporuka da je potrebno unaprediti sistem upravljanja industrijskim otpadnim vodama kroz efikasniji nadzor i kontrolu, kao i preduzimanjem aktivnosti kako bi se otpadne vode ispuštale posle prečišćavanja. &nbsp;Preporuke su upućene Ministarstvu životne sredine, Republičkoj direkciji za vode, Agenciji za zaštitu životne sredine, kao i EPS. &nbsp;
Na konfereniji za novinare predstavljene su i revizije o svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje incidentima u IKT sistemima od posebnog značaja" i "Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u javnim preduzećima i društvima kapitala koja obavljaju delatbnost od opšteg interesa". &nbsp;
Pejović je istakao da je DRI uočila nedostatke u upravljanju informacionom bezbednošću kod rukovalaca IKT sistema od posebnog značaja, posebno kod organa javne uprave. &nbsp;Hakerski napadi prošle godine pokazali su koliko je bila svrsishodna ova revizija, rekao je Pejović. &nbsp;Revizor Dragan Stojanović rekao je da je prošle godine ozbiljan sajber incident doveo do toga da neko vreme nije funkcionisalo tržište nekretnina. &nbsp;
On je rekao da nedostatak adekvatne razmene informacija o incidentima slabi informacionu bezbednost, što može dovesti do eskalacije i trajnog gubitka informacione imovine. &nbsp;U nalazu revizora se navodi da se hronični nedostak IT stručnjaka na inspekcijskim poslovima, na poslovima informacione zaštite u javnoj upravi, može rešavati ovlašćivanjem i angažovanjem pravnih i fizičkih lica, IT stručnjaka i u oblasti informacione bezbednosti. &nbsp;
Kada je reč o revizijama finansijskih izveštaja poslovanja javnih predizeća iz 2020. i 2021. godine, u 78 odsto kontrolisanih subjekata utvrđeno je da sistem interne finansijske kontrole nije uspostavljen na način koji bi obezbedio poslovanje u skladu s propisima i efikasno i ekonomično korišćenje novca. &nbsp;
U izveštaju DRI se navodi da su nedostaci doprineli pogrešnom iskazivanju podataka o rashodima i primanjima u iznosu od dve milijarde dinara, pogršnom iskazivanju podataka o rashodim i izdacima od oko devet milijardi, nepravilnostima u popisu imovine od 4,72 milijarde dinara, neusaglašavnju potraživanja i obaveza, imovine, obaveza i kapitala od 365 milijardi dinara, kao i nepravilnosti prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki. &nbsp;
Za subjekte revizije izabrani su Ministarstvo finansija, Putevi Srbije, Infrastruktura železnica Srbije i Elektrodistribucija Srbije, a preporuka je da je potrebno unaprediti internu finansijsku kontrolu i dodatno podići svest i razumevanje njenog značaja, kako bi se poboljšalo ostvarivanje ciljeva i zadataka poslovanja na ekonomičan, efikasan i efektivan način, navode u DRI.&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

Reka Raška. Foto: Jovanvb, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Državna revizorska institucija: EPS najveći generator otpadnih industrijskih voda u Srbiji