<article>Đurović je za agenciju Beta rekao da oni dolaze u Srbiju i koriste bezvizni režim koji im omogućava boravak u zemlji od 30 dana, što se može posmatrati kao turistički boravak, ali nikako ne odgovara karakteru njihovog boravka, koji je dugotrajniji i koji je izazvan svim dešavanjima u vezi sa ratom u Ukrajini."Kada govorimo o ruskim državljanima, oni ako nemaju brak sa srpskim državljanima, ako nemaju nepokretnosti ovde, ako nemaju radni odnos prijavljen ovde, boravak moraju da regulišu faktički da izlaze iz Srbije i vraćaju se svakih 30 dana, sa nadom da će ih na ulazu propustiti granična patrola i omogućiti im da se ponovo vrate u zemlju, što je jedan vid neodrživog načina da neko boravi duže u zemlji", kazao je Đurović.Dodao je da jako mali broj ljudi iz Rusije zapravo traži azil u Srbiji i uopšte ulazi u taj postupak i da su to gotovo beznačajne brojke - nekoliko desetina njih, što prema rečima Đurovića, nije relevantno sa aspekta statistike.Naveo je da to ima i druge pravne konsekvence, poput toga da mnogi od njih ne prijavljuju poslove koje obavljaju u Srbiji, odnosno rade na crno."Moglo bi se reći, prema našim procenama, da negde oko 20 odsto svih imaju regulisan boravak po osnovu rada, bračne veze sa srpskim državljaninom, po osnovu posedovanja nepokretnosti, ili na drugi način, a da ostatak pokušava da svoj boravak faktički produži na ove načine, time što bi izlazio i ulazio u zemlju u nekom kontinuiranom periodu", rekao je Đurović.Prema njegovim rečima, mnogi od njih dolaze u Srbiju zbog teške situaciji u Rusiji, zbog problema sa političkim opredeljenjem, jer ne žele da učestvuju u ratnim dejstvima, ali su sankcije glavni motivišući faktor da ti ljudi napuste svoju zemlju jer nisu u mogućnosti da rade svoje poslove i zarađuju kao ranije.Đurović je naveo da su to uglavnom programeri, dizajneri, ljudi koji svoje poslove obavljaju preko interneta i koji nadoknadu dobijaju preko računa u međunarodnim transakcijama.On je objasnio i da ruski državljani nisu smešteni samo u Beogradu, već da ih ima i u drugim urbanim mestima širom zemlje, kao i da često stupaju u međusobne kontakte, komunikaciju i formiraju neki vid komuna, koje pretenduju da se samostalno razvijaju."Naravno, sa aspekta sistema i interesa društva, svakako treba ove ljude što pre uključiti u društvo. Pre svega regulisati njihov boravak, a onda ih dalje integrisati u društvo da bi u potpunosti bili integrisani i da bi u potpunosti bila izvršena potpuna inkluzija njih, a ne da se čeka da ti ljudi zbog ovih otežavajućih okolnosti napuste zemlju i pokušaju negde drugo da pronađu svoje mesto za život", naglasio je Đurović.Dodao je da, iz razgovora koje predstavnici centra imaju sa institucijama i strukom, oni ne vide da postoji jasno izražena želja ili napor da se to pitanje reši brzo i na efikasan način.Đurović je naveo da je evidentna razlika u odnosu na sličnu situaciju koja se desila pre 100 godina, kada je posle Oktobarske revolucije u Srbiju takođe došlo oko 50.000 ljudi iz Rusije, koji su bili visoko obrazovani, kao i danas."Tada je postojao poseban odbor koji je država formirala za njihovu integraciju, gde se razmišljalo i razvijali se planovi ne samo o tome gde će ljudi biti raspoređeni da borave i žive, da se reši njihov boravak, već i kako da se organizuju, koje poslove da obavljaju, kakva pomoć treba da im se pruži. Tako da, u tom smislu, ta prethodna država je bila mnogo efikasnija i planski radila na ovakvim stvarima", rekao je on.Đurović je naveo da se s vremena na vreme pojave ideje da te ljude treba zaštititi i regulisati njihov boravak na drugi način, ali da se u praksi ne vide konkretni planovi ili akcije."Srbija nije jedina zemlja u koju dolaze državljani Rusije u većem broju. Slična situacija je i sa Turskom, Kazahstanom, Gruzijom i Jermenijom. To su zemlje gde ljudi dolaze bez vize i pokušavaju da ostanu. Nailaze na ogromnu podršku kada je reč o Turskoj, a isto tako kada je reč o Kazahstanu, gde postoje svi ti uslovi koji se omogućavaju ljudima kako bi oni tu i ostali", kazao je Đurović.Ocenio je da ti ljudi, sa aspekta demografskih problema i pitanja, kao i pitanja zapošljavanja i tržišta rada, predstavljaju "jednu priliku" i da bi država, ukoliko želi da integriše ljude sa takvom pozadinom, morala mnogo više da poradi na tome.Đurović je naveo da mnoge zemlje, poput recimo Kanade ili zemalja zapadnog sveta, priželjkuju takav priliv ljudi, gde dolaze oni koji su visoko obrazovani, koji žele da se uključe u društvo, koji govore sličan jezik, imaju slične kulturološke i druge osobine i imaju prihvat od lokalne sredine i želju da se ti ljudi integrišu."Tako da imamo sve kockice kada govorimo o imigraciji u Srbiji, popunili smo jednu veliku pazlu, koju sada treba nekako dalje održavati takvom. To je veliki izazov kada govorimo o jednom društvu kome su potrebni ti novi stanovnici, jedna produktivna radna snaga. Sa svih aspekata ovo predstavlja jedan plus za naše društvo i jednu veliku priliku, koju naše društvo ne sme da izgubi", ocenio je Đurović.Izvor: Beta</article>

Đurović je za agenciju Beta rekao da oni dolaze u Srbiju i koriste bezvizni režim koji im omogućava boravak u zemlji od 30 dana, što se može posmatrati kao turistički boravak, ali nikako ne odgovara karakteru njihovog boravka, koji je dugotrajniji i koji je izazvan svim dešavanjima u vezi sa ratom u Ukrajini.
"Kada govorimo o ruskim državljanima, oni ako nemaju brak sa srpskim državljanima, ako nemaju nepokretnosti ovde, ako nemaju radni odnos prijavljen ovde, boravak moraju da regulišu faktički da izlaze iz Srbije i vraćaju se svakih 30 dana, sa nadom da će ih na ulazu propustiti granična patrola i omogućiti im da se ponovo vrate u zemlju, što je jedan vid neodrživog načina da neko boravi duže u zemlji", kazao je Đurović.
Dodao je da jako mali broj ljudi iz Rusije zapravo traži azil u Srbiji i uopšte ulazi u taj postupak i da su to gotovo beznačajne brojke - nekoliko desetina njih, što prema rečima Đurovića, nije relevantno sa aspekta statistike.
Naveo je da to ima i druge pravne konsekvence, poput toga da mnogi od njih ne prijavljuju poslove koje obavljaju u Srbiji, odnosno rade na crno.
"Moglo bi se reći, prema našim procenama, da negde oko 20 odsto svih imaju regulisan boravak po osnovu rada, bračne veze sa srpskim državljaninom, po osnovu posedovanja nepokretnosti, ili na drugi način, a da ostatak pokušava da svoj boravak faktički produži na ove načine, time što bi izlazio i ulazio u zemlju u nekom kontinuiranom periodu", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, mnogi od njih dolaze u Srbiju zbog teške situaciji u Rusiji, zbog problema sa političkim opredeljenjem, jer ne žele da učestvuju u ratnim dejstvima, ali su sankcije glavni motivišući faktor da ti ljudi napuste svoju zemlju jer nisu u mogućnosti da rade svoje poslove i zarađuju kao ranije.
Đurović je naveo da su to uglavnom programeri, dizajneri, ljudi koji svoje poslove obavljaju preko interneta i koji nadoknadu dobijaju preko računa u međunarodnim transakcijama.
On je objasnio i da ruski državljani nisu smešteni samo u Beogradu, već da ih ima i u drugim urbanim mestima širom zemlje, kao i da često stupaju u međusobne kontakte, komunikaciju i formiraju neki vid komuna, koje pretenduju da se samostalno razvijaju.
"Naravno, sa aspekta sistema i interesa društva, svakako treba ove ljude što pre uključiti u društvo. Pre svega regulisati njihov boravak, a onda ih dalje integrisati u društvo da bi u potpunosti bili integrisani i da bi u potpunosti bila izvršena potpuna inkluzija njih, a ne da se čeka da ti ljudi zbog ovih otežavajućih okolnosti napuste zemlju i pokušaju negde drugo da pronađu svoje mesto za život", naglasio je Đurović.
Dodao je da, iz razgovora koje predstavnici centra imaju sa institucijama i strukom, oni ne vide da postoji jasno izražena želja ili napor da se to pitanje reši brzo i na efikasan način.
Đurović je naveo da je evidentna razlika u odnosu na sličnu situaciju koja se desila pre 100 godina, kada je posle Oktobarske revolucije u Srbiju takođe došlo oko 50.000 ljudi iz Rusije, koji su bili visoko obrazovani, kao i danas.
"Tada je postojao poseban odbor koji je država formirala za njihovu integraciju, gde se razmišljalo i razvijali se planovi ne samo o tome gde će ljudi biti raspoređeni da borave i žive, da se reši njihov boravak, već i kako da se organizuju, koje poslove da obavljaju, kakva pomoć treba da im se pruži. Tako da, u tom smislu, ta prethodna država je bila mnogo efikasnija i planski radila na ovakvim stvarima", rekao je on.
Đurović je naveo da se s vremena na vreme pojave ideje da te ljude treba zaštititi i regulisati njihov boravak na drugi način, ali da se u praksi ne vide konkretni planovi ili akcije.
"Srbija nije jedina zemlja u koju dolaze državljani Rusije u većem broju. Slična situacija je i sa Turskom, Kazahstanom, Gruzijom i Jermenijom. To su zemlje gde ljudi dolaze bez vize i pokušavaju da ostanu. Nailaze na ogromnu podršku kada je reč o Turskoj, a isto tako kada je reč o Kazahstanu, gde postoje svi ti uslovi koji se omogućavaju ljudima kako bi oni tu i ostali", kazao je Đurović.
Ocenio je da ti ljudi, sa aspekta demografskih problema i pitanja, kao i pitanja zapošljavanja i tržišta rada, predstavljaju "jednu priliku" i da bi država, ukoliko želi da integriše ljude sa takvom pozadinom, morala mnogo više da poradi na tome.
Đurović je naveo da mnoge zemlje, poput recimo Kanade ili zemalja zapadnog sveta, priželjkuju takav priliv ljudi, gde dolaze oni koji su visoko obrazovani, koji žele da se uključe u društvo, koji govore sličan jezik, imaju slične kulturološke i druge osobine i imaju prihvat od lokalne sredine i želju da se ti ljudi integrišu.
"Tako da imamo sve kockice kada govorimo o imigraciji u Srbiji, popunili smo jednu veliku pazlu, koju sada treba nekako dalje održavati takvom. To je veliki izazov kada govorimo o jednom društvu kome su potrebni ti novi stanovnici, jedna produktivna radna snaga. Sa svih aspekata ovo predstavlja jedan plus za naše društvo i jednu veliku priliku, koju naše društvo ne sme da izgubi", ocenio je Đurović.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Đurović: U Srbiji oko 50.000 Rusa, treba raditi na njihovoj integraciji u društvo