<article>Evropska komisija želi da ubrza zelenu tranziciju i smanji oslanjanje na ruska goriva uvođenjem novih mera koji će omogućiti da neki projekti obnovljive energije dobiju dozvole u roku od godinu dana, pokazuje nacrt dokumenta u koji je Rojters imao uvid.Komisija planira da sledeće nedelje predstavi paket mera za okončanje oslanjanja EU na Rusiju, jačanjem obnovljivih izvora energije, uštedom energije i povećanjem uvoza gasa s drugih mesta.Kao deo toga, Evropska komisija će predložiti pravila koja će tražiti od članica EU da odrede područja na kopnu ili moru pogodna za obnovljive izvore energije, gde bi takvi projekti imali mali uticaj na životnu sredinu, pokazuje nacrt predloga."Proces izdavanja dozvola za nove projekte u oblastima pogodnim za obnovljive izvore energije ne bi smeo da bude duži od jedne godine", navodi se u dokumentu, mada se dodaje da bi to moglo biti produženo za tri meseca u "vanrednim okolnostima".Zasad je u EU rok za izdavanje takvih dozvola dve godine, mada se može produžiti za još godinu dana. Međutim, ukazuje Rojters, projekti obnovljive energije često se suočavaju s daleko većim kašnjenjima, usled birokratije, protivljenja lokalnih zajednica ili zabrinutosti za ugrožene vrste, zbog čega postoje strahovi da će Unija teško povećati upotrebu energije vetra i sunca dovoljno brzo da ispuni ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.Nacrt predloga predviđa da postojeći rokovi i dalje važe za projekte izvan pogodnih oblasti koja ne bi trebalo da se poklapaju za zaštićenim lokacijama ili putevima migracije ptica, dok bi se prioritet dao krovovima, oblastima oko puteva i železničkih šina, kao i industrijskim područjima.Takve oblasti, prema nacrtu, i dalje bi bila podvrgnuta ekološkoj proceni, ali pojedinačnim projektima u njima ona više ne bi bila potrebna, osim ako ne bi značajno uticali na životnu sredinu u nekoj drugoj članici EU. Projekti s kapacitetom manjim od 150 kW u pogodnim imali bi šestomesečni proces izdavanja dozvola, ili devet ako postoje problemi oko bezbednosti ili uticaja na električnu mrežu.Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je EU da ubrza usvajanje alternativa fosilnim gorivima, što je inače planirala u okviru svog Zelenog dogovora za borbu protiv klimatskih promena da dostigne nultu emisiju ugljenika do 2050, piše Fajnenšel tajms.EU je prošle godine takođe predstavila niz mera osmišljenih da ostvari srednjoročni cilj smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine, a sada se priprema da olabavi ekološke propise dok nastoji da ruska fosilna goriva zameni obnovljivom energijom i uvoznim vodonikom za proizvodnju energije.U EU je postignut dogovor da se do 2030. godine 40 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ali bi dokument, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće nedelje, mogao da postavi viši cilj, budući da poziva na povećanje stope implementacije projekata zelene energije za 30 odsto.EU raspravlja o zabrani uvoza nafte iz Rusije u roku od šest meseci, dok obećava je da će prekinuti upotrebu ruskog gasa do kraja godine, ističe Fajnenšl tajm, ukazujući da ruski gas pokriva više od 40 odsto potrošnje u EU.Potpredsednik Evropske komisije nadležan za Zeleni dogovor Frans Timermans rekao je 10. maja da je uvozni vodonik jedina moguća zamena za gas koji koristi evropska teška industrija, a koji većim delom dolazi iz Rusije.On je takođe rekao da će Brisel ići "znatno dalje" od svojih sadašnjih ambicija od 40 gigavata kapaciteta zelenog vodonika do 2030.Prema zasebnom nacrtu mera u koji je uvid imao Fajnenšel tajms, Komisija je takođe predložila stroge kriterijume za zeleni vodonik i kako se on stvara elektrolizom. Vodonik bi se kvalifikovao kao obnovljiv samo ako tokom svoje proizvodnje ne poveća upotrebu električne energije iz fosilnih goriva i ako bi vratio u mrežu onoliko obnovljive električne energije koliko je potrošio.Poziv za ubrzanje zelene tranzicije takođe je došao i od više od 100 kompanija koje žele da EU intenzivira svoj fokus na obnovljivu energiju dok se nastoji da okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ukazuje Blumberg."U srži trenutne krize energetske bezbednosti i cena nalazi se prevelika zavisnost od nestabilnog, uvezenog fosilnog gasa, nafte i uglja", naveli su izvršni direktori i drugi poslovni lideri u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.Šefovi kompanija, među kojima su Majkrosoft, Unilever i H&M, naveli su da je sada vreme da EU bude hrabra i udvostruči napore za ispunjenje Zelenog dogovora.Invazija Rusije na Ukrajinu pogoršala je krizu u snabdevanju energijom koja je već postojala u Evropi, dovodeći cene roba do rekordnih nivoa, podvlači Blumberg i ukazuje da se EU sada suočava s potencijalnim prekidima u snabdevanju gorivom jer Rusija preti da će prekinuti isporuke ako ne budu plaćane u rubljama.EU može da ubrza zelenu tranziciju povećanjem investicija u obnovljive izvore energije, poboljšanjem izolacije zgrada i podsticanjem preduzeća da biraju tehnologije s niskim sadržajem ugljenika, navodi se u pismu šefova kompanija u koje je Blumberg imao uvid. Promeni bi, prema pismu, mogli da pomognu i smanjenje poreza i mere podrške prihodu.Izvor: Beta</article>

Evropska komisija želi da ubrza zelenu tranziciju i smanji oslanjanje na ruska goriva uvođenjem novih mera koji će omogućiti da neki projekti obnovljive energije dobiju dozvole u roku od godinu dana, pokazuje nacrt dokumenta u koji je Rojters imao uvid.
Komisija planira da sledeće nedelje predstavi paket mera za okončanje oslanjanja EU na Rusiju, jačanjem obnovljivih izvora energije, uštedom energije i povećanjem uvoza gasa s drugih mesta.
Kao deo toga, Evropska komisija će predložiti pravila koja će tražiti od članica EU da odrede područja na kopnu ili moru pogodna za obnovljive izvore energije, gde bi takvi projekti imali mali uticaj na životnu sredinu, pokazuje nacrt predloga.
"Proces izdavanja dozvola za nove projekte u oblastima pogodnim za obnovljive izvore energije ne bi smeo da bude duži od jedne godine", navodi se u dokumentu, mada se dodaje da bi to moglo biti produženo za tri meseca u "vanrednim okolnostima".
Zasad je u EU rok za izdavanje takvih dozvola dve godine, mada se može produžiti za još godinu dana. Međutim, ukazuje Rojters, projekti obnovljive energije često se suočavaju s daleko većim kašnjenjima, usled birokratije, protivljenja lokalnih zajednica ili zabrinutosti za ugrožene vrste, zbog čega postoje strahovi da će Unija teško povećati upotrebu energije vetra i sunca dovoljno brzo da ispuni ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.
Nacrt predloga predviđa da postojeći rokovi i dalje važe za projekte izvan pogodnih oblasti koja ne bi trebalo da se poklapaju za zaštićenim lokacijama ili putevima migracije ptica, dok bi se prioritet dao krovovima, oblastima oko puteva i železničkih šina, kao i industrijskim područjima.
Takve oblasti, prema nacrtu, i dalje bi bila podvrgnuta ekološkoj proceni, ali pojedinačnim projektima u njima ona više ne bi bila potrebna, osim ako ne bi značajno uticali na životnu sredinu u nekoj drugoj članici EU. Projekti s kapacitetom manjim od 150 kW u pogodnim imali bi šestomesečni proces izdavanja dozvola, ili devet ako postoje problemi oko bezbednosti ili uticaja na električnu mrežu.
Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je EU da ubrza usvajanje alternativa fosilnim gorivima, što je inače planirala u okviru svog Zelenog dogovora za borbu protiv klimatskih promena da dostigne nultu emisiju ugljenika do 2050, piše Fajnenšel tajms.
EU je prošle godine takođe predstavila niz mera osmišljenih da ostvari srednjoročni cilj smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine, a sada se priprema da olabavi ekološke propise dok nastoji da ruska fosilna goriva zameni obnovljivom energijom i uvoznim vodonikom za proizvodnju energije.
U EU je postignut dogovor da se do 2030. godine 40 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ali bi dokument, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće nedelje, mogao da postavi viši cilj, budući da poziva na povećanje stope implementacije projekata zelene energije za 30 odsto.
EU raspravlja o zabrani uvoza nafte iz Rusije u roku od šest meseci, dok obećava je da će prekinuti upotrebu ruskog gasa do kraja godine, ističe Fajnenšl tajm, ukazujući da ruski gas pokriva više od 40 odsto potrošnje u EU.
Potpredsednik Evropske komisije nadležan za Zeleni dogovor Frans Timermans rekao je 10. maja da je uvozni vodonik jedina moguća zamena za gas koji koristi evropska teška industrija, a koji većim delom dolazi iz Rusije.
On je takođe rekao da će Brisel ići "znatno dalje" od svojih sadašnjih ambicija od 40 gigavata kapaciteta zelenog vodonika do 2030.
Prema zasebnom nacrtu mera u koji je uvid imao Fajnenšel tajms, Komisija je takođe predložila stroge kriterijume za zeleni vodonik i kako se on stvara elektrolizom. Vodonik bi se kvalifikovao kao obnovljiv samo ako tokom svoje proizvodnje ne poveća upotrebu električne energije iz fosilnih goriva i ako bi vratio u mrežu onoliko obnovljive električne energije koliko je potrošio.
Poziv za ubrzanje zelene tranzicije takođe je došao i od više od 100 kompanija koje žele da EU intenzivira svoj fokus na obnovljivu energiju dok se nastoji da okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ukazuje Blumberg.
"U srži trenutne krize energetske bezbednosti i cena nalazi se prevelika zavisnost od nestabilnog, uvezenog fosilnog gasa, nafte i uglja", naveli su izvršni direktori i drugi poslovni lideri u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Šefovi kompanija, među kojima su Majkrosoft, Unilever i H&amp;M, naveli su da je sada vreme da EU bude hrabra i udvostruči napore za ispunjenje Zelenog dogovora.
Invazija Rusije na Ukrajinu pogoršala je krizu u snabdevanju energijom koja je već postojala u Evropi, dovodeći cene roba do rekordnih nivoa, podvlači Blumberg i ukazuje da se EU sada suočava s potencijalnim prekidima u snabdevanju gorivom jer Rusija preti da će prekinuti isporuke ako ne budu plaćane u rubljama.
EU može da ubrza zelenu tranziciju povećanjem investicija u obnovljive izvore energije, poboljšanjem izolacije zgrada i podsticanjem preduzeća da biraju tehnologije s niskim sadržajem ugljenika, navodi se u pismu šefova kompanija u koje je Blumberg imao uvid. Promeni bi, prema pismu, mogli da pomognu i smanjenje poreza i mere podrške prihodu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

EU razmatra popuštanje ekoloških propisa

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation