<article>„Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU, ali je tokom izveštajnog perioda nazadovala", stoji u finalnoj verziji izveštaja EK u koju je EWB imao uvid.Komisija je konstatovala da je Srbija nakon "ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu" nastavila bliske odnose sa Rusijom, a neke izjave i postupci visokih zvaničnika bili su direktno protiv statova EU o spoljnoj politici.„U 2021. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama Visokog predstavnika opala je na 45 posto do avgusta 2022", piše u izveštaju.Preporučuje se da bi "pripriotetno trebalo poboljšati svoje usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i sankcije, i izbegavati radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici".Pored te oblasti, Srbija je ove godine dobila loše ocene i iz takozvanih političkih kriterijuma. Iako se pozdravlja vraćanje političkog pluralizma, Komisija u svom izveštaju o Srbiji navodi da je politički i medijski pejzaž ostao polarizovan i da njima i dalje dominira Srpska napredna stranka i aktuelni predsednik.Kada su u pitanju izbori, izveštaj Evropske komisije oslanja se na nalaze ODIHR-a i navodi da su konstatovani brojni nedosaci koji su rezultirali neravnopravnim uslovima u korist aktuelne vlasti.„Kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, neprimerenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da podrže nosioce funkcije, značajne nejednakosti u finansiranju kampanja i zloupotreba administrativnih resursa, doveli su do nejednakih uslova za kandidate", navodi se u izveštaju.Dodaje se da su mediji pokrivali sve izborne kandidate, ali da je većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošču favorizovala aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, "ograničavajući mogućnost biračima da donesu potpuno informisane izbore".Evropska komisija zaključila je i da brojna ponavljanja i odlaganja finalizacije rezultata nisu doprineli poboljšanju opšteg poverenja u izborni proces.U prethodnih godinu dana prema oceni Evropske komisije nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine. U izveštaju piše da nije postignut konkretan napredak, iako su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke. I Beograd i Priština pozivaju se da se "aktivno angažuju" na postizanju "sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa bez daljeg odlaganja".Dodaje se da je Srbija napravila važan korak usvajanjem i proglašenjem ustavnih amandmana u parlamentu u februaru 2022. Komisija navodi da bi se ustavnim promenama dalo praktično dejstvo, potrebno je brzo usvajanje relevantnog implementacionog zakonodavstva.Kada je u pitanju borba protiv korupcije, Komisija navodi da je postignut određeni napredak tokom izveštajnog perioda, dodajući da su preporuke o prevenciji korupcije dalje sprovedene. Stoji i da je broj optužinica i prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije malo povećan, iako bi trebalo da se dodatno intenziviraju napori za pojačavanje prevencije i krivično gonjenje korupcije, kao i konfiskaciji imovine u vezi sa ovim slučajevima.Komisija je uputila poziv Srbiji da pripremi, usvoji i započne implementaciju nove antikorupcijske strategije zasnovane na kredibilnom i realističnom akcionom planu.Iako su se slučajevi Krušik i Telekom nalazili u dva prethodna izveštaja Evropskog parlamenta, Evropska komisija do sada nije pominjala ove i druge poznate slučajeve u svojim izveštajima. Ranijih godina postojali su samo uopšteni pozivi vlastima u Srbiji da rade na otkrivanju slučajeva povezanih sa viskom korupcijom i organizovanim kriminalom, ali i poboljšaju sveopšteg stanja u medijima.U delu izveštaja u kom se govori o uzbunjivačima, kaže se da su sudovili u Srbiji tokom 2021. godine primili oko 99 novih predmeta na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača i napominje da postupci za neke slučajeve nisu rešeni ni posle više godina."Prijave uzbunjivača, kao u slučaju Krušika, još uvek nisu istražene u skladu sa Zakonom. Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou", piše u izveštaju.U delu izveštaja posvećenom Evroprajdu Komisija navodi da je ruta bila zabranjena, dok je neizvesno do poslednjeg trenutka bilo njegovo održavanje.„Vlasti su kao osnovu za svoju odluku navele zabrinutost za bezbednost u vezi sa pretnjama ekstremno desnih grupa. Takođe su zabranjene demonstracije protiv Evroprajda i zapada", navodi Komisija.Oni navode da je period pre šetnje obeležila je pravna i politička neizvesnost. Komunikacija nadležnih je bila kontradiktorna, sa najavama na visokom nivou da će marš biti potpuno zabranjen i naknadnom zabranom trase marša koju je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.„Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, oni su ostali neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom", navodi Komisija.U delu o slobodi okupljanja, Komisija navodi da je policija zabranila skup Inicijative mladih za ljudska prava za uklanjanje murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, navodeći kao argument kontraproteste.Opisana su i dešavanja tokom ekoloških protesta i uručivanja prekršajnih naloga učeniscima tih protesta.„Maskirani i drugi pojedinci napali su neke od demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem za javnost da, pošto skupovi nisu registrovani, policija ne može da ih obezbedi i garantuje bezbednost, te da će odgovornost snositi organizatori", piše u izveštaju.Prema ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti i ostvarila je određen napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Navodi se da je srpska privreda uspela da se oporavi u 2021. godini, uz usporavanje u prvoj polovini 2022.Postignut je određeni napredak u reformama poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća. Dodaje se međutim da druge velike reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima su i dalje spore, što samo produžava dugotrajnu neefikasnost i povećava fiskalni pritiska. Zaključuje se da nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila koja bi učvrstila fiskalnu politiku.„Država zadržava snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava, posebno u pogledu borbe protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa, kao i u sprovođenju fer konkurencije. Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene", piše u izveštaju za Srbiju. Izvor: FoNet</article>

„Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU, ali je tokom izveštajnog perioda nazadovala", stoji u finalnoj verziji izveštaja EK u koju je EWB imao uvid.
Komisija je konstatovala da je Srbija nakon "ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu" nastavila bliske odnose sa Rusijom, a neke izjave i postupci visokih zvaničnika bili su direktno protiv statova EU o spoljnoj politici.
„U 2021. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama Visokog predstavnika opala je na 45 posto do avgusta 2022", piše u izveštaju.
Preporučuje se da bi "pripriotetno trebalo poboljšati svoje usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i sankcije, i izbegavati radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici".
Pored te oblasti, Srbija je ove godine dobila loše ocene i iz takozvanih političkih kriterijuma. Iako se pozdravlja vraćanje političkog pluralizma, Komisija u svom izveštaju o Srbiji navodi da je politički i medijski pejzaž ostao polarizovan i da njima i dalje dominira Srpska napredna stranka i aktuelni predsednik.
Kada su u pitanju izbori, izveštaj Evropske komisije oslanja se na nalaze ODIHR-a i navodi da su konstatovani brojni nedosaci koji su rezultirali neravnopravnim uslovima u korist aktuelne vlasti.
„Kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, neprimerenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da podrže nosioce funkcije, značajne nejednakosti u finansiranju kampanja i zloupotreba administrativnih resursa, doveli su do nejednakih uslova za kandidate", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su mediji pokrivali sve izborne kandidate, ali da je većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošču favorizovala aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, "ograničavajući mogućnost biračima da donesu potpuno informisane izbore".
Evropska komisija zaključila je i da brojna ponavljanja i odlaganja finalizacije rezultata nisu doprineli poboljšanju opšteg poverenja u izborni proces.
U prethodnih godinu dana prema oceni Evropske komisije nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine. U izveštaju piše da nije postignut konkretan napredak, iako su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke. I Beograd i Priština pozivaju se da se "aktivno angažuju" na postizanju "sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa bez daljeg odlaganja".
Dodaje se da je Srbija napravila važan korak usvajanjem i proglašenjem ustavnih amandmana u parlamentu u februaru 2022. Komisija navodi da bi se ustavnim promenama dalo praktično dejstvo, potrebno je brzo usvajanje relevantnog implementacionog zakonodavstva.
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, Komisija navodi da je postignut određeni napredak tokom izveštajnog perioda, dodajući da su preporuke o prevenciji korupcije dalje sprovedene. Stoji i da je broj optužinica i prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije malo povećan, iako bi trebalo da se dodatno intenziviraju napori za pojačavanje prevencije i krivično gonjenje korupcije, kao i konfiskaciji imovine u vezi sa ovim slučajevima.
Komisija je uputila poziv Srbiji da pripremi, usvoji i započne implementaciju nove antikorupcijske strategije zasnovane na kredibilnom i realističnom akcionom planu.
Iako su se slučajevi Krušik i Telekom nalazili u dva prethodna izveštaja Evropskog parlamenta, Evropska komisija do sada nije pominjala ove i druge poznate slučajeve u svojim izveštajima. Ranijih godina postojali su samo uopšteni pozivi vlastima u Srbiji da rade na otkrivanju slučajeva povezanih sa viskom korupcijom i organizovanim kriminalom, ali i poboljšaju sveopšteg stanja u medijima.
U delu izveštaja u kom se govori o uzbunjivačima, kaže se da su sudovili u Srbiji tokom 2021. godine primili oko 99 novih predmeta na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača i napominje da postupci za neke slučajeve nisu rešeni ni posle više godina.
"Prijave uzbunjivača, kao u slučaju Krušika, još uvek nisu istražene u skladu sa Zakonom. Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou", piše u izveštaju.
U delu izveštaja posvećenom Evroprajdu Komisija navodi da je ruta bila zabranjena, dok je neizvesno do poslednjeg trenutka bilo njegovo održavanje.
„Vlasti su kao osnovu za svoju odluku navele zabrinutost za bezbednost u vezi sa pretnjama ekstremno desnih grupa. Takođe su zabranjene demonstracije protiv Evroprajda i zapada", navodi Komisija.
Oni navode da je period pre šetnje obeležila je pravna i politička neizvesnost. Komunikacija nadležnih je bila kontradiktorna, sa najavama na visokom nivou da će marš biti potpuno zabranjen i naknadnom zabranom trase marša koju je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
„Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, oni su ostali neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom", navodi Komisija.
U delu o slobodi okupljanja, Komisija navodi da je policija zabranila skup Inicijative mladih za ljudska prava za uklanjanje murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, navodeći kao argument kontraproteste.
Opisana su i dešavanja tokom ekoloških protesta i uručivanja prekršajnih naloga učeniscima tih protesta.
„Maskirani i drugi pojedinci napali su neke od demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem za javnost da, pošto skupovi nisu registrovani, policija ne može da ih obezbedi i garantuje bezbednost, te da će odgovornost snositi organizatori", piše u izveštaju.
Prema ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti i ostvarila je određen napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Navodi se da je srpska privreda uspela da se oporavi u 2021. godini, uz usporavanje u prvoj polovini 2022.
Postignut je određeni napredak u reformama poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća. Dodaje se međutim da druge velike reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima su i dalje spore, što samo produžava dugotrajnu neefikasnost i povećava fiskalni pritiska. Zaključuje se da nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila koja bi učvrstila fiskalnu politiku.
„Država zadržava snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava, posebno u pogledu borbe protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa, kao i u sprovođenju fer konkurencije. Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene", piše u izveštaju za Srbiju.&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Evropska komisija: Srbija nazadovala po pitanju usaglašavanja sa spoljnom politikom EU