<article>"Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u Oluji, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života", naveo je FHP u saopštenju.Navedeno je da se danas navršava 27 godina od vojno-policijske operacije "Oluja" tokom koje su hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti."Stav FHP-a je da ratni zločini počinjeni tokom "Oluje" moraju biti procesuirani i da bi međudržavni sporazum o procesuiranju optuženih doprineo pravdi za žrtve i vladavini prava daleko više od suđenja u odsustvu, koja postaju praksa u celom regionu", navodi se u saopštenju.Podseća se da se u Srbiji, od 2015. godišnjice "Oluje" obeležavaju centralnim državnim komemoracijama, u zajedničkoj organizaciji sa Republikom Srpskom.Ocenjeno je da "viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja "Oluje" politički zloupotrebljava žrtve i izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj"."Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre "Oluje" na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine", naveo je FHP.FHP je naveo i da "predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na "Oluju" u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma".Navedeno je da se u Hrvatskoj godišnjice "Oluje" proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti.Na marginama ovih proslava česta je ustaška ikonografija, podseča se u saopšetnju."Iskorak ka pomirenju učinjen je pre dve godine, kada je potpredsednik vlade iz redova srpske manjine Boris Milošević prisustvovao proslavi Oluje u Kninu, a hrvatski premijer i ministar branitelja komemoracijama srpskih žrtava u Gruborima i Varivodama", dodao je FHP.Podsetio je da to nije postalo praksa u zvaničnoj politici sećanja i da su godišnjice "Oluje" praćene odlikovanjem lica osumnjičenih ili optuženih za ratne zločine, što, kako je navedeno u saopštenju, dovodi do produbljivanja nepoverenja među zajednicama.Izvor: Beta</article>

"Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u Oluji, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života", naveo je FHP u saopštenju.
Navedeno je da se danas navršava 27 godina od vojno-policijske operacije "Oluja" tokom koje su hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti.
"Stav FHP-a je da ratni zločini počinjeni tokom "Oluje" moraju biti procesuirani i da bi međudržavni sporazum o procesuiranju optuženih doprineo pravdi za žrtve i vladavini prava daleko više od suđenja u odsustvu, koja postaju praksa u celom regionu", navodi se u saopštenju.
Podseća se da se u Srbiji, od 2015. godišnjice "Oluje" obeležavaju centralnim državnim komemoracijama, u zajedničkoj organizaciji sa Republikom Srpskom.
Ocenjeno je da "viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja "Oluje" politički zloupotrebljava žrtve i izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj".
"Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre "Oluje" na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine", naveo je FHP.
FHP je naveo i da "predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na "Oluju" u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma".
Navedeno je da se u Hrvatskoj godišnjice "Oluje" proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti.
Na marginama ovih proslava česta je ustaška ikonografija, podseča se u saopšetnju.
"Iskorak ka pomirenju učinjen je pre dve godine, kada je potpredsednik vlade iz redova srpske manjine Boris Milošević prisustvovao proslavi Oluje u Kninu, a hrvatski premijer i ministar branitelja komemoracijama srpskih žrtava u Gruborima i Varivodama", dodao je FHP.
Podsetio je da to nije postalo praksa u zvaničnoj politici sećanja i da su godišnjice "Oluje" praćene odlikovanjem lica osumnjičenih ili optuženih za ratne zločine, što, kako je navedeno u saopštenju, dovodi do produbljivanja nepoverenja među zajednicama.
Izvor: Beta

Prenosimo

Arhivska fotografija iz Augusta 1995 Srpskih izbeglica iz Krajine posle vojne operacije "Oluja" hrvatskih snaga bezbednosti. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

FHP: Institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkim zloupotrebama žrtava Oluje