Fiskalni savet: Deficit u budžetu zavisi od energetike
Fiskalni savet ocenio je danas da revidirana Fiskalna strategija za 2023. predviđa postepenu stabilizaciju budžeta posle nekoliko veoma turbulentnih godina - što je Srbiji potrebno i da donosi realistične prognoze makroekonomskih kretanja koja su lošija od prethodnih očekivanja.
Ažurirano -
Savet je u Mišljenju na revidiranu Fiskalnu strategiju za 2023. sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu istakao da će planirano smanjivanje fiskalnog deficita u srednjom roku zavisiti prvenstveno od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.
Navodi se da najveći deo deficita iz ove godine od 3,8 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) potiče od pokrivanja gubitaka Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije i od tri neselektivne isplate sredstava za mlade.
"Bez ova dva rashoda budžetski minus već bi u 2022. bio manji od 1,5 odsto BDP, što je srednjoročni cilj smanjivanja deficita do 2025. godine", naveo je Savet.
Navodi se da će se pozicija neto budžetske pozajmice, preko koje se plasira najveći deo budžetskih sredstava u Srbijagas i EPS u naredne tri godine postepeno smanjivati sa 2,2 odsto BDP u ovoj na 0,1 odsto BDP u 2025. godini, što znači da bi u narednim godinama direktna budžetska podrška za ta dva preduzeća trebalo" postepeno da se smanjuje, da bi se potpuno ukinula 2025. godine".
Ističe se da se gubici Srbijagasa mogu rešiti samo izmenom politike cene gasa na domaćem tržištu, što Fiskalna strategija podrazumeva, ali nigde jasno ne pominje.
Savet je naveo da su ogromni gubici Srbijagasa posledica toga što to preduzeće uvozi gas po znatno višoj ceni od one po kojoj ga prodaje na domaćem tržištu i da ukidanje budžetskih davanja za Srbijagas može značiti samo da će cene gasa u Srbiji 2025. godine biti tržišne, odnosno veće od nabavne cene.
U Mišljenju, Savet je ocenio da EPS može trajno da reši svoje probleme samo sveobuhvatnom i temeljnom reformom, a ne parcijalnim merama i da je to preduzeće u gubitku zbog višegodišnjeg "katastrofalnog upravljanja".
Kako se navodi, EPS je u procesu osposobljavanja novog rudnika uglja u Kolubari, čijim otvaranjem će se povećati domaća proizvodnja i tako smanjiti visoka cena uvoza uglja, ali se ističe da se reforma ne sme svesti samo na to.
Savet je ocenio da je najvažnija reformski pomak napravljen uvođenjem novih fiskalnih pravila.
Kada je reč o promeni makroekonomskih prognoza u odnosu na nacrt iz maja, Savet je istakao da su prve značajne promene makroekonomske prognoze sprovedene već za ovu godinu i da će rast BDP umesto očekivanih 3,5 odsto biti 2,5 odsto.
Dodaje se da je prognoza rasta BDP za 2023. godinu smanjena na 2,5 odsto i da bi to značilo blago poboljšanje sadašnjih privrednih trendova, ali i da je za narednu godinu prognozirana visoka prosečna inflacija od 11,2 odsto koju bi "možda trebalo prognozirati nešto niže".
Izvor: FoNet