Fon der Lajen s liderima Zapadnog Balkana: Svih šest zemalja pripadaju EU; Vučić: Verujem da će Srbija od januara biti deo SEPA

"Danas sam primila lidere šest partnera sa Zapadnog Balkana. Svih šest zemalja pripada Evropi. To je ono na čemu radimo. Paralelno, približavamo njihove ekonomije i tržišta našim Planom rasta od šest milijardi evra za region", navela je Fon der Lajen na društvenoj mreži Iks. 

Radnom ručku u Briselu su pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića prisustvovali su i premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore i Kosova Edi Rama, Hristijan Mickoski, Milojko Spajić i Aljbin Kurti i predsedavajuća Savetu ministara BiH Borjana Krišto.

Predsednik Vučić je nakon ručka rekao da je s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen razgovarao o evropskom putu i šta može da se očekuje u narednom periodu, a takođe je naveo i da smo uspeli da, kako je rekao, uskočimo u taj voz i da od 1. januara budemo deo SEPA (Single European Payment Area). 

"To je važno ne samo zbog plaćanja doznaka, već i zbog naših pre svega manjih preduzeća, zbog naših kompanija", rekao je Vučić novinarima. 

Rekao je da je u Briselu imao sastanak sa Oliverom Varheijem, komesarom za proširenje, koji će uskoro biti na novoj poziciji. 

"Razgovarali o svemu onome što smo činili u prethodnom periodu uz zahvalnost njemu za ogromnu energiju, požrtvovanost i posvećenost rešavanju problema. Razgovarali smo o onome šta su planovi nove Evropske komisije čiji vremenski mandat ističe 2029, dakle za pet godina", rekao je Vučić.

Kako je naveo, to je bila jedna od tema razgovora i sa Ursulom fon der Lajen na zajedničkom ručku. 

"Bez obzira na našu krivicu i tehnička kašnjenja u pojedinim stvarima, poput Sepe, verujem da smo uspeli da uskočimo u taj voz i da ćemo od 1. januara biti deo onoga što se naziva Single European Payment Area", rekao je Vučić. 

Mislim da ćemo, kako je rekao, to uspeti da završimo. Vučić je rekao da je bilo reči i o zelenim koridorima, dodajući da će se o tome uskoro voditi razgovori sa mađarskim prijateljima i da se nada da ćemo jednog dana moći da otvorimo te razgovore i sa Hrvatskom. 

Kaže da je bilo reči o evropskom putu i o tome šta može da se očekuje u narednom periodu. 

"Uskoro ćemo videti predsednicu Evropske komisije u našem regionu, posetiće i Beograd. Verovatno ćemo se i u Njujorku videti. Mislim da ona imala veoma pozitivan stav prema proširenju, govoreći o geopolitičkim promenama, i da je to nešto što daje novi impuls proširenju. Ja imam veliko poštovanje prema njoj i verujem njoj, nisam siguran kako će to sve da izgleda na nekom drugom nivou", rekao je Vučić.

Svi partneri sa Zapadnog Balkana imali su obavezu da predaju Briselu reformske agende, predviđene Planom rasta za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine. 

Isplata sredstava zavisi od uspešne primene reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice. 

Evropska komisija trenutno završava svoju procenu reformskih agendi, koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana. Kada EK završi sa procenama, Komisija će konsultovati države članice EU tokom predstojećeg odbora Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), a u slučaju pozitivnog mišljenja, Komisija će preći na usvajanje i odobravanje reformiskih agendi i, pre prvih isplata, zaključiti ugovore o olakšicama i kreditima sa svakim od korisnika. 

Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije partnera sa Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, podsticanje ekonomske integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje fundamentalnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se uskoro, u oktobru ili novembru, može očekivati isplata prve tranše po planu rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 112 miliona evra, a da je ukupno planirano da Srbija dobije 1,58 milijardi evra.  On je rekao da se nada da će to biti već krajem oktobra i da je to   važno za građane, da osete pomak.   

"Naša tranša će biti 112 miliona evra, od toga je 32 miliona evra poklon novac, 80 miliona evra je kredit, pod najboljim mogućim uslovima, ali nije to za nas od suštinskog značaja, već reforme, to je za nas od najvećeg značaja", rekao je Vučić u Briselu nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

On je naglasio da agenda plana rasta za Zapadni Balkan predviđa 1,58 milijardi evra za Srbiju.

"Računajte da je (od te sume) 380 miliona poklon novac, dakle grantovi, a 1,2 milijarde su ova najpovoljnija pozajmljena sredstva, gde je kamata 0 do 2 odsto na 40 godina. Dakle stvarno kao da je džabe novac", rekao je Vučić.

Vučić je istakao da su ta sredstva velika i važna, ali da su reforme mnogo značajnije za Srbiju kao i jedinstveno tržište Zapadnog Balkana.

Dodao je da Srbija želi otvoreni Zapadni Balkan, otvaranje granica, slobodan protok robe, ljudi i usluga i da je to osnovni uslov za pristupanje na jedinstveno evropsko tržište.    

Govoreći o otvaranju novih klastera, Vučić je rekao da veruje da će biti u decembru i da to zavisi od političkih uslova u pojedinim zemljama.

"Što se tiče klastera i otvaranja, da li će biti u decembru, ja verujem da hoće. Zavisi više od političkih uslova i od nekih drugih stvari, vezano za pojedine zemlje, a ne samo za ljude iz Brisela i one koji su ovde u Briselu ili Evropskoj uniji, a o tome odlučuju.  Ali se nadam da je to moguće. Radimo na tome", rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug, Insajder