Fon Der Lajenova za provere bezbednosti ključne evropske strukture
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen založila se danas za uvođenje provera bezbednosti ključne evropske infrastrukture, uključujući energetsku, nakon curenja gasa iz gasovoda Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru čije se podvodno oštećenje smatra sabotažom.
Ova dva gasovoda povezuju Rusiju, izvoznicu prirodnog gasa, sa Nemačkom i ostatkom Evropske unije.
Fon der Lajenova je rekla da je prošlonedeljno oštećivanje Severnog toka 1 i 2 "pokazalo koliko je ranjiva naša energetska infrastruktura" i da je neophodan sveobuhvatan plan za očuvanje bezbednosti ključne evropske infrastrukture, uključujući informacionu.
"Potrebno je da proverimo kako naša infrastruktura reaguje na pritiske", rekla je Fon der Lajenova pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu u Francuskoj i dodala: "Potrebno je da utvrdimo imamo li slabe tačke i gde se te slabe tačke nalaze".
Prema njenim rečima, za utvrđivanje potencijalnih pretnji koristiće se satelitski nadzor.
Rusija već sedam meseci vodi rat protiv Ukrajine, kojoj zapadne zemlje pružaju vojnu podršku a Moskvu su izložile sankcijama. Prošle sedmice, podvodnim eksplozijama oštećeni su gasovodi Severni tok 1 i 2, a pošto su države članice EU odgovorne za nadzor energetske i druge osnovne strukture na teritoriji Unije, predsednica Evropske komisije je rekla da će se u obezbeđivanje te infrastrukture uključiti nacionalne vlade.
"Radićemo sa državama članicama kako bismo obezbedile efikasne testove na pritisak u energetskom sektoru, a to bi potom trebalo da usledi i u drugim sektorima visokog rizika kao što su ofšor digitalna i elektroenergetska infrastruktura", rekla je Fon der Lajenova.
Vlade Danske i Švedske saopštile su da je za oštećenje gasovoda upotrebljeno nekoliko stotina tona eksploziva. Zajedno sa prirodnim gasom, u atmosferu je kao njegov sastojak iscurila ogromna količina metana - gasa staklene bašte opasnijeg po klimu planete od ugljendioksida.
"Eksplozije se moraju sagledati u svetlu pogoršavanja bezbednosne situacije u Evropi. Imamo sve razloge da verujemo da se radi o sabotaži. U ovom trenutku ne možemo da zasigurno da kažemo ko je odgovoran", rekla je danas premijerka Švedske An Lind.
Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je prošle sedmice zapadne zemlje - preciznije "anglosaksonce" - za napad na dva gasovoda, što su SAD i njene saveznice odbacile.
Izvor: Beta/AP