<article>Istovremeno, oko 10 odsto stanovništva su korisnici socijalne pomoći, dok stopa rizika govori da su deca ugroženija od opšte populacije i taj jaz ne nestaje, rekla je ekonomistkinja Marina Savković u debati Fondacije Centar za demokratiju.Deca do 13 godina su ugroženija od starijih, napomenula je ona i ukazala da je broj korisnika dečjeg dodatka drastično smanjen od 2013. do 2019.Siromaštvo dece je izraženije u ruralnim područjima i romskim zajednicama, a najpogođenije su porodice sa troje i više dece, pokazuje analiza koju je predstavila Savković.Govoreći o obuhvatu obrazovanja, koje je faktor koji bi trebalo da iščupa decu iz siromaštva, pokazuje da polovina dece pohađa predškolsko obrazovanje koje je ključno.Savković je navela da su siromašnija deca pogođenija u zdravstvenom pogledu, tako deca iz romskih podrodica imaju manje od 2,5 kilograma na rođenju, izražen je problem imunizacije, a posebno zabrinjava problem maloletničkih trudnoća, koji su u odnosu 30 do 40 odsto devojčica iz romskih naselja koji se ne smanjuje.Prema analizi, veliki problem su i dečji brakovi, kojih je više od 57 odsto u romskim naseljima, dok je 24 odsto u najsiromašnijem sloju stanovništva.Ipak, država Srbija i dalje nema Strategiju za smanjenje siromaštva, koja cilja ove probleme i koja je neophodna, zaključila je Savković.Savetnica predsednice Vlade Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da nema mnogo entuzijazma za borbu protiv te pošasti, s obzirom na to da dečje siromaštvo ima najozbiljnije dugoročne efekte po razvoj društva.Ona je ukazala da je ulaganje u najranije doba najveći benefit i citirala dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džejmsa Hekmana, da je 1 uloženi dolar u rani razvoj deteta, povratna investicija od 17 dolara.Đukić Dejanović je istakla da dečje siromaštvo donosi socijalnu isključenost i naglasila da siromaštvo nije problem pojedinca, već celog društva.Problem je siromaštvo, a ne siromašni pojedinac, rekla je i poručila da je za optimalan razvoj deteta potrebno obezbediti optimalno okruženje, pristup obrazovanju, sigurnost i zaštitu.Predstavnica UNICEF Biljana Mladenović izjavila je da je ta organizacija UN upravo sa Svetskom bankom objavila anlaizu prema kojoj su tri ključna izazova u Srbiji: demografsko starenje i kao posledica sve manji broj dece, što vodi u ekonomski problem, niska produktivnost radnika i trajna nejednakost.Procena je da će dete, koje se danas rodi u Srbiji, sa 18 godina ostvariti tek polovinu svog kapaciteta produktivnopsti, rekla je Mladenović.Ona je napomenula da je po indeksu ljudskog razvoja Srbija vodeća u regionu, ali da je napredak za 10 godina izuzetno slab.Predstavnica Krovne organizacije mladih Srbije Jovana Božičković je istakla da mlad čovek u Srbiji kad završi obrazovanje, oko dve godine traži posao, dok u Evropskoj uniji mu je potrebno manje od četiri meseca.Mlad čovek u Srbiji stambeno se osamostaljuje u dobi kad više nije mlad, od 31. godine, a u EU sa 26, rekla je ona.Prema njenim rečima 60 odsto mladih nema nikakva primanja i svaki drugi želi da napusti Srbiju, a gest države sa 100 evra pomoći govori da bi se problem morao sistemski rešavati. Izvor: FoNet</article>

Istovremeno, oko 10 odsto stanovništva su korisnici socijalne pomoći, dok stopa rizika govori da su deca ugroženija od opšte populacije i taj jaz ne nestaje, rekla je ekonomistkinja Marina Savković u debati Fondacije Centar za demokratiju.
Deca do 13 godina su ugroženija od starijih, napomenula je ona i ukazala da je broj korisnika dečjeg dodatka drastično smanjen od 2013. do 2019.
Siromaštvo dece je izraženije u ruralnim područjima i romskim zajednicama, a najpogođenije su porodice sa troje i više dece, pokazuje analiza koju je predstavila Savković.
Govoreći o obuhvatu obrazovanja, koje je faktor koji bi trebalo da iščupa decu iz siromaštva, pokazuje da polovina dece pohađa predškolsko obrazovanje koje je ključno.
Savković je navela da su siromašnija deca pogođenija u zdravstvenom pogledu, tako deca iz romskih podrodica imaju manje od 2,5 kilograma na rođenju, izražen je problem imunizacije, a posebno zabrinjava problem maloletničkih trudnoća, koji su u odnosu 30 do 40 odsto devojčica iz romskih naselja koji se ne smanjuje.
Prema analizi, veliki problem su i dečji brakovi, kojih je više od 57 odsto u romskim naseljima, dok je 24 odsto u najsiromašnijem sloju stanovništva.
Ipak, država Srbija i dalje nema Strategiju za smanjenje siromaštva, koja cilja ove probleme i koja je neophodna, zaključila je Savković.
Savetnica predsednice Vlade Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da nema mnogo entuzijazma za borbu protiv te pošasti, s obzirom na to da dečje siromaštvo ima najozbiljnije dugoročne efekte po razvoj društva.
Ona je ukazala da je ulaganje u najranije doba najveći benefit i citirala dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džejmsa Hekmana, da je 1 uloženi dolar u rani razvoj deteta, povratna investicija od 17 dolara.
Đukić Dejanović je istakla da dečje siromaštvo donosi socijalnu isključenost i naglasila da siromaštvo nije problem pojedinca, već celog društva.
Problem je siromaštvo, a ne siromašni pojedinac, rekla je i poručila da je za optimalan razvoj deteta potrebno obezbediti optimalno okruženje, pristup obrazovanju, sigurnost i zaštitu.
Predstavnica UNICEF Biljana Mladenović izjavila je da je ta organizacija UN upravo sa Svetskom bankom objavila anlaizu prema kojoj su tri ključna izazova u Srbiji: demografsko starenje i kao posledica sve manji broj dece, što vodi u ekonomski problem, niska produktivnost radnika i trajna nejednakost.
Procena je da će dete, koje se danas rodi u Srbiji, sa 18 godina ostvariti tek polovinu svog kapaciteta produktivnopsti, rekla je Mladenović.
Ona je napomenula da je po indeksu ljudskog razvoja Srbija vodeća u regionu, ali da je napredak za 10 godina izuzetno slab.
Predstavnica Krovne organizacije mladih Srbije Jovana Božičković je istakla da mlad čovek u Srbiji kad završi obrazovanje, oko dve godine traži posao, dok u Evropskoj uniji mu je potrebno manje od četiri meseca.
Mlad čovek u Srbiji stambeno se osamostaljuje u dobi kad više nije mlad, od 31. godine, a u EU sa 26, rekla je ona.Prema njenim rečima 60 odsto mladih nema nikakva primanja i svaki drugi želi da napusti Srbiju, a gest države sa 100 evra pomoći govori da bi se problem morao sistemski rešavati.&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Fondacija Centra za demokratiju: Jedna četvrtina dece do 17 godina u riziku od siromaštva