Glavni pretres za ubistvo Ćuruvije: Marković ostao pri ranijem iskazu, Prpa ponovila - Kurak nije pucao
Glavni pretres protiv čretvorice pripadanika Resora državne bezbednosti (RDB) optuženim za ubistvo vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, 11. aprila 1999. godine Slavka Ćuruvije počeo je danas u Apelacionom sudu u Beogradu. Nakon iznošenja odbrane optuženih, svedočila je Branka Prpa, a zatim su advokati i tužilaštvo predlagali dokaze za izvođenje u daljem toku suđenja, o čemu će sudsko veće odlučiti naknadno. Odbrana je, između ostalog, predložila se obavi rekonstrukcija zločina. Nastavak glavnog pretresa je u sredu, a moguće je da će tada svedočiti nekadašnji komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek - Legija.
U dve prvostepene presude, koje je Apelacioni sud oborio, Radomir Marković i šef beogradskog centra RDB MIlan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a operativci Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, na po 20 godina.
Marković je na pretres dovezen iz zatvora u Požarevcu, gde služi kaznu od 40 godina zbog zločina na Ibarskoj magistrali i pokušaja ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u oktobru 1999, dok se Radonjić i Romić brane sa slobode.
Marković ostao pri navodima ranije odbrane
Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković danas je u iskazu na početku glavnog pretresa za ubistvo Slavka Ćuruvije rekao da ostaje pri navodima svoje ranije odbrane i da tužilaštvo za ključne svedoke ima Milorada Ulemeka Legiju i braću Miloša i Aleksandra Simovića, koji su rekli da nemaju neposredna saznanja.
On je, na početku glavnog pretresa pred Apelacionim sudom u Beogradu, istakao da u dve prvostepene presude nije uzeta u obzir izjava jedinog svedok - Branke Prpe, koja je i oštećena u tom slučaju, jer je bila prisutna kad je ubistvo počinjeno i koja je rekla pred sudom da 11. aprila 1999. godine, kada se zločin dogodio, ubica nije bio okrivljeni pripadnik RDB Miroslav Kurak.
Marković je rekao i da je i sam Ulemek, koga je tužilaštvo proglasilo za ključnog svedoka, u dosadašnjim suđenjima izjavljivao da nema nikakva neposredna saznanja o ubistvu, nego samo "ulična ogovaranja", a da su iskazi braće Simović kontradiktorni, i to je sud prihvatio. Na glavnom pretresu je utvrđeno da njihove izjave ne odgovaraju činjeničnom stanju, ukazao je on.
Govoreći o Ćuruviji kao izdavaču novina Evropljanin i Dnevni telegraf, Marković je objasnio da mu je zabranjeno izdavanje novina i zaplenjena imovina redakcije, tako da medijska kritika vlasti otpada kao motiv za ubistvo.
On je naglasio da je RDB imala "na operativnim merama" Ćuruviju zbog osnovane sumnje da je imao više kontakata sa predstavnicima stranih obaveštajnih službi i zadatak svake službe bezbednosti je da utvrdi te kontakte.
Marković je naveo i da je primenom tih mera utvrđeno da je Ćuruvija u više navrata od predstavnika američke ambasade dobijao finansijska sredstva. Zbog toga su primenjene mere, a ne da bi se on pratio i ubio, dodao je on.
Na pitanje postupajućeg tužioca o odnosu sa Ulemekom, Marković je odgovorio da sa njim nije imao nikakav lični sukob, nego samo primedbe na njegov rad, jer je u Jedinici za specijalne operacije primenjivao "disciplinovanje" koje je naučio u Legiji stranaca, što mu nije dozvolio.
Branka Prpa: Miroslav Kurak nije pucao
Jedini svedok zločina Branka Prpa, koja je bila sa vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina, izjavila je danas da bivši pripadnik RDB-a Miroslav Kurak nije osoba koja je pucala.
Prpa je rekla da je, dok su bili u prolazu zgrade u Svetogorskoj 35, tog 11. aprila 1999. godine popodne videla osobu koja im prilazi sa pištoljem i puca u Ćuruviju, a onda je dobila udarac u glavu i pala, ali je upamtila izgled tog čoveka, koji "nije bio naročito visok", a poprilično zdepast, sa kapom na glavi, a imao je upečatljive crne oči i izrazito bledilo lica.
Imao je bejbi fejs, amorfno lice. Bio je miran, hladnokrvan, bez ikakve trema i ijednog treptaja. Amorfna masa bezličnosti. Stoji ti s pištoljem nad glavom i razmišlja šta će s tobom da uradi, opisala je Prpa i dodala da "sećanje može da bledi, ali ta slika ostaje urezana u svest".
Prpa je rekla su je dan posle ubistva pozvali u beogradsku policiju da da izjavu, ali da njoj tada ništa nisu pokazivali i da je je tek nakon godinu i devet meseci pozvana u UBPOK, gde su joj pokazivani albumi sa slikama mogućih osumnjičenih, ali da niko od njih nije bio taj, i da je tadašnjem specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću dala opis tog lica.
Onda je, kako je objasnila, u novembru 2000. godine u novinama videla sliku sa čitulje jednog lica, čije ime nije navela, i procenila da je to 60 odsto čovek koji je pucao na Ćuruviju.
Prpa je navela i da su joj pokazivali fotografije Kuraka i trećeoptuženog Ratka Romića, ali da nijedan od njih nije ta osoba koja je ubila Ćuruviju. Prpa je ocenila da je ubistvo Ćuruvije epilog njegovog stalnog progona, koji je intenziviran 1998. godine sudskim procesima i zabranom novina, a pritisak je kulminirao 8. marta 1999, kada su on i dvojica novinara osuđeni na po šest meseci zatvora.
Romić i drugookrivljeni Milan Radonjić, tada načelnik beogradskog centra RDB ostali su pri svojim ranijim iskazima.
Nisam učestvovao u izvršenju krivičnog dela, kako mi optužnica i presuda stavljaju na teret, naglasio je Romić i ukazao da ni na jednom procesu nisu izvedeni nikakvi materijalni dokazi da su to uradili, niti ima svedoka koji ih povezuju sa ubistvom.
Motiv za ubistvo Ćuruvije bio je drugi. Bilo je bitno da se neko optuži, konstatovao je Romić, uz opasku da je u čitavom procesu pravi ubica nebitan.
Izvor: FoNet