<article>U izveštaju „Decenija prkosa" navodi se da su od 2012. do 2021. ubijena najmanje 1.733 borca za očuvanje zemlje i životne sredine. Za ubistva su odgovorne plaćene ubice, organizovane kriminalne grupe i njihove vlade, a najviše aktivista je ubijeno u Brazilu, Kolumbiji, Filipinima i Meksiku. Samo 2021. zabeleženo je 200 ubistava, od čega je više od tri četvrtine počinjeno u Latinskoj Americi. Od evropskih zemalja, po jedno ubistvo je zabeleženo u Francuskoj i Irskoj, po dva u Rumuniji i Španiji, po četiri u Ukrajini i Rusiji. Evropska unija, navodi se u izveštaju, kao veliki trgovinski blok sa globalnim uticajem ima odgovornost i priliku da predvodi put ka većoj korporativnoj odgovornosti. „EU je dužna da doprinese zaštiti ljudskih prava i životne sredine, posebno tamo gde njeno delovanje ima međunarodni uticaj", navode autori. U izveštaju objavljenom 29. septembra ukazuje se da je hitno potrebno zaštititi one koji brane zemlju i životnu sredinu u vreme pogoršanja klimatske krize i ugroženog biodiverziteta. Veliki broj ubistava, nasilja i represije povezano je sa teritorijalnim sukobima i težnjom za ekonomskim rastom koji je zasnovan na ekstrakciji prirodnih resursa. Autori izveštaja napominju da podaci o ubistvima ne pokazuju prave razmere problema jer je u nekim zemljama teško proceniti situaciju u kojoj se nalaze aktivisti zbog ograničene slobode medija i nepostojanja nezavisnog monitorina. Takođe, teško je pratiti sporove oko zemljišta i ekološke probleme u zemljama u kojima se vode sukobi. Istraživanje je pokazalo i da se mali broj počinilaca ikada privede pravdi zbog propusta vlasti da pravilno istraži te zločine. „Mnoge vlasti ignorišu ili aktivno ometaju istrage tih ubistava često zbog navodnog dosluha korporativnih i državnih interesa", saopštio je Globalni svedok. Portparol organizacije je rekao da starosedeoci, ekološki aktivisti i drugi branioci zemlje i životne sredine imaju ključnu ulogu kao „prva linija odbrane od ekološkog kolapsa" i da rizikuju svoje živote boreći se protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. „Oni su suočeni s nasiljem, kriminalizacijom i uznemiravanjem koje održavaju represivne vlade i kompanije koje prioritet daju profitu nad štetom koja se nanosi ljudima i životnoj sredini", rekao je portparol. U istraživanju se ističe i da se autohtone zajednice suočavaju s nesrazmernim brojem napada. Pripadnici tih zajednica su bili žrtva u gotovo 40 odsto slučajeva, iako čine samo pet odsto svetske populacije. Globalni svedok je pozvao na odgovornost kompanije i vlade za nasilje nad braniocima zemlje i životne sredine, „ljude koji su na prvoj liniji fronta" u borbi protiv klimatske krize. „Hitna akcija je potrebna na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou da bi se okončalo nasilje i nepravda s kojim se suočavaju", navodi se u saopštenju.Izvor: Beta</article>

U izveštaju „Decenija prkosa" navodi se da su od 2012. do 2021. ubijena najmanje 1.733 borca za očuvanje zemlje i životne sredine. 
 
Za ubistva su odgovorne plaćene ubice, organizovane kriminalne grupe i njihove vlade, a najviše aktivista je ubijeno u Brazilu, Kolumbiji, Filipinima i Meksiku. 
 
Samo 2021. zabeleženo je 200 ubistava, od čega je više od tri četvrtine počinjeno u Latinskoj Americi. 
 
Od evropskih zemalja, po jedno ubistvo je zabeleženo u Francuskoj i Irskoj, po dva u Rumuniji i Španiji, po četiri u Ukrajini i Rusiji. 
 
Evropska unija, navodi se u izveštaju, kao veliki trgovinski blok sa globalnim uticajem ima odgovornost i priliku da predvodi put ka većoj korporativnoj odgovornosti. 
 
„EU je dužna da doprinese zaštiti ljudskih prava i životne sredine, posebno tamo gde njeno delovanje ima međunarodni uticaj", navode autori. 
 
U izveštaju objavljenom 29. septembra ukazuje se da je hitno potrebno zaštititi one koji brane zemlju i životnu sredinu u vreme pogoršanja klimatske krize i ugroženog biodiverziteta. 
 
Veliki broj ubistava, nasilja i represije povezano je sa teritorijalnim sukobima i težnjom za ekonomskim rastom koji je zasnovan na ekstrakciji prirodnih resursa. 
 
Autori izveštaja napominju da podaci o ubistvima ne pokazuju prave razmere problema jer je u nekim zemljama teško proceniti situaciju u kojoj se nalaze aktivisti zbog ograničene slobode medija i nepostojanja nezavisnog monitorina. Takođe, teško je pratiti sporove oko zemljišta i ekološke probleme u zemljama u kojima se vode sukobi. 
 
Istraživanje je pokazalo i da se mali broj počinilaca ikada privede pravdi zbog propusta vlasti da pravilno istraži te zločine. 
 
„Mnoge vlasti ignorišu ili aktivno ometaju istrage tih ubistava često zbog navodnog dosluha korporativnih i državnih interesa", saopštio je Globalni svedok. 
 
Portparol organizacije je rekao da starosedeoci, ekološki aktivisti i drugi branioci zemlje i životne sredine imaju ključnu ulogu kao „prva linija odbrane od ekološkog kolapsa" i da rizikuju svoje živote boreći se protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. 
 
„Oni su suočeni s nasiljem, kriminalizacijom i uznemiravanjem koje održavaju represivne vlade i kompanije koje prioritet daju profitu nad štetom koja se nanosi ljudima i životnoj sredini", rekao je portparol. 
 
U istraživanju se ističe i da se autohtone zajednice suočavaju s nesrazmernim brojem napada. Pripadnici tih zajednica su bili žrtva u gotovo 40 odsto slučajeva, iako čine samo pet odsto svetske populacije. 
 
Globalni svedok je pozvao na odgovornost kompanije i vlade za nasilje nad braniocima zemlje i životne sredine, „ljude koji su na prvoj liniji fronta" u borbi protiv klimatske krize. 
 
„Hitna akcija je potrebna na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou da bi se okončalo nasilje i nepravda s kojim se suočavaju", navodi se u saopštenju.
Izvor: Beta

Prenosimo

Ilustracija. Foto: Unsplash/Guillaume de Germain

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Globalno istraživanje: Za 10 godina ubijeno više od 1.700 ekoloških aktivista