GRETA poziva Srbiju da ojača odgovor pravosuđa na trgovinu ljudima; Stejt department: Srbija ne ispunjava minimalne standarde protiv trgovine ljudima

Izveštaj pozdravlja korake koje su srpske vlasti preduzele za dalji razvoj zakonodavnog okvira za borbu protiv trgovine ljudima. To uključuje unošenje u Zakon o strancima perioda oporavka i razmišljanja i dozvole za privremeni boravak po humanitarnoj osnovi za žrtve trgovine ljudima, kao i odredaba koje se odnose na žrtve trgovine ljudima u Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o slobodnoj pravnoj pomoći.

Još jedan pozitivan pomak je uspostavljanje pozicije nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima, koju treba da ispuni Ombudsman, navela je GRETA.

Međutim, u izveštaju se naglašava da su potrebni dalji koraci kako bi se žrtvama trgovine ljudima obezbedio bolji pristup pravdi i efikasnim pravnim lekovima. Posebno, advokati koji zastupaju žrtve trgovine ljudima treba da imaju znanja o problemima trgovine ljudima, a troškove pravne pomoći i pravne pomoći koju pružaju nevladine organizacije treba da nadoknadi država.

Pristup žrtava nadoknadi je i dalje redak i stoga GRETA poziva vlasti da obezbede da žrtve trgovine ljudima budu sistematski informisane o svom pravu na odštetu i da u potpunosti iskoriste zakone o oduzimanju i zapleni imovine od počinilaca kako bi se obezbedilo obeštećenje za žrtve.

Vlasti takođe treba da uspostave bez daljeg odlaganja državnu shemu obeštećenja koja je dostupna žrtvama trgovine ljudima, navodi se u izveštaju.

Pozdravljajući postojanje specijalizovanih istražitelja i tužilaca koji rade na slučajevima trgovine ljudima, GRETA napominje da se takvi slučajevi često prekvalifikuju kao lakša krivična dela i da žrtve nisu uvek obaveštene kada se koristi sporazum o priznanju krivice.

GRETA apeluje na srpske vlasti da ojačaju odgovor krivičnog pravosuđa na trgovinu ljudima, tako što će obezbediti da se krivična dela trgovine ljudima istražuju proaktivno i blagovremeno i dovoditi do delotvornih, srazmernih i odvraćajućih sankcija za osuđene.

Konstatujući porast broja radnika migranata u Srbiji i izveštaje o radnoj eksploataciji na gradilištima koja zapošljavaju takve radnike, GRETA poziva srpske vlasti da intenziviraju napore u sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

To bi, navodi se, trebalo da obuhvati korake za jačanje kapaciteta inspektora rada da proaktivno i temeljno istraže navode o trgovini ljudima u koju su umešani strani radnici i da obezbedi da žrtve trgovine među njima budu identifikovane na vreme i da im se ponudi odgovarajuća pomoć.

Pored toga GRETA traži od srpskih vlasti da posvete veću pažnju identifikaciji žrtava trgovine među migrantima i tražiocima azila, kao i da obezbede dovoljno osoblja i resursa Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima kako bi mogao da izvrši blagovremenu identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

U izveštaju se pozdravlja ponovno otvaranje skloništa za hitne slučajeve za žrtve trgovine ljudima, ali i napominje da još nema skloništa za muške žrtve. GRETA apeluje na srpske vlasti da poboljšaju pomoć žrtvama trgovine ljudima, uključujući izdvajanje adekvatnih sredstava za usluge koje pružaju specijalizovane nevladine organizacije.

Srbija, navodi se, ostaje prvenstveno zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, ali je u izvesnoj meri i zemlja odredišta i tranzita. Prema statističkim podacima srpskih vlasti, u periodu 2017-2022. godine bilo je ukupno 320 zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima (250 žena i 70 muškaraca, uključujući 150 dece).

Pored toga, bilo je 367 pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima. Većina žrtava u periodu 2017-2022 bila je srpske nacionalnosti. Većina žrtava su bile žene, a skoro polovina deca. Iako je seksualna eksploatacija ostala preovlađujući oblik eksploatacije, identifikovani su i slučajevi trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, prisilnog prosjačenja i prisilnog kriminala.

Grupa eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) je nezavisno telo koje prati način na koji zemlje primenjuju Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Konvencija obavezuje svih 46 država članica Saveta Evrope, kao i države nečlanice - Belorusiju i Izrael.

Stejt department: Srbija ne ispunjava minimalne standarde protiv trgovine ljudima, uprkos naporima

Vlasti Srbije ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali ulažu značajne napore da to učine, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta.

Srbija je u izveštaju zadržala istu poziciju kao i prošle godine i svrstana je u kategoriju dva, ali je u potkategoriji među zemljama u kojima treba dodatno pratiti situaciju u borbi protiv trgovine ljudima.

U toj potkategoriji pored Srbije od evropskih zemalja su još samo Bugarska i Crna Gora.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da je, uprkos uloženim naporima, istražen i procesuiran manji broj optuženih trgovaca ljudima, a smanjeni su i novčani resursi Centru za pomoć žrtvama nasilja kojem inače konstantno nedostaju osoblje i novac.

Svako deseto dete u Srbiji izloženo zloupotrebi dečjeg rada, a siromaštvo je glavni uzrok. Ukazuje se takođe da Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije zasedao tri godine, da vlada još nije usvojila nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima, kao i da je mesto nacionalnog koordinatora još upražnjeno.

Zvanično saučesništvo u krivičnim delima trgovine ljudima i dalje je razlog za zabrinutost, a vlasti su u nekoliko slučajeva pokazale toleranciju prema zločinima trgovine ljudima. Vlast i dalje na pruža punu zaštitu žrtvama niti u potpunosti istražuje verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju se iznosi 15 ključnih preporuka za Srbiju. To su: istražiti i krivično goniti krivična dela trgovine ljudima i zahtevati adekvatne kazne, u potpunosti istražiti navode o prinudnom radu u fabrici guma u vlasništvu Kine u Zrenjaninu i pružiti pomoć i zaštitu radnicima i dodeliti dovoljno sredstava za rad Centra za pomoć žrtvama trgovine ljudima.

Takođe, treba pojačati napore za identifikaciju žrtava, uključujući migrante, osobe angažovane u seks industriji, izbeglice, tražioce azila i decu bez pratnje koja prose na ulici; dodeliti odgovarajuća novčana sredstva za nevladine organizacije koje pomažu žrtvama; omogućiti dostupnost pravde za žrtve, kao i zaštitu njihove poverljivosti; obezbediti pravno zastupanje i sprečiti ponovnu traumatizaciju i zastrašivanje.

Među preporukama za Srbiju je i obuka istražitelja, tužilaca i sudija i uspostavljanje mehanizama za upućivanje predmeta obučenim tužiocima i sudijama, prekid kažnjavanja žrtava zbog krivičnih dela koja su počinjena kao direktna posledica trgovine ljudima i ažuriranje mehanizma saradnje države sa nevladinim organizacijama.

Potrebno je takođe uspostaviti transparentne standarde i procedure kako bi nevladinim organizacijama bilo odobreno pružanje pomoći žrtvama, pospešiti obuku službenika vlade koji pružaju pomoć žrtvama i obezbediti pomoć strancima, inspekciji za rad obezbediti novčane resurse i adekvatnu obuku kako bi regulisale rad agencija za zapošljavanje i mogla da istražuje slučajeve lažnog zapošljavanja.

Romske grupe treba integrisati u programe u vezi sa zaštitom žrtava, usaglasiti tela za koordinaciju, usvojiti strategiju i Nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima, standardizovati prikupljanje podataka i kreirati bazu podataka za prikupljanje podataka o kažnjavanju i zaštiti žrtava, navodi se među preporukama za Srbiju.

U izveštaju Stejt departmenta detaljno se govori o krivičnom gonjenju, zaštiti i prevenciji a dat je i profil žrtve trgovine ljudima u Srbiji.

U poslednjih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve u Srbiji i žrtve iz Srbije u inostranstvu, iskorišćavaju srpske žene i devojke u seksualnoj trgovini u Srbiji, u susednim zemljama i širom Evrope, eksploatišu državljane Srbije, pre svega muškarce, na prinudnom radu u radno intenzivnim sektorima, kao što je građevinska industrija, u evropskim zemljama, uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku i Ujedinjene Arapske Emirate, navodi se u izveštaju.

Trgovci ljudima, dodaje se, iskorišćavaju srpsku decu, posebno romsku, unutar zemlje u seksualnoj trgovini, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju i sitnom kriminalu.

Tokom 2022. u Srbiji su identifikovane i strane žrtve iz Avganistana, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kameruna, Demokratske Republike Kongo, Irana, Pakistana, Filipina, Tunisa, Turske, Ugande i Vijetnama koje trgovci ljudima prvenstveno  regrutuju preko onlajn platformi. Hiljade migranata i izbeglica sa Bliskog istoka, Afrike i Azije koji prolaze kroz Srbiju ili ostaju na cedilu podložni su trgovini ljudima u Srbiji.

Godišnji Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu objavljuje se od 2001. 

Izvor: Beta