<article>Nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti Hrvatska od ponoći obeležava istovremeni ulazak u šengenski prostor i evrozonu, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina. "Ostvarili smo ciljeve s uverenjem da će Šengen i evropodručje biti korisni za hrvatske građane i hrvatsku ekonomiju", rekao je Plenković u novinarima na Bregani. On je istakao da je ovo dan za istoriju naglasivši da je Hrvatska prva zemlja koja je istovremeno ušla u Šengen i evrozonu. Premijer je poručio da će Hrvatska učiniti sve da i njoj susedne zemlje krenu tim putem, posebno istakavši BiH. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je "ovo dan za slavlje, istoriju, radosti, dan slavlja i ponosa za hrvatski narod". "Verujem da nema drugog mesta u Evropi gde bi mogao bolje da se obeleži novi početak i novo poglavlje od granice Slovenije i Hrvatske", naglasila je predsednica EK. Ukazavši da je Hrvatska namlađa članica EU kojoj je to pošlo za rukom, ona je ocenila da je ovo dan slavlja za sve građane Evrope. "Prolazimo bez kontrola evropskim granicama, nema više kontrola pasoša, nema više redova", naglasila je i dodala da će se građani Hrvatske uvek sećati i kada su prvi put plaćali evrom. Ona je naglasila da je evro jedno od najvažnijih kolektivnih postignuća koje je obeležje jedinstva, preko granica i bez barijera. Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar čestitala je Hrvatskoj na ulasku u šengensku i evrozonu. "Pozdravljam ovaj istorijski trenutak kad su Slovenija i Hrvatska ponovno bez granica i zaista se iskreno tome radujem", rekla je slovenačka predsednica i dodala da otvorenost bez granica znači puno za građana obe države. Premijer Hrvatske i predsednica EK popodne će kafom u centru Zagreba, koju će platiti u evrima, simbolično obeležiti hrvatsko članstvo u šengensko i evropodručje. Hrvatska je od danas 27. članica najvećeg područja slobodnog kretanja u svetu i 20. članica evropodručja, monetarne unije članica EU, čime joj je zvanična i jedina valuta postaje evro. Tim povodom, danas u Zagreb stižu brojne četitke iz Evropske unije, među kojima i od francuskog predsednika Emanula Makrona. Simboličnim skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole na Bregani, između Hrvatske i Slovenije, u ponoć je obeležen ulazak Hrvatske u najveće područje slobodnog kretanja u svetu. Isto je bilo i na graničnom prelazu Goričan, s Mađarskom. Od ponoći, 1. Januara ukinuta su 73 kopnena granična prelaza i 12 graničnih prelaza na moru, dok će iz tehničkih razloga, kontrole na aerodromima biti ukinute od 26. marta. U Zagrebu je u ponoć ispred central Hrvatske narodne banke obeleženo članstvo u evrozoni, odnosno prelazak na evro kao zvaničnu valutu. Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukinute su granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok su granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postale spoljašnje granice EU. Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala stroga šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana. Ulaskom Hrvatske u evrozonu, hrvatska valuta kuna odlazi u prošlost, a menja je evro. Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima. Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna mogu da se zameniti za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.Izvor: Beta</article>

Nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti Hrvatska od ponoći obeležava istovremeni ulazak u šengenski prostor i evrozonu, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina. 
 
"Ostvarili smo ciljeve s uverenjem da će Šengen i evropodručje biti korisni za hrvatske građane i hrvatsku ekonomiju", rekao je Plenković u novinarima na Bregani. 
 
On je istakao da je ovo dan za istoriju naglasivši da je Hrvatska prva zemlja koja je istovremeno ušla u Šengen i evrozonu. Premijer je poručio da će Hrvatska učiniti sve da i njoj susedne zemlje krenu tim putem, posebno istakavši BiH. 
 
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je "ovo dan za slavlje, istoriju, radosti, dan slavlja i ponosa za hrvatski narod". 
 
"Verujem da nema drugog mesta u Evropi gde bi mogao bolje da se obeleži novi početak i novo poglavlje od granice Slovenije i Hrvatske", naglasila je predsednica EK. 
 
Ukazavši da je Hrvatska namlađa članica EU kojoj je to pošlo za rukom, ona je ocenila da je ovo dan slavlja za sve građane Evrope. "Prolazimo bez kontrola evropskim granicama, nema više kontrola pasoša, nema više redova", naglasila je i dodala da će se građani Hrvatske uvek sećati i kada su prvi put plaćali evrom. 
 
Ona je naglasila da je evro jedno od najvažnijih kolektivnih postignuća koje je obeležje jedinstva, preko granica i bez barijera. 
 
Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar čestitala je Hrvatskoj na ulasku u šengensku i evrozonu. 
 
"Pozdravljam ovaj istorijski trenutak kad su Slovenija i Hrvatska ponovno bez granica i zaista se iskreno tome radujem", rekla je slovenačka predsednica i dodala da otvorenost bez granica znači puno za građana obe države. 
 
Premijer Hrvatske i predsednica EK popodne će kafom u centru Zagreba, koju će platiti u evrima, simbolično obeležiti hrvatsko članstvo u šengensko i evropodručje. 
 
Hrvatska je od danas 27. članica najvećeg područja slobodnog kretanja u svetu i 20. članica evropodručja, monetarne unije članica EU, čime joj je zvanična i jedina valuta postaje evro. 
 
Tim povodom, danas u Zagreb stižu brojne četitke iz Evropske unije, među kojima i od francuskog predsednika Emanula Makrona. 
 
Simboličnim skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole na Bregani, između Hrvatske i Slovenije, u ponoć je obeležen ulazak Hrvatske u najveće područje slobodnog kretanja u svetu. Isto je bilo i na graničnom prelazu Goričan, s Mađarskom. 
 
Od ponoći, 1. Januara ukinuta su 73 kopnena granična prelaza i 12 graničnih prelaza na moru, dok će iz tehničkih razloga, kontrole na aerodromima biti ukinute od 26. marta. 
 
U Zagrebu je u ponoć ispred central Hrvatske narodne banke obeleženo članstvo u evrozoni, odnosno prelazak na evro kao zvaničnu valutu. 
 
Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukinute su granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok su granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postale spoljašnje granice EU. 
 
Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala stroga šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana. 
 
Ulaskom Hrvatske u evrozonu, hrvatska valuta kuna odlazi u prošlost, a menja je evro. Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima. 
 
Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna mogu da se zameniti za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.
Izvor: Beta

Prenosimo

Andrej Plenković, premijer Hrvatske. Foto: EU2017EE Estonian PresidencArno/ Mikkor/Flickr

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Hrvatska ušla u Šengen; Plenković sa predsednicama EK i Slovenije obeležio ulazak