Istraživanje: Broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji 74 odsto manji od propisanog standarda u EU

Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji 74 odsto manji od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije (EU).

Osim toga, korisnici sigurnih kuća su suočeni i sa sigurnosnim rizicima, imajući u vidu da je u svim sigurnim kućama narušena lokacijska tajnost, dodaje se u saopštenju.

Istraživanje, koje je sprovedeno tokom 2022. godine i početkom 2023. godine, obuhvatilo je svih 13 sigurnih kuća i jedno sklonište za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, odnosno 33 predstavnika pružalaca usluga skloništa za žrtve nasilja, i predstavlja pionirsko istraživanje u ovoj oblasti.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi stvarno stanje kada je u pitanju trenutno pružanje usluga skloništa za žene i decu žrtve nasilja, kao i mapiranje izazova sa kojima se sigurne kuće suočavaju prilikom pružanja usluga.

Pored nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, istraživanje je pokazalo i da postoje izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što se nepovoljno odražava na obavljanje i finansiranje usluga, ističu zaposleni koji su učestvovali u istraživanju.

U Srbiji trenutno postoji 11 sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u porodici i jedno sklonište za žrtve trgovine ljudima, od kojih samo pet sigurnih kuća ima dozvolu za rad, dve su u procesu obnavljanja dozvole, a više od polovina njih, sedam, posluje već osam godina u procesu licenciranja.

Programska menadžerka UG "Atina" Jelena Hrnjak istakla je da na teritoriji Srbije samo jedna nevladina organizacija vodi licenciranu sigurnu kuću, pa je istraživanje poziv državnim institucijama u Srbiji da preispitaju aktuelnu politiku i da zaštitu žena i dece sa iskustvom nasilja postave kao prioritet u svom radu.

Izvor: FoNet