<article>Istraživanje je obuhvatilo analizu pet štampanih dnevnih novina, Politiku, Danas, Alo, Večernje novosti i Informer, kao i tri televizije, Radio-televiziju Srbije, Pink i N1.Iako sve više pišu o nasilju nad ženama, mediji ne prepoznaju političarke u kontekstu nasilja, ukazala je Milinkov u serijalu razgovora Stigma.Nažalost, kako je ocenila, mi imamo vrlo specifičnu situaciju u medijima i podeljenu medijsku scenu, kojom dominiraju prorežimski mediji .Oni predstavljaju žene koje su iz podobnih političkih stranaka, rekla je Milinkov i objasnila da je to taj minimum prostora koji se daje političarkama.Kako je naglasila, u tim medijima su opozicione političarke jedva zastupljene, dok u drugim profesionalnim medijima izostaje dovoljna vidljivost problema rodne neravnopravnosti.Članica programskog tima Akademije ženskog liderstva Marija Srdić napominje da je istraživanje podrazumevalo i prijavu nasilja tokom izbornog procesa.Prema njenim rečima, nasilje su mogle da prijave kontrolorke, političarke sa izbornih lista ili biračice.U situaciji opšteprisutnog nasilja nad ženama, bilo je očekivano da će se u kampanji, u kojoj su čak tri žene bile nositeljke izbornih lista, više govoriti o nasilju nad ženama, ali to nije bio slučaj, predočila je Srdić.Prema njenim rečima, unutar istraživačkog tima detektovano je znatno više nasilja, nego što je prijavljeno.Posle završetka izbora, prijavljeno je samo 16 slučajeva nasilja, precizirala je Srdić i zaključila da se uglavnom radi o fizičkom nasilju.Izvor: FoNet</article>

Istraživanje je obuhvatilo analizu pet štampanih dnevnih novina, Politiku, Danas, Alo, Večernje novosti i Informer, kao i tri televizije, Radio-televiziju Srbije, Pink i N1.
Iako sve više pišu o nasilju nad ženama, mediji ne prepoznaju političarke u kontekstu nasilja, ukazala je Milinkov u serijalu razgovora Stigma.
Nažalost, kako je ocenila, mi imamo vrlo specifičnu situaciju u medijima i podeljenu medijsku scenu, kojom dominiraju prorežimski mediji .
Oni predstavljaju žene koje su iz podobnih političkih stranaka, rekla je Milinkov i objasnila da je to taj minimum prostora koji se daje političarkama.
Kako je naglasila, u tim medijima su opozicione političarke jedva zastupljene, dok u drugim profesionalnim medijima izostaje dovoljna vidljivost problema rodne neravnopravnosti.
Članica programskog tima Akademije ženskog liderstva Marija Srdić napominje da je istraživanje podrazumevalo i prijavu nasilja tokom izbornog procesa.
Prema njenim rečima, nasilje su mogle da prijave kontrolorke, političarke sa izbornih lista ili biračice.
U situaciji opšteprisutnog nasilja nad ženama, bilo je očekivano da će se u kampanji, u kojoj su čak tri žene bile nositeljke izbornih lista, više govoriti o nasilju nad ženama, ali to nije bio slučaj, predočila je Srdić.
Prema njenim rečima, unutar istraživačkog tima detektovano je znatno više nasilja, nego što je prijavljeno.
Posle završetka izbora, prijavljeno je samo 16 slučajeva nasilja, precizirala je Srdić i zaključila da se uglavnom radi o fizičkom nasilju.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Narodna skupština Srbije, specijalna sednica o Kosovu i Metohiji. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Istraživanje "Izbori bez nasilja": Političarke u Srbiji veoma malo zastupljene u medijima