Istraživanje: Nezavisnost sudstva obezbediti povećanjem plata i penzija sudija

Istraživanje je sprovelo Društvo sudija u proleće i jesen prošle godine, pre usvajanja novih pravosudnih zakona, a učestvovao je 1.211 sudija iz Srbije. 

Prema podacima Evropske komisije za efikasnost pravosuđa iz 2020. godine, koje je predočila predsednik Društva sudija Snežana Bjelogrlić, sudije u prvostepenim sudovima Srbije imaju niže plate od većine članica Saveta Evrope. 

Manju prosečnu neto platu od sudija u Srbiji imaju samo sudije u Kazahstanu, Moldaviji i Severnoj Makedoniji. 

Prosečna godišnja neto zarada sudija u Srbiji je 2020. bila 9.733 evra, u Albaniji 11.943, Bosni i Hercegovini 15.500, a u Bugaskoj 17.900 evra. 

Sudije i tužioci ne mogu da se van radnog vremena bave drugom delatnošću za koju bi dobijali naknadu bez saglasnosti Visokog saveta sudstva, osim naučno-nastavnom delatnošću. 

„Zato je bitno da i plate i penzije obezbede sudiji dostojanstven život“, izjavila je Snežana Bjelogrlić. 

Prema njenim rečima, četvrtina ispitanih sudija smatra da je sudstvo u Srbiji dovoljno nezavisno, isto toliko misli da je potrebno poboljšati njihov materijalni položaj, 10 odsto tvrdi da treba smanjiti pritiske na sudije, a pet odsto da je potrebno izmeniti način izbora sudija. 

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović naveo je da manje od 70 odsto sudija smatra da svi građani imaju jednake uslove da ostvare svoje pravo pred sudom, tri četvrtine navode da sudovi obezbeđuju vladavinu prava, dok je skoro 71 odsto sudija saglasno sa ocenom da su materijalni troškovi sudskih postupaka takvi da je građanima teško da ostvare prava. 

Zamenik predsednika Društva sudija Renata Pavešković je, govoreći o Visokom savetu sudstva (VSS), navela je da je poverenje sudija u tu instituciju poraslo, što je značajno, jer se radi o faktoru u očuvanju unapređenja integriteta sudija. 

Uporedivši mišljenje sudija iz 2011. i 2021. godine, Renata Pavešković je rekla da je procenat sudija koje smatraju da VSS vodi računa o interesima sudijske struke porastao sa 13 na 31 odsto. 

Broj sudija koje su smatrale da VSS vodi računa o interesima političkih partija smanjio se sa 41 na 11 odsto. 

Zamenik predsednika Upravnog odbora Društva sudija Nada Đorđević je, govoreći o pritiscima na sudije, izjavila da se 81 odsto sudija izjasnilo da nije trpelo ili da je retko trpelo pritiske pri sprovođenju funkcije. 

Da nije trpelo pritisak da favorizuje neku od stranaka u postupku navelo je više od 63 odsto ispitanih sudija, dok retke pritiske te vrste navodi 17 odsto, a skoro dva odsto priznaje da je trpelo uticaje. 

Među 218 sudija koji tvrde da su trpeli pritiske je gotovo 23 odsto reklo da je taj uticaj sprovođen suptilnim postavljanjem pitanja ili posredovanjem osoba koje bi mogle imati korist u postupku. 

Uprkos tome, u skoro 98 odsto slučajeva sudije koje su trpele pritisak to nisu prijavile.

Izvor: FoNet