<article>Istraživanje je sprovedeno u saradnji Omladinskog centra „CK13" i sociološkinja Ane Bilinović Rajačić i Jovane Čikić i obuhvatilo je 35 novosadskih beskućnika ili osoba koje su u riziku od beskućništva.Čikić je kazala da profil novosadskog beskućnika pokazuje da su to u 80 procenata muškarci, jer se, kako je kazala, oni češće nalaze u „najsurovijem stanju", bez krova nad glavom. Dodala je da je kod žena zastupljenija situacija „neadekvatnog stanovanja ili nesigurnog stanovanja".„Starosni interval kreće se u rasponu od 20 do 77 godina, većina ih je iz Novog Sada, takođe, većina je razvedena, a čak dve trećine imaju decu", kazala je ona.Dodala je da je njihovo odrastanje, kod većine, obeleženo različitim traumatičnim događajima kod većine - od nasilja, razvoda, svađa, devijantnog ponašanja roditelja, zanemarivanja od strane roditelja, smrti jednog ili oba roditelja. Prema njenim rečima, tu su najčešće napuštanja porodice - najčešće oca, siromaštvo, psihički problemi...Predstavnica organizacije Adra Milica Jocić je kao najveći problem navela to što zapravo svi rade na smanjenju posledica beskućništva, ali, kako je kazala,  ne postoje trajna rešenja usmerena na uzroke i rešavanje samog beskućništva.Prema njenim rečima, glavni problem je što beskućništvo uopšte nije definisano u zakonodavnom okviru, niti postoji strategija za prevenciju i za rešavanje tog problema. U toj organizaciji, koja direktno radi sa beskućnicima, kako je kazala, ne vide „neke napore" države da se ide ka tome.Predstavnica organizacije A11 Ema Stepanović je podsetila da je ove godine usvojena Nacionalna stambena strategija do 2032, u kojoj, između ostalog, piše da samo 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima u Srbiji sebi može na tržištu da obezbedi stan. Napomenula je i da 60 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji ne može sebi da obezbedi ni minimalnu potrošačku korpu uz prosečnu zakupninu stana.„U stambenoj strategiji, kojom država rešava pitanja u narednih deset godina, samo se pominje da beskućnici postoje i da jesu problem i ni kroz jednu meru ili cilj, ni na koji način ne adresira problem beskućništva", rekla je Stepanović.Promocija publikacije organizovana je sinoć u Omladinskom centru CK 13, u susret Svetskom danu beskućništva koji se obeležava 10. oktobra, u okviru kampanje „Pravo na slobodu od beskućništva".Izvor: Beta</article>

Istraživanje je sprovedeno u saradnji Omladinskog centra „CK13" i sociološkinja Ane Bilinović Rajačić i Jovane Čikić i obuhvatilo je 35 novosadskih beskućnika ili osoba koje su u riziku od beskućništva.
Čikić je kazala da profil novosadskog beskućnika pokazuje da su to u 80 procenata muškarci, jer se, kako je kazala, oni češće nalaze u „najsurovijem stanju", bez krova nad glavom. 
 
Dodala je da je kod žena zastupljenija situacija „neadekvatnog stanovanja ili nesigurnog stanovanja".
„Starosni interval kreće se u rasponu od 20 do 77 godina, većina ih je iz Novog Sada, takođe, većina je razvedena, a čak dve trećine imaju decu", kazala je ona.
Dodala je da je njihovo odrastanje, kod većine, obeleženo različitim traumatičnim događajima kod većine - od nasilja, razvoda, svađa, devijantnog ponašanja roditelja, zanemarivanja od strane roditelja, smrti jednog ili oba roditelja. 
 
Prema njenim rečima, tu su najčešće napuštanja porodice - najčešće oca, siromaštvo, psihički problemi...
Predstavnica organizacije Adra Milica Jocić je kao najveći problem navela to što zapravo svi rade na smanjenju posledica beskućništva, ali, kako je kazala, &nbsp;ne postoje trajna rešenja usmerena na uzroke i rešavanje samog beskućništva.
Prema njenim rečima, glavni problem je što beskućništvo uopšte nije definisano u zakonodavnom okviru, niti postoji strategija za prevenciju i za rešavanje tog problema. 
 
U toj organizaciji, koja direktno radi sa beskućnicima, kako je kazala, ne vide „neke napore" države da se ide ka tome.
Predstavnica organizacije A11 Ema Stepanović je podsetila da je ove godine usvojena Nacionalna stambena strategija do 2032, u kojoj, između ostalog, piše da samo 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima u Srbiji sebi može na tržištu da obezbedi stan. 
 
Napomenula je i da 60 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji ne može sebi da obezbedi ni minimalnu potrošačku korpu uz prosečnu zakupninu stana.
„U stambenoj strategiji, kojom država rešava pitanja u narednih deset godina, samo se pominje da beskućnici postoje i da jesu problem i ni kroz jednu meru ili cilj, ni na koji način ne adresira problem beskućništva", rekla je Stepanović.
Promocija publikacije organizovana je sinoć u Omladinskom centru CK 13, u susret Svetskom danu beskućništva koji se obeležava 10. oktobra, u okviru kampanje „Pravo na slobodu od beskućništva".
Izvor: Beta

Prenosimo

Ilustracija. Izvor: Unsplash/JoseThormann

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Istraživanje u Novom Sadu: Beskućnici će ostati nevidljivi na popisu stanovništva