<article>Problemi u vezi sa ljudskim pravima zabeleženi su u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na lezbejke, homoseksualce, biseksualne, transrodne, kvir, interseksualne ili druge osobe iz seksualnih manjina, navodi se u izveštaju, prenosi <a href="https://www.glasamerike.net/a/stejt-department-izve%C5%A1taj-ljudska-prava-srbija-crna-gora-kosovo/7580271.html">Glas Amerike</a>.Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su navodno počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim mestima u vladi, nakon javnih navoda o zloupotrebama, ističe se u izveštaju. Ipak, mnogi posmatrači smatraju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni.Navodi se da je Tužilaštvo za ratne zločine istraživalo ratne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji i podiglo optužnice, dok je regionalna saradnja po pitanju ratnih zločina ostala ograničena.Kada je u pitanju tortura i drugi okrutni, nehumani postupci ili kažnjavanja i zlostavljanja, izveštaj Stejt departmenta navodi da iako je to zabranjeno zakonom i ustavom, bilo je izveštaja da su ih državni službenici koristili.Podseća se da je od 21. do 30. marta, Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja posetio je Srbiju. Komitet je izvestio da vlada nije preduzela dovoljne mere da spreči zlostavljanje od strane policije.Zakon je zabranio prekomerno odugovlačenje u podnošenju zvaničnih prijava protiv osumnjičenih i u vođenju istrage. Istrage su često trajale duže jer nisu postojali jasni rokovi za okončanje istrage niti bilo kakve posledice zbog nepoštovanja propisanih rokova. Zbog neefikasnih sudskih procedura, predmeti su često trajali duže da bi došli do suđenja, navodi se u izveštaju.Nezavisne međunarodne i domaće nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili su da je pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i poslanici nastavili su da javno komentarišu istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca.U izveštaju se pominje da je u februaru 2023. Više javno tužilaštvo u Beogradu izvršilo <a href="https://insajder.net/teme/tuziteljka-savovic-u-intervjuu-imam-sumnje-u-vezi-predmeta-eps-a-na-kojem-smo-radile-i-toga-sto-smo-premestene">preraspoređivanje dve tužiteljke</a>, Bojane Savović i Jasmine Paunović, nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za malverzacije u javnoj Elektroprivredi Srbije i navodi da su mnogi posmatrači tvrdili da su premeštaji bili politički motivisani.Kada je u pitanju restitucija, nevladine organizacije i grupe za zastupanje izvestile su da je vlada napravila značajan napredak u rešavanju zahteva iz ere Holokausta i za strane državljane.Kada je u pitanju protivpravno mešanje u privatnost, aktivisti za ljudska prava i nevladine organizacije su kritikovali ono što su okarakterisali kao nedostatak efektivnog parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim agencijama, ocenjuje Stejt department.<h2>Pretnje i napadi na novinare</h2>Ustav predviđa slobodu izražavanja, ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su ove slobode u nekim instance, navodi se u izveštaju.U izveštaju Stejt departmenta podseća se, između ostalog, na izveštaj nevladine organizacije Reporteri bez granica za 2023 "Svetski indeks slobode štampe" koji procenjuje da "iako Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru".Podseća se i da je Regulatorno telo za elektronske medije produžio nacionalne dozvole za emitovanje na još osam godina na četiri televizijske stanice čija se uređivačka politika smatra provladinom.Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2022. godini bilo je 137 napada na novinare, a od januara do septembra 113 napada.U martu je osuđujućim presudama završeno ponovljeno suđenje optuženima za <a href="https://insajder.net/prenosimo/dragoljub-simonovic-osuden-na-pet-godina-zatvora">paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018</a>, podseća Stejt department.U izveštaju se ističe i da upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost.Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su česte pretnje, često su bili na meti napada uskraćivanja usluge koji imaju za cilj da njihove veb stranice skinu sa interneta. Nekoliko medija je objavilo članke u kojima je optuživalo brojne novinare, aktiviste nevladinih organizacija i predstavnike nezavisnih institucija da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak, ističe se u izveštaju.Nije bilo potvrđenih izveštaja da je vlada ograničavala ili ometala pristup internetu, pratila privatnu onlajn komunikaciju bez odgovarajućeg zakonskog ovlašćenja ili cenzurisala onlajn sadržaj. Bilo je izveštaja o korišćenju botova ili trolova. U julu se na internetu pojavila lista sa više od 14.000 navodnih bot naloga SNS-a na društvenim mrežama, sa imenima i prezimenima osoba koje stoje iza njih i njihovom lokacijom.Bilo je nekoliko slučajeva u kojima vlast nije dozvoljavala javne proteste ili je izlagala građane pritiscima, prinudi ili pretnjama zbog njihovog učešća ili neučešća u javnim demonstracijama, navodi se u izveštaju.Vlada je sarađivala sa Visokim komesarom UN za izbeglice (UNHCR) i drugim humanitarnim organizacijama u pružanju zaštite i pomoći izbeglicama, izbeglicama povratnicima ili tražiocima azila. Nevladine organizacije su ocenile da većina izbeglica u zemlji ima nerešen pravni status i ograničen pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u avgustu je odobreno samo šest zahteva za azil.Prijavljeni su slučajevi nasilja bezbednosnih snaga nad tražiocima azila i izbeglicama. Vlada Srbije je nastavila da ne izdaje putne isprave priznatim izbeglicama ili azilantima, navodi se.Takođe, Vlada Srbije je u martu obnovila privremenu zaštitu za Ukrajince i strance koji su imali prebivalište u Ukrajini. Medijski izveštaji ukazuju na to da su Romi i dalje najugroženije stanovništvo u zemlji, piše u izveštaju Stejt departmenta.Izvor: Glas Amerike</article>

Problemi u vezi sa ljudskim pravima zabeleženi su u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na lezbejke, homoseksualce, biseksualne, transrodne, kvir, interseksualne ili druge osobe iz seksualnih manjina, navodi se u izveštaju, prenosi <a href="https://www.glasamerike.net/a/stejt-department-izve%C5%A1taj-ljudska-prava-srbija-crna-gora-kosovo/7580271.html">Glas Amerike</a>.
Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su navodno počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim mestima u vladi, nakon javnih navoda o zloupotrebama, ističe se u izveštaju. Ipak, mnogi posmatrači smatraju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni.
Navodi se da je Tužilaštvo za ratne zločine istraživalo ratne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji i podiglo optužnice, dok je regionalna saradnja po pitanju ratnih zločina ostala ograničena.
Kada je u pitanju tortura i drugi okrutni, nehumani postupci ili kažnjavanja i zlostavljanja, izveštaj Stejt departmenta navodi da iako je to zabranjeno zakonom i ustavom, bilo je izveštaja da su ih državni službenici koristili.
Podseća se da je od 21. do 30. marta, Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja posetio je Srbiju. Komitet je izvestio da vlada nije preduzela dovoljne mere da spreči zlostavljanje od strane policije.
Zakon je zabranio prekomerno odugovlačenje u podnošenju zvaničnih prijava protiv osumnjičenih i u vođenju istrage. Istrage su često trajale duže jer nisu postojali jasni rokovi za okončanje istrage niti bilo kakve posledice zbog nepoštovanja propisanih rokova. Zbog neefikasnih sudskih procedura, predmeti su često trajali duže da bi došli do suđenja, navodi se u izveštaju.
Nezavisne međunarodne i domaće nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili su da je pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i poslanici nastavili su da javno komentarišu istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca.
U izveštaju se pominje da je u februaru 2023. Više javno tužilaštvo u Beogradu izvršilo <a href="https://insajder.net/teme/tuziteljka-savovic-u-intervjuu-imam-sumnje-u-vezi-predmeta-eps-a-na-kojem-smo-radile-i-toga-sto-smo-premestene">preraspoređivanje dve tužiteljke</a>, Bojane Savović i Jasmine Paunović, nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za malverzacije u javnoj Elektroprivredi Srbije i navodi da su mnogi posmatrači tvrdili da su premeštaji bili politički motivisani.
Kada je u pitanju restitucija, nevladine organizacije i grupe za zastupanje izvestile su da je vlada napravila značajan napredak u rešavanju zahteva iz ere Holokausta i za strane državljane.
Kada je u pitanju protivpravno mešanje u privatnost, aktivisti za ljudska prava i nevladine organizacije su kritikovali ono što su okarakterisali kao nedostatak efektivnog parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim agencijama, ocenjuje Stejt department.
<h2>Pretnje i napadi na novinare</h2>
Ustav predviđa slobodu izražavanja, ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su ove slobode u nekim instance, navodi se u izveštaju.
U izveštaju Stejt departmenta podseća se, između ostalog, na izveštaj nevladine organizacije Reporteri bez granica za 2023 "Svetski indeks slobode štampe" koji procenjuje da "iako Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru".
Podseća se i da je Regulatorno telo za elektronske medije produžio nacionalne dozvole za emitovanje na još osam godina na četiri televizijske stanice čija se uređivačka politika smatra provladinom.
Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2022. godini bilo je 137 napada na novinare, a od januara do septembra 113 napada.
U martu je osuđujućim presudama završeno ponovljeno suđenje optuženima za <a href="https://insajder.net/prenosimo/dragoljub-simonovic-osuden-na-pet-godina-zatvora">paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018</a>, podseća Stejt department.
U izveštaju se ističe i da upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost.
Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su česte pretnje, često su bili na meti napada uskraćivanja usluge koji imaju za cilj da njihove veb stranice skinu sa interneta. Nekoliko medija je objavilo članke u kojima je optuživalo brojne novinare, aktiviste nevladinih organizacija i predstavnike nezavisnih institucija da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak, ističe se u izveštaju.
Nije bilo potvrđenih izveštaja da je vlada ograničavala ili ometala pristup internetu, pratila privatnu onlajn komunikaciju bez odgovarajućeg zakonskog ovlašćenja ili cenzurisala onlajn sadržaj. Bilo je izveštaja o korišćenju botova ili trolova. U julu se na internetu pojavila lista sa više od 14.000 navodnih bot naloga SNS-a na društvenim mrežama, sa imenima i prezimenima osoba koje stoje iza njih i njihovom lokacijom.
Bilo je nekoliko slučajeva u kojima vlast nije dozvoljavala javne proteste ili je izlagala građane pritiscima, prinudi ili pretnjama zbog njihovog učešća ili neučešća u javnim demonstracijama, navodi se u izveštaju.
Vlada je sarađivala sa Visokim komesarom UN za izbeglice (UNHCR) i drugim humanitarnim organizacijama u pružanju zaštite i pomoći izbeglicama, izbeglicama povratnicima ili tražiocima azila. Nevladine organizacije su ocenile da većina izbeglica u zemlji ima nerešen pravni status i ograničen pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u avgustu je odobreno samo šest zahteva za azil.
Prijavljeni su slučajevi nasilja bezbednosnih snaga nad tražiocima azila i izbeglicama. Vlada Srbije je nastavila da ne izdaje putne isprave priznatim izbeglicama ili azilantima, navodi se.
Takođe, Vlada Srbije je u martu obnovila privremenu zaštitu za Ukrajince i strance koji su imali prebivalište u Ukrajini.&nbsp;
Medijski izveštaji ukazuju na to da su Romi i dalje najugroženije stanovništvo u zemlji, piše u izveštaju Stejt departmenta.
Izvor: Glas Amerike

Prenosimo

Sedište Stejt departmenta. Foto: AgnosticPreachersKid/CC 3.0/Wikimedia Commons

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izveštaj Stejt departmenta: I dalje problemi sa korupcijom, pravosuđem i slobodom medija u Srbiji