<article>Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu kojom su bili osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina kao pomagači, a ne i učesnici udruženog zločinačkog poduhvata.Veće je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na presudu kojom su osuđeni  za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti, nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini u aprilu 1992. godine.  Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovali srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima, smatra ovo veće. Sa druge strane veće je delimično usvojilo žalbu tužilaštva time što je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kad nije Stanišića i Simatovića osudilo po modalitetu odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat.Žalbeno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem počinjenja ubistva, deportacije, nehumanih dela (prisilno premeštanje) i progona, kako se tereti u optužnici. Takođe, utvrđeno je da je Pretresno veće pogrešilo u oceni drugih doprinosa okrviljenih zajedničkom zločinačkom cilju, kao i da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj.Shodno tome, Žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu. Takođe za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992.  U kazne zatvora Stanišiću je uračunato 2.634 dana koje je proveo u pritvoru , a Simatoviću 3.048 dana provedenih u pritvoru.Ova presuda je odmah stupila na snagu, a okrivljeni ostaju u pritvoru do okončanja priprema za premeštaj u državu u kojoj će izdržavati kaznu.Predsedavajući sudija Garcijela Gati Santana je konstatovala da izricanje ove presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je zatvoren 2017. godine.Ovo je poslednja žalbena presuda o primarnim krivičnim delima iz predmeta započetih pred MKSJ.Stanišić je pratio u sudnici presudu, dok je Simatović pratio preko video konferencijske veze iz pritvorske jedinice.<h2>Najduži proces</h2>Ovaj slučaj je pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a Žalbeno veće MKSJ-a naložilo je potpuno novo suđenje.Predmet je nastavljen u nadležnosti Mehanizma koji je izrekao prvostepene presude 6. avgusta 2021. godine.Žalbe na presudu su uložili i tužilaštvo Mehanizma i odbrana.Simatović i Stanišić su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i kao učesnici Udruženog zločinackog poduhvata (UZP).Sud je u junu 2021. godine izrekao drugu prvostepenu presudu, koja im je izrečena nakon ponovljenog suđenja, jer je prva, kojom su bili oslobođeni od svih optužbi, ukinuta po žalbi tužioca 2015. godine.Osuđni su jer su, prema stavu prvostepenog sudskog veća, znali da su učesnici u UZP-u delili nameru da se sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosne i Hercegovine izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesrpskog stanovništva.U četiri tačke Stanišić i Simatović se optužnicom terete za zločine protiv čovečnosti: progoni, ubistva, deportacija i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistva.Ponovljeno suđenje pred Mehanizmom završeno je 30. juna 2021, nakon čega je doneta pismena prvostepena presuda 6. avgusta iste godine, a rasprava po žalbama 24. i 25. januara 2023. označila je kraj predžalbene faze ovog predmeta, koji je počeo u septembru 2021. Ovaj slučaj predstavlja poslednji predmet MKSJ-a za ključne zločine. Stanisić je bio načelnik Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a Simatović njegov zamenik.Obojica su uhapšeni 13. marta 2003. godine u Srbiji.Izvor: Tanjug</article>

Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu kojom su bili osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina kao pomagači, a ne i učesnici udruženog zločinačkog poduhvata.
Veće je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na presudu kojom su osuđeni &nbsp;za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti, nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini u aprilu 1992. godine. &nbsp;
Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovali srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima, smatra ovo veće.&nbsp;
Sa druge strane veće je delimično usvojilo žalbu tužilaštva time što je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kad nije Stanišića i Simatovića osudilo po modalitetu odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat.
Žalbeno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem počinjenja ubistva, deportacije, nehumanih dela (prisilno premeštanje) i progona, kako se tereti u optužnici.&nbsp;
Takođe, utvrđeno je da je Pretresno veće pogrešilo u oceni drugih doprinosa okrviljenih zajedničkom zločinačkom cilju, kao i da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj.
Shodno tome, Žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu.
&nbsp;Takođe za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992.&nbsp;
&nbsp;U kazne zatvora Stanišiću je uračunato 2.634 dana koje je proveo u pritvoru , a Simatoviću 3.048 dana provedenih u pritvoru.
Ova presuda je odmah stupila na snagu, a okrivljeni ostaju u pritvoru do okončanja priprema za premeštaj u državu u kojoj će izdržavati kaznu.
Predsedavajući sudija Garcijela Gati Santana je konstatovala da izricanje ove presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je zatvoren 2017. godine.
Ovo je poslednja žalbena presuda o primarnim krivičnim delima iz predmeta započetih pred MKSJ.
Stanišić je pratio u sudnici presudu, dok je Simatović pratio preko video konferencijske veze iz pritvorske jedinice.
<h2>Najduži proces</h2>
Ovaj slučaj je pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a Žalbeno veće MKSJ-a naložilo je potpuno novo suđenje.
Predmet je nastavljen u nadležnosti Mehanizma koji je izrekao prvostepene presude 6. avgusta 2021. godine.
Žalbe na presudu su uložili i tužilaštvo Mehanizma i odbrana.
Simatović i Stanišić su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i kao učesnici Udruženog zločinackog poduhvata (UZP).
Sud je u junu 2021. godine izrekao drugu prvostepenu presudu, koja im je izrečena nakon ponovljenog suđenja, jer je prva, kojom su bili oslobođeni od svih optužbi, ukinuta po žalbi tužioca 2015. godine.
Osuđni su jer su, prema stavu prvostepenog sudskog veća, znali da su učesnici u UZP-u delili nameru da se sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosne i Hercegovine izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesrpskog stanovništva.
U četiri tačke Stanišić i Simatović se optužnicom terete za zločine protiv čovečnosti: progoni, ubistva, deportacija i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistva.
Ponovljeno suđenje pred Mehanizmom završeno je 30. juna 2021, nakon čega je doneta pismena prvostepena presuda 6. avgusta iste godine, a rasprava po žalbama 24. i 25. januara 2023. označila je kraj predžalbene faze ovog predmeta, koji je počeo u septembru 2021.&nbsp;
Ovaj slučaj predstavlja poslednji predmet MKSJ-a za ključne zločine.&nbsp;
Stanisić je bio načelnik Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a Simatović njegov zamenik.
Obojica su uhapšeni 13. marta 2003. godine u Srbiji.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću po 15 godina zatvora

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation