<article>Dr Zorana Andrić iz Instituta za transfuziju krvi ističe da se transplantacija matičnih ćelija hematopoeze koristi za veliki broj hematoloških oboljenja, ali i nekih metaboloških i imunoloških bolesti i poremećaja, a najčešća dijagnoza koja je registrovana je akutna leukemija. Ona kaže da je veoma teško naći davaoca jer je potrebno da davaoci i primaoci budu podudarni, a tu se misli na sisteme krvnih grupa kojih ima jako mnogo, tako da je jako teško da dve osobe koje nisu u srodstvu odgovaraju jedna drugoj. Naglašava, iako je najveći broj davaoca iz inostranstva, lakše je pronaći davaoca ako je iz iste etničke grupe, kao primalac, što je jedan od povoda da se omasovi domaći registar davaoca. "Nama je važno da bude što veći broj davaoca u registru jer time povećavamo šansu da za bolesnika nađemo odgovarajućeg davaoca. Od svih prijavljenih, oko 40 miliona ljudi, možda manje od jedan odsto dođe u situaciju da bude davalac, ali taj jedan davalac bude jedinstven za tog bolesnika i zapravo mu spasi život", poručila je Andrićeva. Ona je dodala da je domaći registar osnovan zbog toga što je postojanje Nacionalnog registra osnova da budemo sastavni deo svetskog registra. "To je jedna velika svetska baza podataka, koja objedinjuje danas skoro 40 miliona potencijalnih davaoca iz više od 50 zemalja", rekla je Andrićeva. Cilj registra koji radi po vrlo visokim svetskim standardima jeste da obezbedi matične ćelije za bolesnika, kaže Andrićeva, ali dodaje da je na prvom mestu zdravlje i bezbednost davaoca. Ona dodaje da je samo prijavljivanje u registar jednostavno, jer se popuni odgovarajući upitnik i od budućeg davaoca uzme se manji uzorak krvi iz kojeg se rade analize. Ako davalac ikada bude u situaciji da pomogne nekom bolesniku, davanje matičnih ćelija vrši se na dva načina: iz bedrene kosti i krvi. Davanje matičnih ćelija iz bedrene kosti zahteva manju hiruršku operaciju i tada se iz bedrene kosti posebnim iglama uzimaju matične ćelije potrebne za transplantaciju, kaže Andrićeva i dodaje da u tom slučaju davalac mora da bude dva dana u bolnici. Međutim, kaže, danas je mnogo češći i komforniji način davanje matičnih ćelija iz periferne krvi, što je postupak sličan davanju krvi ili trombocita. Tada se krv iz vene jedne ruke sprovodi u jedan aparat, centrifugira se i odvajaju se samo one ćelije koje su potrebne za transplantaciju, dok se ostali sastojci vraćaju putem sistema u drugu ruku. To traje tri do četiri sata i posle toga davalac može da ide kući. Rizici su svedeni na minimun, jer je bezbednost davaoca prioritet i o tome brine tim stručnjaka, a i posle davanja ostaje se u kontaktu sa davaocem, poručuje Andrićeva. Iskustva koja menjaju život Davalac matičnih ćelija Vanja Tadić ističe da niko ne bi trebalo da odbije priliku da bude donator matičnih ćelija. "To nije ni bolno, ni komplikovano, ni dugotrajno, a rezultat je šansa da neko preživi tešku bolest koju inače ne bi mogao. Neverovatna stvar i neverovatno iskustvo", poručuje Tadićeva. Dodaje da je bila 10 godina u registru pre nego što je dobila priliku da bude davalac. Dobrivoju Stepanoviću transpalantacija matičnih ćelija spasila je život, jer mu je pre sedam godina dijagnostikovana leukemija i preporučena mu je transplantacija. "Transplantacija je bila u februaru 2017. i od tada imam sve što je potrebno za život", kaže Stepanović. Njegov donator je jedna devojka iz Nemačke, koju je i upoznao dve godine kasnije i izrazio joj neizmernu zahvalnost.Izvor: Tanjug</article>

Dr Zorana Andrić iz Instituta za transfuziju krvi ističe da se transplantacija matičnih ćelija hematopoeze koristi za veliki broj hematoloških oboljenja, ali i nekih metaboloških i imunoloških bolesti i poremećaja, a najčešća dijagnoza koja je registrovana je akutna leukemija. 
 
Ona kaže da je veoma teško naći davaoca jer je potrebno da davaoci i primaoci budu podudarni, a tu se misli na sisteme krvnih grupa kojih ima jako mnogo, tako da je jako teško da dve osobe koje nisu u srodstvu odgovaraju jedna drugoj. 
 
Naglašava, iako je najveći broj davaoca iz inostranstva, lakše je pronaći davaoca ako je iz iste etničke grupe, kao primalac, što je jedan od povoda da se omasovi domaći registar davaoca. 
 
"Nama je važno da bude što veći broj davaoca u registru jer time povećavamo šansu da za bolesnika nađemo odgovarajućeg davaoca. Od svih prijavljenih, oko 40 miliona ljudi, možda manje od jedan odsto dođe u situaciju da bude davalac, ali taj jedan davalac bude jedinstven za tog bolesnika i zapravo mu spasi život", poručila je Andrićeva. 
 
Ona je dodala da je domaći registar osnovan zbog toga što je postojanje Nacionalnog registra osnova da budemo sastavni deo svetskog registra. 
 
"To je jedna velika svetska baza podataka, koja objedinjuje danas skoro 40 miliona potencijalnih davaoca iz više od 50 zemalja", rekla je Andrićeva. 
 
Cilj registra koji radi po vrlo visokim svetskim standardima jeste da obezbedi matične ćelije za bolesnika, kaže Andrićeva, ali dodaje da je na prvom mestu zdravlje i bezbednost davaoca. 
 
Ona dodaje da je samo prijavljivanje u registar jednostavno, jer se popuni odgovarajući upitnik i od budućeg davaoca uzme se manji uzorak krvi iz kojeg se rade analize. 
 
Ako davalac ikada bude u situaciji da pomogne nekom bolesniku, davanje matičnih ćelija vrši se na dva načina: iz bedrene kosti i krvi. 
 
Davanje matičnih ćelija iz bedrene kosti zahteva manju hiruršku operaciju i tada se iz bedrene kosti posebnim iglama uzimaju matične ćelije potrebne za transplantaciju, kaže Andrićeva i dodaje da u tom slučaju davalac mora da bude dva dana u bolnici. 
 
Međutim, kaže, danas je mnogo češći i komforniji način davanje matičnih ćelija iz periferne krvi, što je postupak sličan davanju krvi ili trombocita. 
 
Tada se krv iz vene jedne ruke sprovodi u jedan aparat, centrifugira se i odvajaju se samo one ćelije koje su potrebne za transplantaciju, dok se ostali sastojci vraćaju putem sistema u drugu ruku. To traje tri do četiri sata i posle toga davalac može da ide kući. 
 
Rizici su svedeni na minimun, jer je bezbednost davaoca prioritet i o tome brine tim stručnjaka, a i posle davanja ostaje se u kontaktu sa davaocem, poručuje Andrićeva. 

Iskustva koja menjaju život 
Davalac matičnih ćelija Vanja Tadić ističe da niko ne bi trebalo da odbije priliku da bude donator matičnih ćelija. 
 
"To nije ni bolno, ni komplikovano, ni dugotrajno, a rezultat je šansa da neko preživi tešku bolest koju inače ne bi mogao. Neverovatna stvar i neverovatno iskustvo", poručuje Tadićeva. 
 
Dodaje da je bila 10 godina u registru pre nego što je dobila priliku da bude davalac. 
 
Dobrivoju Stepanoviću transpalantacija matičnih ćelija spasila je život, jer mu je pre sedam godina dijagnostikovana leukemija i preporučena mu je transplantacija. 
 
"Transplantacija je bila u februaru 2017. i od tada imam sve što je potrebno za život", kaže Stepanović. 
 
Njegov donator je jedna devojka iz Nemačke, koju je i upoznao dve godine kasnije i izrazio joj neizmernu zahvalnost.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Zorana Andrić, Institut za transfuziju krvi, registar davalaca maticnih celija hematopoeze Srbije pokrece kampanju pod nazivom "Osloni se na mene" povodom cega je organizovana konferencija za medije kako bi se podigla svest o ovoj temi i povecao broj upisanih davaoca.  Foto:TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

Kampanja za povećanje broja donatora matičnih ćelija