<article><p>Oni su pismo uputili predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu odbrane, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Upravnom odboru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Stručnom savetu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i građanima i sredstvima javnog informisanja.</p><p>Njihovo pismo prenosimo u celini:</p><p>"Na prostoru na kome se, kako saznajemo iz medija, planira izgradnja novog kompleksa zgrada postoje utvrđena četiri nepokretna kulturna dobra. To su: Zgrada Generalštaba izgrađena od 1924. do 1928. godine prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena utvrđena za kulturno dobro 1984. godine („Službeni list grada Beograda“, br. 23/84); Kasarna VII puka koja je podignuta krajem XIX veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića utvrđena za kulturno dobro 1992. godine („Službeni list grada Beograda“, br. 26/92); Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute između 1955. i 1965. godine prema projektu arhitekte, urbaniste i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Nikole Dobrovića utvrđene za nepokretno kulturno dobro 2005. godine („Službeni glasnik RS“, br. 115/05); Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu koje je počelo da se razvija u vreme vladavine kneza Miloša kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda. Ovo područje je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro 2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 159/20). </p><p>Izgradnja planiranog kompleksa  nije u skladu ni sa jednom od ove četiri odluke i da bi on bio izgrađen u skladu sa zakonom sva četiri nepokretna kulturna dobra moraju se brisati iz registra ili značajno preinačiti čime će se ugroziti ili uništiti njihova spomenička vrednost.</p><p>Kompleks Generalštaba Vojske Republike Srbije nalazi se na raskrsnici najprometnijih beogradskih ulica Nemanjine i Kneza Miloša, u centralnom delu administrativno-upravnog bloka zgrada od značaja za Republiku Srbiju i predstavlja jednu od najupečatljivijih urbanih slika prestonice. Nažalost, tokom NATO bombardovanja Srbije, u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u Beogradu gađane su zgrade Savezne policije, Avalski toranj, jedna stambena zgrada na Vračaru, kao i zgrade Generalštaba Vojske SR Jugoslavije koje je projektovao Nikola Dobrović. Samo te aprilske noći, od posledica bombardovanja navedenih objekata u Beogradu stradalo je troje, a povređeno više od 40 ljudi. Zbog ovog događaja, Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, osim ostalih nespornih vrednosti koje poseduje, dobio je još jednu – memorijalno-istorijsku vrednosti i postao mesto sećanja. </p><p>Kako je predvideo Zakon o kulturnom nasleđu („Službeni glasnik RS“, br. 129/21), kulturno dobro može se brisati iz registra samo na osnovu akta o prestanku svojstva kulturnog dobra i to u izuzetnim slučajevima ako je „uništeno ili nestalo, odnosno ako je izgubilo svojstva“ zbog kojih je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro. Akt o prestanku svojstva kulturnog dobra i brisanju iz registra „donosi se na način i u postupku kao i akt o utvrđivanju kulturnog dobra“ (čl. 61.). U skladu sa članom 43. ovog zakona predlog ovog akta „priprema Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i upućuje preko Ministarstva Vladi.“</p><p>Mi dole potpisani konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture bez ikakve dileme i sumnje smatramo da ni jedno od četiri nepokretna kulturna dobra nije „uništeno ili nestalo“, odnosno da nije „izgubilo svojstva“ i vrednosti zbog kojih je utvrđeni za nepokretna kulturna dobra. Upravo suprotno, protokom vremena njihove vrednosti su uvećane i ovaj prostor je postao značajno mesto sećanja na stradanje našeg naroda na samom kraju XX veka. Stoga zaključujemo da ne postoje nikakvi razlozi i okolnosti zbog kojih bi ustanova u kojoj smo zaposleni trebalo da pokrene postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra i brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara. </p><p>Ukoliko Vlada Republike Srbije direktno prekrši zakon i mimo propisane procedure „skine zaštitu“, pokrenuće se nezaustavljiv proces uništenja svih kulturnih dobara na prostoru Srbije. Sa kojim pravom i argumentima ćemo čuvati i braniti svoje kulturno nasleđe od drugih, ako sami uništavamo svoje najvrednije spomeničko nasleđe u srcu sopstvenog prestonog grada."</p><p>Podestimo<a href="https://insajder.net/teme/slucaj-generalstab-pritisci-na-struku-dok-ne-bude-po-zakonu-milom-ili-silom-video"> krajem prošlog meseca, direktorki Zavoda Dubravki Đukanović je postavljen ultimatum na sastanku - ili da skine zaštite, ili da podnese ostavku</a>. Odlučila se za drugu opciju i podnela zahtev za svoje razrešenje. Dubravka Đukanović danas nije bila dostupna za komentar.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgLSJSooZbZA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Oni su pismo uputili predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu odbrane, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Upravnom odboru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Stručnom savetu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i građanima i sredstvima javnog informisanja.</p>
<p>Njihovo pismo prenosimo u celini:</p>
<p>"Na prostoru na kome se, kako saznajemo iz medija, planira izgradnja novog kompleksa zgrada postoje utvrđena četiri nepokretna kulturna dobra. To su: Zgrada Generalštaba izgrađena od 1924. do 1928. godine prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena utvrđena za kulturno dobro 1984. godine („Službeni list grada Beograda“, br. 23/84); Kasarna VII puka koja je podignuta krajem XIX veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića utvrđena za kulturno dobro 1992. godine („Službeni list grada Beograda“, br. 26/92); Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute između 1955. i 1965. godine prema projektu arhitekte, urbaniste i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Nikole Dobrovića utvrđene za nepokretno kulturno dobro 2005. godine („Službeni glasnik RS“, br. 115/05); Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu koje je počelo da se razvija u vreme vladavine kneza Miloša kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda. Ovo područje je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro 2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 159/20).&nbsp;</p>
<p>Izgradnja planiranog kompleksa &nbsp;nije u skladu ni sa jednom od ove četiri odluke i da bi on bio izgrađen u skladu sa zakonom sva četiri nepokretna kulturna dobra moraju se brisati iz registra ili značajno preinačiti čime će se ugroziti ili uništiti njihova spomenička vrednost.</p>
<p>Kompleks Generalštaba Vojske Republike Srbije nalazi se na raskrsnici najprometnijih beogradskih ulica Nemanjine i Kneza Miloša, u centralnom delu administrativno-upravnog bloka zgrada od značaja za Republiku Srbiju i predstavlja jednu od najupečatljivijih urbanih slika prestonice. Nažalost, tokom NATO bombardovanja Srbije, u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u Beogradu gađane su zgrade Savezne policije, Avalski toranj, jedna stambena zgrada na Vračaru, kao i zgrade Generalštaba Vojske SR Jugoslavije koje je projektovao Nikola Dobrović. Samo te aprilske noći, od posledica bombardovanja navedenih objekata u Beogradu stradalo je troje, a povređeno više od 40 ljudi. Zbog ovog događaja, Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, osim ostalih nespornih vrednosti koje poseduje, dobio je još jednu – memorijalno-istorijsku vrednosti i postao mesto sećanja.&nbsp;</p>
<p>Kako je predvideo Zakon o kulturnom nasleđu („Službeni glasnik RS“, br. 129/21), kulturno dobro može se brisati iz registra samo na osnovu akta o prestanku svojstva kulturnog dobra i to u izuzetnim slučajevima ako je „uništeno ili nestalo, odnosno ako je izgubilo svojstva“ zbog kojih je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro. Akt o prestanku svojstva kulturnog dobra i brisanju iz registra „donosi se na način i u postupku kao i akt o utvrđivanju kulturnog dobra“ (čl. 61.). U skladu sa članom 43. ovog zakona predlog ovog akta „priprema Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i upućuje preko Ministarstva Vladi.“</p>
<p>Mi dole potpisani konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture bez ikakve dileme i sumnje smatramo da ni jedno od četiri nepokretna kulturna dobra nije „uništeno ili nestalo“, odnosno da nije „izgubilo svojstva“ i vrednosti zbog kojih je utvrđeni za nepokretna kulturna dobra. Upravo suprotno, protokom vremena njihove vrednosti su uvećane i ovaj prostor je postao značajno mesto sećanja na stradanje našeg naroda na samom kraju XX veka. Stoga zaključujemo da ne postoje nikakvi razlozi i okolnosti zbog kojih bi ustanova u kojoj smo zaposleni trebalo da pokrene postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra i brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara.&nbsp;</p>
<p>Ukoliko Vlada Republike Srbije direktno prekrši zakon i mimo propisane procedure „skine zaštitu“, pokrenuće se nezaustavljiv proces uništenja svih kulturnih dobara na prostoru Srbije. Sa kojim pravom i argumentima ćemo čuvati i braniti svoje kulturno nasleđe od drugih, ako sami uništavamo svoje najvrednije spomeničko nasleđe u srcu sopstvenog prestonog grada."</p>
<p>Podestimo<a href="https://insajder.net/teme/slucaj-generalstab-pritisci-na-struku-dok-ne-bude-po-zakonu-milom-ili-silom-video"> krajem prošlog meseca, direktorki Zavoda Dubravki Đukanović je postavljen ultimatum na sastanku - ili da skine zaštite, ili da podnese ostavku</a>. Odlučila se za drugu opciju i podnela zahtev za svoje razrešenje. Dubravka Đukanović danas nije bila dostupna za komentar.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgLSJSooZbZA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Prenosimo

Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika usprotivili se rušenju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane