Lideri G20 žale zbog rata u Ukrajini, ali izbegli da okrive Rusiju

Na prvom od sastanaka, lideri G20 osudili su upotrebu sile za teritorijalna proširenja, ali su izbegli da direktno kritikuju Rusiju. Ukrajinska vlada je saopštila da ta izjava nije „za ponos“.

Na samitu u Delhiju se takođe razgovaralo o brojnim globalnim pitanjima, uključujući klimatske promene i teret duga zemalja u razvoju.

Ali to je bio dan neočekivanih izjava na samitu G20.

Malo ko je očekivao zajedničku deklaraciju, ne samo prvog dana samita s obzirom na oštre podele u grupaciji što se tiče rata u Ukrajini.

Međutim, indijski premijer Narendra Modi objavio je da je grupa G20 postigla konsenzus o deklaraciji.

Jaka indikacija da se o tome pregovaralo do kraja, nalazila se u ranijem nacrtu deklaracije kojem je BBC imao imao uvid u petak – u kojoj je paragraf o Ukrajini ostavljen prazan.

Ključna tačka bio je rat u Ukrajini – kao što se desilo i tokom samita na Baliju prošle godine.

Deklaracija iz Delhija je izgleda osmišljena da omogući i Zapadu i Rusiji da pronađu pozitivne stvari. Ali u tom procesu, koristila je jezik koji nije tako jak u osudi Moskve kao što je to bio na Baliju prošle godine.

Na Baliju su zemlje članice "najoštrije osudile agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu" - iako su istakle da su "postojali drugi stavovi i različite ocene situacije i sankcija".

Deklaracija iz Delhija ne kritikuje direktno Rusiju zbog rata, ali govori o “ljudskoj patnji i dodatnim negativnim uticajima rata u Ukrajini u pogledu globalne bezbednosti hrane i energije“. 

Ponovljeno je i priznavanje „različitih stavova i ocena“ cele situacije.

Važno je da deklaracija potencira na “ratu u Ukrajini“, a ne „ratu protiv Ukrajine“. 

Ovaj izbor reči mogao je da poveća verovatnoću da Rusija prihvati deklaraciju.

Ukrajina – koja je učestvovala na samitu na Baliju – nije pozvana ove godine, a njen odgovor na deklaraciju je bio kritika.

“Što se tiče agresije Rusije protiv Ukrajine, G20 nema čime da se ponosi“, objavilo je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova na tviteru.

Kijevu je teško da odbacivanje bilo kakvog pozivanja na rusku “agresiju“ vidi kao bilo šta drugo osim kao znak da njegovi zapadne pristalice gube u raspravi sa „globalnim Jugom“ o tome kako okarakterisati rat.

Druga velika vest stigla je kada je Modi zvanično pozvao Afričku uniju (AU) da postane stalna članica G20.

Nju Delhi je dao prioritet podizanju glasova ovih nacija kao osnovu svog predsedavanja, a u bliskoj budućnosti, spreman je da ubere plodove ovog strateškog izbora dok se bori sa Kinom za uticaj širom Azije i Afrike.

Odluka je takođe dobra vest za Afriku jer će kontinent od 1,4 milijarde ljudi sada imati širu zastupljenost na globalnom forumu kao što je G20.

Klimatske promene bile su još jedna tema o kojoj se raspravljalo.

Na sastancima na ministarskom nivou uoči samita nije bilo dogovora o tom pitanju. Ali sada zvaničnici kažu da su postigli "100% konsenzus". U deklaraciji je bilo evidentno pitanje o klimatskim promenama.

U njoj se navodi da će zemlje G20 “nastaviti i podsticati napore za utrostručenje kapaciteta obnovljive energije na globalnom nivou kroz postojeće ciljeve i politike“. 

G20 emituje više od 75% emisije gasova koje dovode do efekta staklene bašte.

Zemlje u razvoju su se u prošlosti odupirale povećanju ciljeva za korišćenju izvora obnovljive energije, postepenom ukidanju fosilnih goriva i smanjenju emisije gasova koje izazivaju efekat staklene bašte iz razvijenih zemalja.

Na vrhuncu emisije gasova koje izazivaju efekat staklene baste, tačke nakon koje će emisije morati da padnu, zemlje u razvoju su uspele da kupe vreme.

U deklaraciji se kaže da “vremenski okviri mogu biti oblikovani održivim razvojem, potrebama za iskorenjivanjem siromaštva, jednakošću i u skladu sa različitim nacionalnim okolnostima“.

Stručnjaci su takođe istakli značaj Zelenog pakta za razvoj, plana za rešavanje ekološke krize kroz globalnu saradnju u narednoj deceniji.

Zemlje G20 su se takođe obavezale da će raditi zajedno kako bi omogućile jeftino finansiranje za zemlje u razvoju kako bi podržale njihov prelazak na niske emisije.

Postoji sve veća zabrinutost zbog duga. 

Svetska banka je izračunala da su najsiromašnije zemlje sveta opterećene godišnjim servisiranjem duga od preko 60 milijardi dolara, što povećava rizik od neplaćanja. 

Dve trećine duga je prema Kini.

G20 je saopštila da želi da pomogne ovim zemljama da upravljaju svojim dugom. 

Deklaracijom iz Nju Delhija su se obavezale da će se baviti ranjivostima zemljama u razvoju zbog njihovog duga. 

Izvor: BBC