Lideri Komonvelta se složili: Došlo je vreme za diskusiju o reparacijama za ropstvo
Lideri Komonvelta, koji završavaju jednonedeljni samit na Samoi, saopštili su danas da je došlo vreme za diskusiju o tome da li Britanija treba da se obaveže na isplatu reparacija za svoju ulogu u transatlantskoj trgovini robljem.
Na temu ropstva, lideri i predstavnici 56 zemalja koji su učestvovali na samitu u Samoi u zajedničkoj izjavi naveli su da su se "saglasili da je došlo vreme za smislen, istinit i uvažavajući razgovor" ka kovanju zajedničke budućnosti na osnovu pravičnosti, preneo je Rojters.
Britanski premijer Kir Starmer je na konferenciji za novinare rekao da zajednička izjava potvrđuje da su prihvaćeni pozivi na diskusiju o temi reparacija, i da se svi slažu da je došlo "vreme za razgovor".
"Ali trebalo bi da budem zaista jasan ovde: u ova dva dana nijedna od diskusija nije bila o novcu. Naš stav je vrlo, vrlo jasan u vezi sa tim“, rekao je Starmer.
Direktor Instituta za studije Komonvelta na Univerzitetu u Londonu, Kingsli Abot, koji je prisustvovao samitu, rekao je da ta izjava predstavlja znak potencijalno novog pogleda na to pitanje.
"Posvećenost razgovorima o reparativnoj pravdi je klin kojim se otvaraju vrata za dijalog, a sada počinje zaista naporan rad", rekao je Abot.
Zajednička izjava se odnosi i na zabrinutost zbog teških posledica klimatskih promena, uključujući porast temperature i nivoa mora.
Više od polovine članica Komonvelta su male nacije, od kojih su mnoge niska ostrva koja su u opasnosti od porasta nivoa mora.
Članovi Komonvelta izabrali su za novog generalnog sekretara Širli Ajorkor Bočvej, koja je pristalica reparacija za transatlantsko ropstvo i kolonijalizam, a koja je na tom mestu zamenila Britanku Patriciju Skotland.
Britanski kralj Čarls i kraljica Kamila takođe su prisustvovali samitu na Samoi, a tokom posete on je priznao "bolnu" istoriju Komonvelta.
Pritisak da bivše kolonijalne sile, kao što je Britanija, plate reparacije ili druge naknade za ropstvo i njegove posledice dobio je zamah širom sveta, posebno na Karibima i u Afričkoj uniji.
U zajedničkom saopštenju se pominju i ljudi sa pacifičkih ostrva koji su bili prevareni, primorani ili kidnapovani da rade na plantažama u Australiji i drugde.
Oni koji se protive reparacijama navode da zemlje ne bi trebalo da budu smatrane odgovornim za istorijske greške, dok oni koji podržavaju reparacije ističu da je nasleđe ropstva dovelo do ogromne rasne nejednakosti.
U zajedničkoj izjavi nije pomenuto koji oblik reparacija bi se uzeo u obzir.
Izvor: Tanjug