Macut: Najvažnija dužnost nosilaca vlasti, ali i građana, da služe otadžbini

Istakao je da sve što taj dom treba da radi i sve što treba da rade ljudi koji se nalaze u tom domu jeste dužnost da se služi otadžbini. 

"Ta dužnost pogađa sve ljude, najviše one koji su na najistaknutijim državnim funkcijama, ali i svakog našeg građanina, bio on zemljoradnik, student, profesor, službenik, vojnik, sudija ili bilo koja druga profesija. Ako taj osećaj imamo svi, i ako je interes opstanka naše države iznad svih drugih interesa, onda ćemo srećno izvršiti sve svoje obaveze i predati Srbiju bolju i uređeniju budućim generacijama", istakao je Macut.

Macut: Prvi prioritet Vlade Srbije biće uspostavljenje normalnog funkcionisanja škola i fakulteta

Mandatar za sastav nove vlade Đuro Macut izjavio je danas, prilkom predstavljanja poslanicima njenog programa, da je Srbija umorna od podela i blokada, da se mora raditi na harmonizaciji društva, da se sloga može izgraditi dijalogom, tolerancijom, radom i izgradnjom sistema vrednosti, i poručio da će njegov prvi prioritet biti normalno normalno funkcionisajne škola i fakulteta.

"Situacija koju imamo u poslednjih nekoliko meseci pokazala je da u ovoj oblasti moramo odmah da delujemo i menjamo mnogo toga. Protesti i nezadovolstva prirodna su manifsestaciona podela mladosti, ali ne i blokade i uskraćivenja prava drugima da rade, da se školuju žive normalno. Moja obaveza je da sva nezadovoljsta raspravimo na svim ustavom i zakonom i da podržimo mlade u skladu sa ustavom i zakonima. Za mene svi su isti satudenti isti", kazao je mandatar Macut u ekspozeu.

Dodao je da kada se drugima uskraćujete pravo na kretanje i školovanje, onda se može govoriti o uzurpatorima.

"Potrebna reforma obrazovanja da se ovakve podele nikada više ne ponove. Da praštamo alko treba i da se izmirmo zarad Srbije", rekao je on.

Istakao je da su ključni činioci obrazovanja učenici i studenti.

"Njima gradimo i ostavljamo državu. Njihova usmerenja i delovanja treba da budu etična i pravična, sa izgrađenim radnim navikama, novim i aktuelnim znanjima, ali i da poštuju univerzalne vrednosti, a to su autoritet starijih i njihova životna iskustva. Mora da se zna ko je učenik, ko student, a ko profesor", kazao je Macut.

Naveo je i da podržava stav prethodnog premijera Miloša Vučevića u pogledu redefinisanja zakona o udžbenicima.

"Naša deca moraju imati najkvalitetnija obrazovna sredstva u ključnim predmetima od nacionalnog značaja, koje će kreirati naši najpoštovaniji stručnjaci i ti udžbenici moraju biti jednaki na celokupnom prostoru Srbije. Ta reforma će obuhvatiti kako polje obrazovanja, tako i polje nauke", naveo je mandatar.

Najavio je da će predložiti formiranje saveta pri Vladi Srbije, kojim će lično rukovoditi, a koji bi koordinirao i vodio politiku afirmisanja mladih talenata.

Macut je rekao da sa učenicima i studentima mora da se radi planski i organizovano, na način da država za njihovu i opštu korist njihove talente iskoristi, kao i da ih razvija i unapređuje.

On je započeo govor rečima Miloša Obrenovića iz 1831. godine i poručio da je najvažnija dužnost nosilaca vlasti, ali i svih građana, da se služi otadžbini i da zajednički i ujedinjeni dođemo do cilja opšteg dobra i napretka našeg naroda.

"Ta dužnost pogađa sve ljude, najviše one koji su na najistaknutijim državnim funkcijama, ali i svakog našeg građanina, bio on zemljoradnik, student, profesor, službenik, vojnik, sudija ili bilo koja druga profesija. Ako taj osećaj imamo svi i ako je interes opstanka naše države iznad svih drugih interesa, onda ćemo srećno izvršiti sve svoje obaveze i predati Srbiju bolju i uređeniju budućim generacijama", kazao je Macut.

Obrazovanje - prvi zadatak

"Mora da se zna ko je učenik, ko je student, a ko profesror, kakva nam je budućnost, ako među najmađima imamo podele", dodao je u Skupštini Srbije mandatar za sastav nove Vlade i ocenio da je "Srbija umorna od podela i blokada".

Macut je naveo da niko ne sme imati visa prava od drugih i da institucije moraju da funkcionišu u ponom kapaciteti, pa će njegov prvi zadatak biti funkcionisanje sistema obrazovanja.  

On je rekao da su protesti prirodna manifestacija mladosti, ali da su blokade i uskraćivanje prava nekome da se školuje uzurpacija.  

"Kada nekome uskraćujete prava onda ste uzurpator", rekao je Macut.  

On je naglasio kako je njegova obaveza da se sve reši razgovorom na Ustavom i zakonom definisanim forumima. 

Hitan poziv na dijalog sa predstavnicima univerziteta

Macut je pozvao na hitan dijalog sa predstavnicima univerziteta, "sa svim rektorima, prorektorima, dekanima i studentima" kako bi se kroz dijalog došlo do rešenja i hitno omogućio nastavak rada fakulteta.

"Ovakvo stanje je pretnja po opstanak Univerziteta i ono mora da se prekine. Ovo je moj lični stav i tražim vašu podršku da bude i državni stav", rekao je Macut u Skupštini Srbije.  

"Ukoliko dobijem poverenje, moja vrata biće otvorena 24 sata sedam dana nedeljno da rešavamo otvorena pitanja i ja ću ići gde god je potrebno da dođem. Pozivam i molim na hitnost postupanja. Srbija ne može ovako u nedogled, nećemo i ne smemo oklevati", naveo je Macut u ekspozeu.

Srbija potrebna EU

"Evropski put nije jednosmerna ulica, ne pristupamo iz molbe već uverenja da je Srbija potrebna Evropskoj uniji, koliko i EU nama i naš put nije ni iznuđen, ni pasivan, želimo da budemo partner i deo uređene zajednice", rekao je Đuro Macut.

"Srbija zna šta želi, gde pripada, u šta veruje i njen put nije nametnut, već izabran. Gradimo pouzdanu, stabilnu, uređenu i modernu državu, da budemo siguran partner na međunarodnoj sceni", istakao je Macut u Skupštini Srbije.  

"Spoljna politika je ogledalo unutrašnje snage, doslednosti, naveo je Macut i dodao da Srbija treba da bude most, pokretač, partner, koji ne zaboravlja tradicionalne prijatelja.  Ostajemo vojno neutralni, a politički odgovorn", dodao je Macut.

Macut o Kosovu: Srbija neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244

Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter po pitanju Kosova i Metohije ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom zemlje i sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, izjavio je danas mandatar za sastav nove Vlade Đuro Macut.

U ekspozeu pred poslanicima Skupštine Srbije, mandatar je rekao da Kosovo i Metohija "ostaje centralno pitanje od najvišeg nacionalnog interesa" a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta "jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih prioriteta".

"Naš pristup je da se dijalog vodi otvoreno i bez pritisaka. Ne odustajemo od svojih principa ali ne odbijamo dijalog. Trajna rešenja ne mogu biti nametnuta a mir je nemoguć bez pravde. To je poruka koju šaljemo našim partnerima. Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu s Ustavom i Rezolucijom 1244", rekao je Macut..

Posebna sednica Narodne skupštine na kojoj će se razmatrati izbor nove Vlade Srbije počela je danas nešto posle 10.00 sati, a mandatar Đuro Macut izlaže program vlade i sastav kabineta koji će predvoditi.

U sali je prisutno 173 poslanika. 

Deo opozicije ne prisustvuje sednici o izboru nove Vlade Srbije, a to su poslanici koalicije NADA, Demokratske stranke i Ekološkog ustanka. 

Osim poslanika, današnjoj sednici prisustvuju i predsednik Vlade AP Vojvodine, Skupštine Vojvodine, predstavnici Ustavnog suda, verskih zajednica, pravosuđa, Vojske Srbije, SANU, rektori univerziteta koje je osnovala Republika Srbija, predstavnici organa Srbije, diplomatski kor i šefovi međunarodnih misija u Srbiji. 

Predsednica Skupštine Ana Brnabić je na početku sednice kazala da ju je sazvala u roku kraćem nego što je prema Poslovniku određeno zbog potrebe da se izabere vlada u roku utvrđenom Ustavom Srbije. 

Kandidat za predsednika vlade Đuro Macut dostavio je juče Skupštini predlog za sastav Vlade Srbije sa biografijama predloženih članova, a nova vlada imaće, kao i do sada, 31 člana i u odnosu na Vladu koju je predvodio Miloš Vučević trećina će biti novi ministri.

Najavljeno usvajanje novog prostornog plana, akcenat na programu “Skok u budućnost Srbija 2027”

Kandidat za predsednika Vlade Đuro Macut najavio je danas da se planira usvajanje novog prostornog plana Srbije i istakao da je u zemlji trenutno aktivno 166.000 gradilišta, kao i da se gradi pet autoputeva. 

On je u Skupštini Srbije, obrazlažući program nove vlade, rekao da je usvajanje prostornog plana važno jer predstavlja najviši planski dokument i sveobuhvatnu reformu zakonskog okvira u oblastima građevine i saobraćajne infrastrukture.

Macut je precizirao da se trenutno grade autoputevi Preljina - Požega, Sremska Rača - Kuzmin, Beograd –Zrenjanin - Novi Sad, Beograd – Sarajevo i na Moravskom koridoru Pojate - Preljina.

Radi se, kako je dodao, i na deonici autoputa Horgoš - Novi Sad do graničnog prelaza Kelebija, kao i brze saobraćajnice Ruma – Šabac - Loznica, Badovinci – Slepčević, kao i projektovanje brze saobraćajnice Loznica - Granični prelaz - Mali Zvornik, sa mostom Karakaj.

Prema njegovim rečima, u toku je i izgradnja brzih saobraćajnica Novi Sad - Ruma, Iverak – Lajkovac, potom put Požarevac – Golubac, ali i obilaznica oko Valjeva, obilaznica oko Novog Sada sa mostom preko Dunava, obilaznice oko Gornjeg Milanovca i Užica, ali i severna obilaznica oko Kragujevca.

Dodao je da je u toku rekonstrukcija i proširenje kapaciteta luka Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica, ali i uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Kladova.

Dodao je de je u toku i izgradnja železničke pruge Sobovica - Lužnice, krak Batočina, obnova pruge Pančevo - Zrenjanin, izgradnja jedinstvenog dispečarskog centra, kao i pruge Zemun Polje - aerodrom "Nikola Tesla" - nacionalni stadion.

Macut je dodao da se radi i na rekonstrukciji i modernizaciji deonica pruge Novi Sad – Subotica - državna granica - Kelebija, deonici pruge Niš - Brestovac, Niš - Dimitrovgrad i modernizacija tehničko-putničke stanice Zemun.

U sferi ekonomije, kaže da glavni prioritet ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj u budućnosti.

"Finansijski sistem je siguran i stabilan, sa investicionim kreditnim rejtingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskom stopom javnog duga u porešenju sa evropskim prosekom", rekao je on predstavljajući ekspoze u Skupštini Srbije.

Macut je istakao da se javni dug nalazi na opadajućoj putanji i da će do kraja srednjoročnog perioda iznositi 46 odsto BDP-a.

"Fiskalna disciplina ostaje ključni okvir ekonomske politike uz ciljani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa 'Skok u budućnost Srbija 2027', kao i jačanje bezbednosnih kapaciteta države", naveo je on.

Najavio je da će promena fiskalnog pravila ograničenja deficita biti odložena do 2029. godine radi potpune realizacije investicionog ciklusa.

U narednom periodu, kako je dodao, očekuje se ubrzanje privrednog rasta.

"Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025-2027 ostvariti kumulativni rast od 13,7 odsto, odnosno pročenu stopu rasta od 4,4 odsto godišnje. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz nastavak rasta zaposlenosti, zarade i životnog standarda. Ulaganje u infrastrukturu, energitiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potrošnja ostati pod kontrolom", naveo je on.

Dodao je da će prioritet biti i dalje smanjenje nezaposlenosti, kroz kreiranje novih radnih mesta u visokotehnološkim sektorima i realizaciju velikih infrastrukturnih, industrijskih projekata.

On je naveo da će rast životnog standard biti povećan kroz povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru i obrazovanju i kroz povećanje penzija.

Istakao je i da program "Skok u budućnost Srbija 2027" predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama sa ulaganjem od 17,8 milijardi evra, dodajući da je posebno važna uspešna realizacija specijalizovane izložbe "Expo 2027".

"Do sada je učešće na izložbi potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija", rekao je Macut.

Podsetio je da je za "Ekspo 2027" povezan jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda - izgradnja metroa. Ukazao je da je trenutno najznačajniji strateški projekat izgradnja revirzibilne hidroelektrane "Bistrica", koja će, kao je rekao, služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora.

"U partnerstvu sa kompanijama Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država, gradimo i solarne elektrane sa baterijskim skladištima", naveo je on.

Dodao je da će do 2020. Elektroprivreda Srbije značajno smanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u sušnim godinama.

"Vetropark Kostolac biće završen 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla će omogućiti da 90 odsto termokapaciteta bude usklađeno sa ekološkim standardima", rekao je Macut.

Prema njegovim rečima, planirana je izgradnja gasnih elektrana u Nišu i Novom Sadu, a do 2027. biće završen i naftovod ka Mađarskoj, kao i skladištenje naftnih derivata u Smederevu, kapaciteta 120.000 metara kubnih.

Macut je dodao da će, u okviru plana "Srbija 2027", razvoj biti usmeren na ravnomerno unapređenje svih delova zemlje, od najrazvijenijih urbanih centara do najudaljenijih i do sada zapostavljenih krajeva.

Govoreći o turizmu, naveo je da će u naredne dve godine Vlada Srbije nastaviti da ulaže u turističku infrastrukturu i omladinsku politiku kao deo integralnog pristupa u unapređenju kvaliteta života i ubrzanom razvoju lokalnih zajednica.

U okviru kapitalnih investicija u 2025. i 2026, kako je dodao, realizovaće se osam velikih projekata, među kojima su izgradnja marina u Velikom Gradištu, Golubcu i kod Sombora, ali i novog međunarodnog pristaništa u Banoštoru i drugim projekata na Dunavu.

Istakao je i da poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije i da će zato politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanje konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju tog sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češći.

Podsetio je da srpska poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajno učešće u bruto domaćem proizvodu, te da je svaka peta zaposlena osoba u Srbiji direktno ili indirektno zavisi od te privredne grane, kao i da je to sektor koji tradicionalno stvara spoljnotrgovinski suficit.

"Zbog toga će nova vlada posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika lanca pod motom od njive do trpeze", rekao je on i dodao da će nova Vlada stvoriti uslove za razvoj svih oblika poljoprivredne proizvodnje, od malih do velikih proizvođača i da na svaki način podrži one koji nose budućnost ovog sektora.

Macut je naveo i da Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje.

"Nastavak u pristupanju jedinstvenom tržištu Evropske unije (EU), realizacija regionalnog tržišta, povezivanje u okviru SEP-a, kao i unapređenje carinske i poreske saradnje, ključni su elementi novog modela rasta, podržanog od strane EU", rekao je on.

Dodao je da će finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast, u iznosu od 1,59 milijardi evra, biti iskorišćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja.

Sve informacije u našem live blogu.

Izvor: Tanjug, FoNet, Beta