Mediji u Evropskoj uniji o Ukrajini: Pregovarati sa Rusijom, inače preti dugi krvavi rat

Nemački portal "Dojče vele" ukazuje na to da "stručnjaci veruju da će se Rusi pregrupisati na istočnoj obali Dnjepra i zima bi mogla doneti težak artiljerijski rat".

Švajcarski "Noje cirher cajtung" navodi da još nije vreme za pregovore, jer Ukrajina ima inicijativu u ratu, ali takođe misli da će "bez prekida vatre, narednih nedelja ljudi i dalje masovno umirati". "Putin pak želi da kupi vreme, da pregrupiše vojsku, on nije odustao od cilja da uništi Ukrajinu", dodaje se u komentaru.

Ujedno, s najvećom pažnjom se u Evropi očekuje koje će dalje poteze povući Amerika i vidno je prenesen stav načelnika generalštaba američke vojske generala Marka Milija da "sad treba pregovarati, jer alternativa opasno liči na 1915-u", odnosno više godina žestokih razaranja i ogromnih gubitaka vojnika i civila.

Bela kuća je saopštila da je protiv toga i predsednik Džozef Bajden, on uzvraća da o tome mora odlučiti Kijev, a državni sekretar Antoni Blinken  podvlači da će Amerika pružati pomoć Ukrajini "sve dok ne porazi Rusiju".

General Mili upozorava da nijedna strana ne može vojno do nogu potući drugu stranu i da se rat samo još može produžiti uz nove dodatne žrtve, iako je dosad na obe strane poginulo ili ranjeno po preko sto hiljada vojnika, uz ogromne gubitke u ratnoj opremi, velikim rušenjima ukrajinske infrastrukture.

Šef Pentagona štaviše predočava da sadašnja vojna situacija u Ukrajini "podseća na 1915-u godinu", početak prvog svetskog rata u kojem je naročito u rovovskim bitkama i bombardovanjima poginulo na milione vojnika.

Mediji u EU ističu veliki vojni i politički uspeh zbog povlačenja ruske vojske iz Hersona, ali naglašavaju i nužni oprez jer se očekuje, uz utvrđivanje ruske armije duž leve obale reke Dnjepra, i kako će ruski predsednik Vladimir Putin uzvratiti, "kakva će biti ruska odmazda".

I ukazuju na to da ruske snage i dalje kontrolišu preko 70 odsto Hersonske oblasti i da jedan deo snaga sada mogu prebaciti na sever ka ključnom području Zaporožja.

A, kako se primećuje, jedan od čelnika vlasti u Kremlju Dimitrij Medvedev je izjavio da "Rusija još nije upotrebila sav svoj razorni vojni arsenal, jer "mi nastojimo da očuvamo što više života naših vojnika i civila, a neprijatelj to ne čini".

Šef britanske diplomatije Džejms Kleverli smatra da "treba biti jako oprezan i ne zaletati se oko ruskog povlačenje iz Hersona i da li to otvara vrata kraju rata".

Institut za proučavanje rata (ISW) prenosi da satelitski snimci pokazuju da su ruske trupe već pripremile prvu i drugu liniju odbrane na levoj obali Dnjepra.

Francuski list "Mond" prenosi mišljenje vojnih stručnjaka da će " dolazak zime nekako uravnotežiti snage ukrajinske i ruske armije, jer led i magla mogu usporiti ukrajinsku kontra-ofanzivu (dronovi i artiljerija će imati veliku muku), ali je ukrajinska vojska bolje opremljena za zimu".

Svi mostovi na Dnjepru su srušeni, ukrajinske trupe su pred nemogućim zadatkom da forsiraju reku i pređu na drugu obalu gde su ukopane moćne ruske snage i artiljerija.

Španski list "Pais" navodi da je još pruski car Fridrih drugi u 18. veku predočio da je "najteža operacija za neku vojsku da pređe veliku reku gde je na drugoj obali moćan neprijatelj".

Otud je izbilo u prvi plan i pitanje kud ide rat i nije li čas da se ozbiljno razmisli o pregovorima, pa se u evropskim medijima prenose i ruski izvori koji potvrđuju da su "u toku razgovori SAD i Rusije tajnim kanalima oko svetske bezbednosti, raketa dugog dometa, kao i novih tipova oružja koje sprema ili je već obelodanila Moskva".

Posle dužeg vremena je u medijima EU našlo mesta i upozorenje i analiza bivšeg američkog državnog sekretara, 99-godišnjeg Henrija Kisindžera, da iskustva iz ranijih ratova mogu biti korisna i primenjiva i za ukrajinski sukob.

Prvo, kaže Kisindžer, "vojna snaga je preduslov za sklapanje dobrog i postojanog mirovnog ugovora, kao u Vijetnamu 1972".

Drugo je da "tajna u stabilizovanju odnosa sa suparničkim silama leži u tome da se svako oseća bezbednim, da mu ne preti opasnog od rivala, a poslednjih godina, nasuprot tome, SAD nisu uspele da umire protivnike, naročito Ruse", ukazuje bivši državni sekretar SAD.

"Najzad", zaključuje Kisindžer, "nužan je otvoren i uverljiv pristup, čak i ako sobom nosi opasnosti... Sedamdesetih godina prošlog veka su SAD bile bliže Sovjetskom savezu i Kini, nego što su te dve sile bile međusobno bliske".

"A sad je sasvim suprotno", zaključuje on, "Rusija i Kina su napravile osovinu i obe su udaljene od Amerike".

Jedan od najuticajnijih američkih analitičara, vodeći stručnjak Saveta za međunarodne odnose (CFR) Čarls Kapčan predočava vlastima u Vašingtonu da je "iz dana u dan sve veća opasnost od rata između NATO i Rusije, kao i opasnost da ekonomske posledice dugog, iscrpljujućeg rata oslabe zapadnu demokratiju".

Izvor: Beta