Mijatović: Srbija ima, po gruboj proceni, 500 tona zlata
Srbija ima značajne rezerve zlata, a prema poslednjim procenama Geo zavoda, koje su urađene 2000. godine, ima 250 tona na postojećim nalazištima i 150 tona na potencijalnim. Posle najnovijih otkrića, kao što je Čoka Rakita, može se reći da ima rezerve od 500 tona u toj rudi, izjavio je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović.
On je za Tanjug rekao da se od toga zlata u rudi, posle prerade prave zlatne poluge ili investiciono zlato koje se zatim smešta u trezor centralne banke, kao i u svim zemljama.
"Ukoliko se nastavi ovim tempom eksploatacije, biće potrebno nekoliko vekova da sve to zlato bude prerađeno", napomenuo je Mijatović.
Prema njegovim rečima, rudarstvo je u ekspanziji ne samo u Srbiji, nego i u svetu jer, prema poslednjim podacima, trenutno se ulaže 1,8 triliona dolara za projekte, a u Evropi 70 milijardi evra za oko 100 projekata u različitim fazama.
Zbog energetske situacije, evropske zemlje sada prilagođavaju svoje zakonodavstvo da bi mogle da sprovode geološka ispitivanja i da zatim otvaraju rudnike jer su u prethodnih 30 godina smanjile aktivnost u toj oblasti zbog ekoloških pitanja, istakao je Mijatović.
On je ocenio da je Srbija na dobrom putu da se priključi tom aktuelnom trendu, ali da postoji jedan problem, a to su ekološki pokreti koji se neosnovano protive otvaranju rudnika.
Kada je reč o iskopavanju zlata, to je potpuno bezbedno po životnu sredinu jer se radi najsavremenijim metodama, rekao je Mijatović.
Prema njegovim rečima, firma koja želi da ulaže u novo nalazište kod Bora ima dva rudnika u Bugarskoj, jedan u Krumov gradu i drugi u Čelopeku i ti rudnici su doveli do povećanja zaposlenosti i povećanja standarda, tako da je vest da želi da otvori rudnik u Srbiji dobra vest.
Narodna stranka pokreće incijativu za ocenu ustavnosti "zakona koji pogoduju stranim kompanijama"
Šef poslaničke grupe Narodne stranke (NS) u Skupštini Srbije, Miroslav Aleksić, najavio je danas da će poslanici NS pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti zakona koji "pogoduju stranim kompanijama i omogućavaju lakše iseljavanje građana sa imanja na kojima njihove porodice žive vekovima", i dodao da će pravni tim Narodne stranke pružiti pomoć ugroženim građanima. Aleksić je to rekao na skupu u Slatini kod Bora i ukazao da su građani Bora i okolnih sela, posle Srba na Kosovu i Metohiji, najugroženiji u Srbiji, jer je vlast predala Timočku krajinu kineskim kompanijama koje se bave izvlačenjem zlata i bakra. Naveo je da te kompanije zarad širenja rudnika "otimaju zemlju", teraju seljake s imanja i nekažnjeno truju životnu sredinu, pošto za njih ne važe zakoni Srbije. U okolini Bora predviđeno je iseljavanje građana sa područja površine 20 kvadratnih kilometara, koje obuhvata koje obuhvata sela Krivelj, Slatina, Oštrelj i deo Bučja. "Broj mrtvih u Boru se povećava svake godine, a Borska reka je i zvanično najzagađenija u Evropi. Ne zanima nas profit Kineza, nego životi i zdravlje naših građana. Građani Srbije koji žive u Boru su građani drugog reda u sopstvenoj državi. Kinezi su došli da izvade zlato i bakar, a da za njima ostanu mrtvi i bolesni ljudi i zatrovani zemlja, vazduh i voda. Boru preti nestajanje, jer će se rudnik na kraju proširiti do centra grada", rekao je Aleksić. "Vlast kao veliki uspeh prikazuje to što od Kineza kupuje naše zlato, a istovremeno uvozimo krompir, luk i mleko i ukinuta je carina na uvoz prasića, čime se svesno i namerno uništava srpska poljoprivreda", rekao je Aleksić, koji se u Trsteniku bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Meštani sela u okolini Bora su naveli da im Kinezi uvek daju isti odgovor od dve reči koje su naučili na srpskom jeziku: "Nemaš pravo!". Požalili u se da su proterani sa svojih imanja, kao i Srbi s Kosova i Metohije, a da je razlika u tome što su Srbe proterali Albanci, dok je njih kod Bora proterala država Srbija. Ljudi koji se bave poljoprivredom u okolni Bora naveli su da je "stočni fond uništen, voda zatrovana, a kada nešto posade, ne znaju kakve otrove potom jedu". Stanovnici borskog naselja Kormaroš ispod kojeg su jame rudnika, naveli su da se sav zagađen vazduh iz jama bez filtriranja izbacuje u okolnu i da se "po celu noć osećaju eksplozije u jamama". Naveli su da, po nezvaničnim podacima, u Boru živi oko 14.000 Kineza, dok ih je prijavljeno 5.400, a da kineske kompanije u vlasništvu imaju najmanje 2.000 hektara zemlje. Uz Aleksića, Gajića i Markovića, s građanima su razgovarali i poslanik Narodne stranke Đorđe Stanković, predsednik Pokrajinskog odbora Kosovo i Metohija Žarko Ristić, potpredsednik Izvršnog odbora Nenad Milojičić i predsednik Gradskog odbora Zaječar Goran Kalčević.
Izvor: Tanjug/Beta