<article>Vujović je, predstavljajući rezultate rada Ministarstva od maja do oktobra, rekla da su donete uredbe i akcioni planovi u vezi sa upravljanjem otpadom, da su dodeljena sredstva za sufinansiranje projekata u vezi sa nelegalnim otpadom, monitoring elektronskog otpada za Zapadni Balkan, da su izgrađeni sistemi za prikupljanje otpada, postrojenja za prečišćavanje voda, kao i da je instalirana oprema za monitoring vazduha. Navela je i da su prekoračenja zagađenja vazduha bila na dnevnom nivou, kao i po nekoliko uzastopnih dana u Beogradu, Smederevu, Užicu, Nišu, Popovcu i Valjevu. Kako je dodala, tokom 2022. godine izdato je 534 zahteva za subvencije vozila na električni i hibridni pogon. „Za pošumljavanje i ozelenjavanje dato je 100 miliona evra, 598 hektara je pošumljeno, što je 198.000 sadnica za dve godine", rekla je Vujović. U toku rasprave, ministarka je upitana i da li je ona "za" ili "protiv" projekta ekspolatacije litijuma kod Loznice kompanije Rio Tinto, a ona je rekla da će Ministarstvo podržati svaki projekat koji podnese studiju "u kojoj kaže da nema uticaja na životnu sredinu". „Da odgovorimo sa 'da' ili 'ne' bez predatih papira je neozbiljno. Sve te studije i dokumenta podležu i javnim raspravama, tako da ćete i vi biti uključeni u svaki papir koji se bude odnosio na uticaj", rekla je ona. Poslanici su ocenili da Vujović svoju funkciju ne obavlja dovoljno dobro, i da je za određene probleme dato malo novca kako bi se rešili. „Gospođo Vujović... mislim da vi apsolutno ne treba da vodite to ministarstvo. To ministarstvo treba pod hitno raspustiti i napraviti krizni štab, s obzirom na to da 15.000 građana godišnje umre od zagađenja. Niste sposobni da obavljate ovaj posao", rekao je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, Aleksandar Jovanović Ćuta. On je direktora Agencije za zaštitu životne sredine, Stefana Simeunovića, pitao da li je upućen u to da i dalje ne radi merna stanica za merenje kvaliteta vazduha u Surdulici. „Zato i dalje ne možemo da izmerimo šta dišu građani. Zato što se vodi prepucavanje između Elektroprivrede Srbije (EPS) i lokalne samouprave jer EPS neće da snabdeva merač strujom da bi se merila zagađenost", rekao je Jovanović. Naveo je da u selu Perlez "kineska kompanija godinama zagađuje životnu sredinu" i da se, kada se za takve slučajeve neko zainteresuje i ode na teren, pojave policija i privatno obezbeđenje i aktivisti "završavaju u zatvoru i pretučeni". Jovanović je istakao i da se mora zabraniti prvoz opasnih materija prugama. Poslanik Demokratske stranke, Branimir Jovančićević, naveo je da su se 2021. i 2022. godine, pored već postojećih problema u oblastima kao što su klimatske promene, vodni resursi, energetika i rudarstvo, industrija, poljoprivreda i degradacija zemljišta, pojavili i mnogi drugi, navodeći da Ministarstvo u rešavanju tih probleme "pristupa tačkasto i pojedinačno". „Nismo čuli odgovore na pitanja koja najviše interesuju građane, a to su aerozagađenje, pogoršanje kvaliteta voda i nizak kvalitet zemljišta", rekao je Jovančićević. Istakao je da se mora napraviti baza i strategija za zaštitu životne sredine, i da se građanima ukaže na to tako što će se uvesti između ostalog i predmeti u osnovnim i srednjm školama koji će se ticati ovih oblasti. „Potrebno je inspekcijsku službu podići na viši nivo, kao i medijsku kampanju u oblasti životne sredine, ali i pojačati intenzivne aktivnosti na terenu", rekao je Jovančićević. Rekao je da u izveštaju nije bilo reči o očuvanju prirodnih dobara i da Ministarstvo zaštite životne sredine treba da se suprotstavi Ministarstvu rudarstva i energetike i da se oglasi o pitanju otvaranja rudnika. „Tačkasti pristup ne može da da rezultate kada je količina problema velika, zbog toga Ministarstvo mora da bude vođeno od strane mnogo stručnijih ljudi, a u Srbiji takvih ljudi ima", rekao je on. Poslanik pokreta "Ne davimo Beograd", Radomir Lazović, rekao je da bi ministarka Vujović trebalo da bude smenjena jer "nije učinila mnogo toga kako bi se stvari na terenu promenile". „Mi smo protiv prethodnog ministra podneli dve krivične prijave. Smatramo da se u ovoj zemlji ne radi ništa na zaštiti životne sredine u poređenju sa količinom problema. Trećina građana Srbije nema ispravnu pijaću vodu, a skoro polovina stanovništva nema kanalizaciju, zagušeni smo hiljadama deponija. Vodoizvorišta uništavate i gradite na njima", rekao je Lazović. On je postavio pitanje ministarki Vujović šta se dogodilo s narodnom inicijativom za zabranu iskopavanja litijuma koju je potpisalo 38.000 građana. „Šta ste uradili po pitanju zagađenja vazduha? Postoje tri radne grupe koje se sastaju i ništa ne rade. Najgora situacija je u Valjevu, ali mislim da vi to znate. Sve to stoji u izveštajima koje donosi Agencija", rekao je Lazović. Istakao je da je "jako malo novca" izdvojeno za problem zagađenja vazduha i podsetio da je sama ministarka istakla da je to najveći problem.Izvor: Beta</article>

Vujović je, predstavljajući rezultate rada Ministarstva od maja do oktobra, rekla da su donete uredbe i akcioni planovi u vezi sa upravljanjem otpadom, da su dodeljena sredstva za sufinansiranje projekata u vezi sa nelegalnim otpadom, monitoring elektronskog otpada za Zapadni Balkan, da su izgrađeni sistemi za prikupljanje otpada, postrojenja za prečišćavanje voda, kao i da je instalirana oprema za monitoring vazduha. 
 
Navela je i da su prekoračenja zagađenja vazduha bila na dnevnom nivou, kao i po nekoliko uzastopnih dana u Beogradu, Smederevu, Užicu, Nišu, Popovcu i Valjevu. 
 
Kako je dodala, tokom 2022. godine izdato je 534 zahteva za subvencije vozila na električni i hibridni pogon. 
 
„Za pošumljavanje i ozelenjavanje dato je 100 miliona evra, 598 hektara je pošumljeno, što je 198.000 sadnica za dve godine", rekla je Vujović. 
 
U toku rasprave, ministarka je upitana i da li je ona "za" ili "protiv" projekta ekspolatacije litijuma kod Loznice kompanije Rio Tinto, a ona je rekla da će Ministarstvo podržati svaki projekat koji podnese studiju "u kojoj kaže da nema uticaja na životnu sredinu". 
 
„Da odgovorimo sa 'da' ili 'ne' bez predatih papira je neozbiljno. Sve te studije i dokumenta podležu i javnim raspravama, tako da ćete i vi biti uključeni u svaki papir koji se bude odnosio na uticaj", rekla je ona. 
 
Poslanici su ocenili da Vujović svoju funkciju ne obavlja dovoljno dobro, i da je za određene probleme dato malo novca kako bi se rešili. 
 
„Gospođo Vujović... mislim da vi apsolutno ne treba da vodite to ministarstvo. To ministarstvo treba pod hitno raspustiti i napraviti krizni štab, s obzirom na to da 15.000 građana godišnje umre od zagađenja. Niste sposobni da obavljate ovaj posao", rekao je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, Aleksandar Jovanović Ćuta. 
 
On je direktora Agencije za zaštitu životne sredine, Stefana Simeunovića, pitao da li je upućen u to da i dalje ne radi merna stanica za merenje kvaliteta vazduha u Surdulici. 
 
„Zato i dalje ne možemo da izmerimo šta dišu građani. Zato što se vodi prepucavanje između Elektroprivrede Srbije (EPS) i lokalne samouprave jer EPS neće da snabdeva merač strujom da bi se merila zagađenost", rekao je Jovanović. 
 
Naveo je da u selu Perlez "kineska kompanija godinama zagađuje životnu sredinu" i da se, kada se za takve slučajeve neko zainteresuje i ode na teren, pojave policija i privatno obezbeđenje i aktivisti "završavaju u zatvoru i pretučeni". 
 
Jovanović je istakao i da se mora zabraniti prvoz opasnih materija prugama. 
 
Poslanik Demokratske stranke, Branimir Jovančićević, naveo je da su se 2021. i 2022. godine, pored već postojećih problema u oblastima kao što su klimatske promene, vodni resursi, energetika i rudarstvo, industrija, poljoprivreda i degradacija zemljišta, pojavili i mnogi drugi, navodeći da Ministarstvo u rešavanju tih probleme "pristupa tačkasto i pojedinačno". 
 
„Nismo čuli odgovore na pitanja koja najviše interesuju građane, a to su aerozagađenje, pogoršanje kvaliteta voda i nizak kvalitet zemljišta", rekao je Jovančićević. 
 
Istakao je da se mora napraviti baza i strategija za zaštitu životne sredine, i da se građanima ukaže na to tako što će se uvesti između ostalog i predmeti u osnovnim i srednjm školama koji će se ticati ovih oblasti. 
 
„Potrebno je inspekcijsku službu podići na viši nivo, kao i medijsku kampanju u oblasti životne sredine, ali i pojačati intenzivne aktivnosti na terenu", rekao je Jovančićević. 
 
Rekao je da u izveštaju nije bilo reči o očuvanju prirodnih dobara i da Ministarstvo zaštite životne sredine treba da se suprotstavi Ministarstvu rudarstva i energetike i da se oglasi o pitanju otvaranja rudnika. 
 
„Tačkasti pristup ne može da da rezultate kada je količina problema velika, zbog toga Ministarstvo mora da bude vođeno od strane mnogo stručnijih ljudi, a u Srbiji takvih ljudi ima", rekao je on. 
 
Poslanik pokreta "Ne davimo Beograd", Radomir Lazović, rekao je da bi ministarka Vujović trebalo da bude smenjena jer "nije učinila mnogo toga kako bi se stvari na terenu promenile". 
 
„Mi smo protiv prethodnog ministra podneli dve krivične prijave. Smatramo da se u ovoj zemlji ne radi ništa na zaštiti životne sredine u poređenju sa količinom problema. Trećina građana Srbije nema ispravnu pijaću vodu, a skoro polovina stanovništva nema kanalizaciju, zagušeni smo hiljadama deponija. Vodoizvorišta uništavate i gradite na njima", rekao je Lazović. 
 
On je postavio pitanje ministarki Vujović šta se dogodilo s narodnom inicijativom za zabranu iskopavanja litijuma koju je potpisalo 38.000 građana. 
 
„Šta ste uradili po pitanju zagađenja vazduha? Postoje tri radne grupe koje se sastaju i ništa ne rade. Najgora situacija je u Valjevu, ali mislim da vi to znate. Sve to stoji u izveštajima koje donosi Agencija", rekao je Lazović. 
 
Istakao je da je "jako malo novca" izdvojeno za problem zagađenja vazduha i podsetio da je sama ministarka istakla da je to najveći problem.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ministarka Vujović iznela rezultate Ministarstva: Poslanici tvrde da je malo uloženo u zaštitu životne sredine