<article>Orao je pronađen na Dan zaštite prirode, 11. aprila, na oranici u blizini Kikinde i po svemu sudeći stradao je hraneći se zatrovanom lisicom, a u blizini su nađeni i leševi mišara, takođe strogo zaštićene vrste, navedeno je u saopštenju. Predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić rekao je da danas timovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i mađarskih kolega iz organizacije MME – BirdLife Hungary, sa specijalno obučenim psima izlaze na teren kako bi otkrili leševe životinja i zatrovane mamce. "Nadamo se da će uz našu pomoć predstavnici inspekcija za zaštitu životne sredine, šumarstva i lovstva, te veterine, kao i policijski službenici dati sve od sebe da prikupe dokaze koji bi mogli da dovedu do otkrivanja i kažnjavanja trovača", pojasnio je Ružić. U saopštenju je istaknuto da je trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji, a u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je više od 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana. U većini slučajeva trovanje je, kako je ukazano, bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput Furadana. "Izlaganje otrovnim mamcima može da bude kobno za najređe ptice u Srbiji. Gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da na nebo iznad Srbije vratimo te veličanstvene ptice", rekao je Ružić. Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podsetili su da javnost u Srbiji duže od osam godina čeka na osnivanje Radne grupa za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja, što je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju. Ono što ometa pomak su institucije koje slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok mgrađani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta, navedeno je u saopštenju. Orlovi krstaši dospeli su u žižu javnosti 2016. godine kada je obelodanjeno da su u Srbiji preostale svega dve jedinke. Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su čuvanja poslednjeg gnezda ove kritično ugrožene vrste. Bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu sedam mladunaca, te da se u okolini pojave i novi orlovski parovi. "Ovog proleća u Srbiji je prisutno najmanje pet parova krstaša i svi se gnezde u prostranom Banatu. Nema veće radosti i ponosa za nas zaštitare prirode od trenutka kada ugledamo orlove na mestima gde ih do skoro nije bilo moguće sresti", istakao je predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Slobodan Knežević. Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovali su na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu da rešavaju slučajeve trovanja kao decenijskog problema, ističući da samo tesna saradnja, brza i odlučna reakcija većeg broja institucija mogu da osiguraju opstanak ugroženih vrsta u Srbiji. Orao krstaš (Aquila heliaca) jedna od najimpozantnijih ptica grabljivica Evrope. Dužina tela krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, ima raspon krila od 180 do 215 centimetara, a odrasla jedinka teži od 2,5 do 4,5 kilograma. Krstaši postaju polno zreli tek sa godina starosti, a gnezda prave na stasitom drveću na obodu šuma ili u poljima, te su ugroženi uznemiravanjem i nedostatkom odgovarajućih stabala. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.Izvor: Beta</article>

Orao je pronađen na Dan zaštite prirode, 11. aprila, na oranici u blizini Kikinde i po svemu sudeći stradao je hraneći se zatrovanom lisicom, a u blizini su nađeni i leševi mišara, takođe strogo zaštićene vrste, navedeno je u saopštenju. 
 
Predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić rekao je da danas timovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i mađarskih kolega iz organizacije MME – BirdLife Hungary, sa specijalno obučenim psima izlaze na teren kako bi otkrili leševe životinja i zatrovane mamce. 
 
"Nadamo se da će uz našu pomoć predstavnici inspekcija za zaštitu životne sredine, šumarstva i lovstva, te veterine, kao i policijski službenici dati sve od sebe da prikupe dokaze koji bi mogli da dovedu do otkrivanja i kažnjavanja trovača", pojasnio je Ružić. 
 
U saopštenju je istaknuto da je trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji, a u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je više od 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana. 
 
U većini slučajeva trovanje je, kako je ukazano, bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput Furadana. 
 
"Izlaganje otrovnim mamcima može da bude kobno za najređe ptice u Srbiji. Gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da na nebo iznad Srbije vratimo te veličanstvene ptice", rekao je Ružić. 
 
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podsetili su da javnost u Srbiji duže od osam godina čeka na osnivanje Radne grupa za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja, što je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju. 
 
Ono što ometa pomak su institucije koje slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok mgrađani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta, navedeno je u saopštenju. 
 
Orlovi krstaši dospeli su u žižu javnosti 2016. godine kada je obelodanjeno da su u Srbiji preostale svega dve jedinke. Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su čuvanja poslednjeg gnezda ove kritično ugrožene vrste. 
 
Bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu sedam mladunaca, te da se u okolini pojave i novi orlovski parovi. 
 
"Ovog proleća u Srbiji je prisutno najmanje pet parova krstaša i svi se gnezde u prostranom Banatu. Nema veće radosti i ponosa za nas zaštitare prirode od trenutka kada ugledamo orlove na mestima gde ih do skoro nije bilo moguće sresti", istakao je predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Slobodan Knežević. 
 
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovali su na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu da rešavaju slučajeve trovanja kao decenijskog problema, ističući da samo tesna saradnja, brza i odlučna reakcija većeg broja institucija mogu da osiguraju opstanak ugroženih vrsta u Srbiji. 
 
Orao krstaš (Aquila heliaca) jedna od najimpozantnijih ptica grabljivica Evrope. Dužina tela krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, ima raspon krila od 180 do 215 centimetara, a odrasla jedinka teži od 2,5 do 4,5 kilograma. 
 
Krstaši postaju polno zreli tek sa godina starosti, a gnezda prave na stasitom drveću na obodu šuma ili u poljima, te su ugroženi uznemiravanjem i nedostatkom odgovarajućih stabala. 
 
Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.
Izvor: Beta

Prenosimo

Orao krstaš. Foto: BETAPHOTO/Drustvo za zastitu i proucavanje ptica Srbije/Marton Horvath

original

220x391

Na Dan zaštite prirode u Srbiji otrovan orao krstaš, ptica sa nacionalnog grba