<article>On je, povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe zabranjenog pesticida hlorpirifosa, rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence. "Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena", rekao je Papović za Betu. Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina. Papović je rekao da Savet daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, a pitanje je, kako je rekao, da li će se kao takav i pojaviti na tržištu. On je rekao da potrošači nikada nisu saznali kada inspekcija povuče robu sa tržišta zbog neispravnosti ko je njen proizvođač, kao ni u slučaju breskvi koje su vraćene iz Hrvatske, kako bi mogli da ga izbegavaju. Papović je rekao da su za bezbednost hrane odgovorni, ne samo proizvođači, već i trgovci. "Poljoprivredne apoteke, koje prodaju zaštitna sredstva su se namnožile i obogatile jer imaju preparate za sve, pa i za ubrzano zrenje plodova", rekao je Papović. Organizacija potrošača, kako je rekao, mogla bi da se finansira od dela sredstava od kazni kao u Italiji i ocenio da i Komisija za zaštitu konkurencije ne radi svoj posao i utvrđuje zloupotrebe na tržištu, osim što obaveštava šta su takve komisije uradile u drugim zemljama. "Baš nas briga šta su uradili u Indoneziji, treba da znamo ko je ovde prekršio zakon i zašto je kažnjen sa 0,02 odsto od prometa kada zakon dopušta da kazna iznosi deset odsto", rekao je Papović. Istakao je da je u Srbiji "loša zaštita potrošača i da ne znamo šta jedemo".Izvor: Beta</article>

On je, povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe zabranjenog pesticida hlorpirifosa, rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence. 
 
"Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena", rekao je Papović za Betu. 
 
Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina. 
 
Papović je rekao da Savet daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, a pitanje je, kako je rekao, da li će se kao takav i pojaviti na tržištu. 
 
On je rekao da potrošači nikada nisu saznali kada inspekcija povuče robu sa tržišta zbog neispravnosti ko je njen proizvođač, kao ni u slučaju breskvi koje su vraćene iz Hrvatske, kako bi mogli da ga izbegavaju. 
 
Papović je rekao da su za bezbednost hrane odgovorni, ne samo proizvođači, već i trgovci. "Poljoprivredne apoteke, koje prodaju zaštitna sredstva su se namnožile i obogatile jer imaju preparate za sve, pa i za ubrzano zrenje plodova", rekao je Papović. 
 
Organizacija potrošača, kako je rekao, mogla bi da se finansira od dela sredstava od kazni kao u Italiji i ocenio da i Komisija za zaštitu konkurencije ne radi svoj posao i utvrđuje zloupotrebe na tržištu, osim što obaveštava šta su takve komisije uradile u drugim zemljama. 
 
"Baš nas briga šta su uradili u Indoneziji, treba da znamo ko je ovde prekršio zakon i zašto je kažnjen sa 0,02 odsto od prometa kada zakon dopušta da kazna iznosi deset odsto", rekao je Papović. 
 
Istakao je da je u Srbiji "loša zaštita potrošača i da ne znamo šta jedemo".
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nacionalna organizacija potrošača: U Srbiji se slabo kontroliše zdravstvena ispravnost hrane