<article>Ističe se da je lane taj izdatak iznosio 18.200 dinara i da bi povećanje neoporezivog dela <a href="https://insajder.net/prenosimo/najvece-plate-u-beogradu-najmanje-u-bojniku">plate </a>na nivo minimalca smanjilo obaveze na 15.900 dinara, dok bi ukidanje doprinosa za zdravstvo umanjilo trošak na 12.700 dinara, odnosno za više od 30 odsto u odnosu na sadašnji iznos.Ovo je, kako se navodi u biltenu, pokazala analiza NALED-a „Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme“, koja će uskoro biti predstavljena.U ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika, 49 odsto je navelo visoke poreze i doprinose kao najveći problem s kojim se suočavaju, a više od tri četvrtine vidi ih kao ključni uzrok neformalnog poslovanja.Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević je istakao da je sistem oporezivanja rada veoma kompleksan i zato bi se trebalo najpre fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje."Time bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno. Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni", rekao je on.Prema njegovim rečima, ima više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada, od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade koja je poslednjih deceniju i po smanjena sa 14 odsto na 10 odsto do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa.Takođe bi trebalo razmotriti i mogućnost da se opterećenje rada ne posmatra samo na nivou zaposlenog, već da se u obzir uzmu i izdržavani članovi porodice.Naime, upravo na tom nivou analize je najvidljiviji visok nivo fiskalnog opterećenja zarada u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje u regionu, na šta je ukazivao i Fiskalni savet."Predlog NALED-a je da se razmišlja o ukidanju doprinosa za zdravstvo i prelasku na finansiranje iz budžeta odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje. U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, sa kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa", rekao je Vasiljević.Izvor: Tanjug</article>

Ističe se da je lane taj izdatak iznosio 18.200 dinara i da bi povećanje neoporezivog dela <a href="https://insajder.net/prenosimo/najvece-plate-u-beogradu-najmanje-u-bojniku">plate </a>na nivo minimalca smanjilo obaveze na 15.900 dinara, dok bi ukidanje doprinosa za zdravstvo umanjilo trošak na 12.700 dinara, odnosno za više od 30 odsto u odnosu na sadašnji iznos.
Ovo je, kako se navodi u biltenu, pokazala analiza NALED-a „Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme“, koja će uskoro biti predstavljena.
U ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika, 49 odsto je navelo visoke poreze i doprinose kao najveći problem s kojim se suočavaju, a više od tri četvrtine vidi ih kao ključni uzrok neformalnog poslovanja.
Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević je istakao da je sistem oporezivanja rada veoma kompleksan i zato bi se trebalo najpre fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje.
"Time bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno. Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ima više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada, od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade koja je poslednjih deceniju i po smanjena sa 14 odsto na 10 odsto do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa.
Takođe bi trebalo razmotriti i mogućnost da se opterećenje rada ne posmatra samo na nivou zaposlenog, već da se u obzir uzmu i izdržavani članovi porodice.
Naime, upravo na tom nivou analize je najvidljiviji visok nivo fiskalnog opterećenja zarada u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje u regionu, na šta je ukazivao i Fiskalni savet.
"Predlog NALED-a je da se razmišlja o ukidanju doprinosa za zdravstvo i prelasku na finansiranje iz budžeta odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje. U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, sa kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa", rekao je Vasiljević.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

NALED: Porezi na minimalac se mogu smanjiti za trećinu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation