<article>Kako je pokazalo istraživanje stavova građana, ponuđača i naručilaca, koje je za potrebe NALED sprovela agencija Ipsos, sledi informisanje o javnim nabavkama putem društvenih mreža i portala, a kada je u pitanju verodostojnost podataka, na prvom mestu se i dalje najviše veruje ministarstvima.Nešto više od polovine građana misli da je sistem javnih nabavki u Srbiji dobar, ali udeo ponuđača koji ne učestvuju u njima, jer ne veruju da će postupak biti fer i transparentan, povećan je na 42 odsto.Takođe, ponuđači koji su u prethodne tri godine učestvovali u nadmetanju češće od onih koji nisu učestvovali na tenderima, ocenjuju da se nabavke u Srbiji sprovode transparentno i u skladu sa propisima.Prema rečima izvršne direktorke NALED Violete Jovanović, jedini način da se sistem suštinski unapredi i izgradi poverenje jesu konkretne mere koje će ga učiniti jednakim za sve, kao što je puna primena novog zakona, kroz obuke za rad na portalu i primenu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude."Podaci Kancelarije za javne nabavke kažu da u 96 odsto nabavki o izboru najbolje ponude odlučuje najniža cena, a istraživanje pokazuje da naručioci primenu drugih kriterijuma smatraju rizičnom – nedostaju im modeli konkursne dokumentacije prema kojoj bi radili, a samim tim im je i zahtevno da odrede i vrednuju kriterijume kvaliteta", rekla je Jovanović na konferenciji u okviru projekta "Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost", koji NALED sprovodi u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).Ona je dodala da su potrebne dodatne obuke za usavršavanje i izrada modela prema kojima bi kriterijumi mogli da se postave i koriste.Zdravstvo je i ove godine prioritetna oblast u koju bi, prema mišljenju 77 odsto građana, trebalo uložiti najviše novca kroz javne nabavke, slede obrazovanje (53 odsto), infrastruktura i putevi (36 odsto) i zaštita životne sredine (31 odsto).Najveći porast je u vrednovanju ekoloških pitanja, dok je opalo interesovanje za energetiku, što se, kako je ocenjeno na skupu, može povezati i sa prisustvom ovih tema u medijima, u poslednjih godinu dana."Građane Srbije očigledno veoma zanima na šta će se trošiti novac iz budžeta i imaju stav o tome šta su prioriteti, ali trebalo bi im omogućiti da imaju gde to da kažu, da učestvuju u konsultacijama kada se prave planovi", rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.Nenadić je ocenio da naručioce "tišti" manjak konkurencije, a ponuđače od učešća na tenderima odvraća to što nemaju dovoljno poverenja da će nabavke biti zakonite i poštene.Kako je naveo, to je putokaz šta treba učiniti da se konkurencija poveća – državni organi treba da kontrolišu znatno veći broj slučajeva u kojima postoje sumnje da je nabavka nameštena i da, ono što utvrde u tom procesu, odmah podele sa javnošću.Nenadić je istakao da je istraživanje pokazalo da čak 94 odsto građana smatra da bi javne nabavke trebalo da budu strogo kontrolisane.Izvor: Beta</article>

Kako je pokazalo istraživanje stavova građana, ponuđača i naručilaca, koje je za potrebe NALED sprovela agencija Ipsos, sledi informisanje o javnim nabavkama putem društvenih mreža i portala, a kada je u pitanju verodostojnost podataka, na prvom mestu se i dalje najviše veruje ministarstvima.
Nešto više od polovine građana misli da je sistem javnih nabavki u Srbiji dobar, ali udeo ponuđača koji ne učestvuju u njima, jer ne veruju da će postupak biti fer i transparentan, povećan je na 42 odsto.
Takođe, ponuđači koji su u prethodne tri godine učestvovali u nadmetanju češće od onih koji nisu učestvovali na tenderima, ocenjuju da se nabavke u Srbiji sprovode transparentno i u skladu sa propisima.
Prema rečima izvršne direktorke NALED Violete Jovanović, jedini način da se sistem suštinski unapredi i izgradi poverenje jesu konkretne mere koje će ga učiniti jednakim za sve, kao što je puna primena novog zakona, kroz obuke za rad na portalu i primenu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
"Podaci Kancelarije za javne nabavke kažu da u 96 odsto nabavki o izboru najbolje ponude odlučuje najniža cena, a istraživanje pokazuje da naručioci primenu drugih kriterijuma smatraju rizičnom – nedostaju im modeli konkursne dokumentacije prema kojoj bi radili, a samim tim im je i zahtevno da odrede i vrednuju kriterijume kvaliteta", rekla je Jovanović na konferenciji u okviru projekta "Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost", koji NALED sprovodi u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Ona je dodala da su potrebne dodatne obuke za usavršavanje i izrada modela prema kojima bi kriterijumi mogli da se postave i koriste.
Zdravstvo je i ove godine prioritetna oblast u koju bi, prema mišljenju 77 odsto građana, trebalo uložiti najviše novca kroz javne nabavke, slede obrazovanje (53 odsto), infrastruktura i putevi (36 odsto) i zaštita životne sredine (31 odsto).
Najveći porast je u vrednovanju ekoloških pitanja, dok je opalo interesovanje za energetiku, što se, kako je ocenjeno na skupu, može povezati i sa prisustvom ovih tema u medijima, u poslednjih godinu dana.
"Građane Srbije očigledno veoma zanima na šta će se trošiti novac iz budžeta i imaju stav o tome šta su prioriteti, ali trebalo bi im omogućiti da imaju gde to da kažu, da učestvuju u konsultacijama kada se prave planovi", rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Nenadić je ocenio da naručioce "tišti" manjak konkurencije, a ponuđače od učešća na tenderima odvraća to što nemaju dovoljno poverenja da će nabavke biti zakonite i poštene.
Kako je naveo, to je putokaz šta treba učiniti da se konkurencija poveća – državni organi treba da kontrolišu znatno veći broj slučajeva u kojima postoje sumnje da je nabavka nameštena i da, ono što utvrde u tom procesu, odmah podele sa javnošću.
Nenadić je istakao da je istraživanje pokazalo da čak 94 odsto građana smatra da bi javne nabavke trebalo da budu strogo kontrolisane.
Izvor: Beta

Prenosimo

Predstavljnje rezultata godišnjeg istraživanja o informisanosti i stavovima građana, ponuđača i naručilaca o javnim nabavkama održano je danas u prostorijama NALED-a u Beogradu. Foto: Beta/NALED

NALED: U Srbiji svaki treći građanin upoznat sa sistemom javnih nabavki