<article>Na početku suđenja optuženi su se izjasnili da ostaju pri svojim ranijim iskazima i negirali su krivicu, posle čega su saslušana tri svedoka. Prvi je svedočio tadašnji komandant Žandermerije Dragan Vasiljević, koji je istakao da je zajedno sa svojom jedinicom tog dana obezbeđivao zgradu Vlade Republike Srbije, kao i da mu je optuženi Zoran Rašković izdavao naredbe. Vasiljević je rekao da je sa jedinicom prošao pored američke ambasade gde je video dim, kao i da su pripadnike policije demonstranti gađali kamenicama, žardinjerama i drugim predmetima. Sledeći je svedočio tadašnji zamenik šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova Nemanja Bojčić, koji je naveo da je prisustvovao radnom sastanku kojem je predsedavao optuženi Svetan Bjelić. On je istakao da je optuženog Raškovića pozvao, kada je preko radio veze čuo dešavanja ispred ambasade SAD, nakon čega je Bojičić citirao da mu je tada Rašković rekao "moram da sačuvam ljude na terenu". Bojičić je rekao da je bio prisutan kada je tadašnji direktor policije Milorad Veljović iskazao nezadovoljstvo radom tadašnjeg komandanta Borivoja Tešića. Svedok Bojičić je na pitanja odbrane i tužilaštva nekoliko puta istakao da nije imao uvid u plan radne grupe za obezbeđivanje tokom protesta. Radislav Stalević, tadašnji pripadnik Žandermerije Novi Sad, naveo je da ostaje pri svom ranijem iskazu koji je dao u tužilaštvu povom ovog događaja. Suđenje treba da bude nastavljeno 12.jula. U ovom predmetu prvooptuženi je nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda, Slobodan Vukolić, drugooptuženi je tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić, a zatim tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak. Pored njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković. Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz njihove nadležnosti za zaštitu ovih objekata, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti. Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa. Policajci su optuženi za krivično "teško delo protiv opšte sigurnosti", jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti, naneli štetu objektima amabasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po život ljudi i imovine. Usled njihovog nečinjenja, zapaljena je amabasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V. Postupili su, kako smatra tužilaštvo, suprotno šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008. i Planu odezbeđenja javnog skupa napravljenog dan kasnije, koji su predviđali zaprečavanje raskrsnice na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, kako bi se učesnicima skupa onemogućio prolazak do ambasada. Vukolić odgovara jer je jedinici koja je obezbeđivala ambasadu SAD naložio da se povuče, najpre u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a potom i do policijske stanice Savski venac u Savskoj ulici, pri čemu je ambasada ostala potpuno nezaštićena. Njegovi nadređeni Bjelić i Kuribak odgovaraju što Vukolića nisu sprečili u povlačenju, niti su izdali neophodna naređenja za sprečavanje grupa u napadu na ambasade SAD i Nemačke u ulici Kneza Miloša. Rašković je optužen jer nije blagovremeno izdao naređenje da intervenišu jedinice Žandarmerije, već tek pošto je zapaljena ambasada SAD, dok se Marković tereti da ni po tom naređenju nije postupio. Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ i uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici. Prvom optužnicom, oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice, i Viši sud i i Apelacioni sud odbili kao neosnovanu. Apelacioni sud u Beogradu je, nakon ponovljenog suđenja, početkom 2019. godine pravoznažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti". Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje. <a href="https://insajder.net/prenosimo/nastavljeno-sudenje-za-paljenje-ambasade-sjedinjenih-americkih-drzava">Šteta na ambasadi SAD</a>, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi ukupno oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu. Što se tiče smrti Z.V., koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD, sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imali veze sa tom tragedijom.Izvor: Tanjug</article>

Na početku suđenja optuženi su se izjasnili da ostaju pri svojim ranijim iskazima i negirali su krivicu, posle čega su saslušana tri svedoka. 
 
Prvi je svedočio tadašnji komandant Žandermerije Dragan Vasiljević, koji je istakao da je zajedno sa svojom jedinicom tog dana obezbeđivao zgradu Vlade Republike Srbije, kao i da mu je optuženi Zoran Rašković izdavao naredbe. 
 
Vasiljević je rekao da je sa jedinicom prošao pored američke ambasade gde je video dim, kao i da su pripadnike policije demonstranti gađali kamenicama, žardinjerama i drugim predmetima. 
 
Sledeći je svedočio tadašnji zamenik šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova Nemanja Bojčić, koji je naveo da je prisustvovao radnom sastanku kojem je predsedavao optuženi Svetan Bjelić. 
 
On je istakao da je optuženog Raškovića pozvao, kada je preko radio veze čuo dešavanja ispred ambasade SAD, nakon čega je Bojičić citirao da mu je tada Rašković rekao "moram da sačuvam ljude na terenu". 
 
Bojičić je rekao da je bio prisutan kada je tadašnji direktor policije Milorad Veljović iskazao nezadovoljstvo radom tadašnjeg komandanta Borivoja Tešića. 
 
Svedok Bojičić je na pitanja odbrane i tužilaštva nekoliko puta istakao da nije imao uvid u plan radne grupe za obezbeđivanje tokom protesta. 
 
Radislav Stalević, tadašnji pripadnik Žandermerije Novi Sad, naveo je da ostaje pri svom ranijem iskazu koji je dao u tužilaštvu povom ovog događaja. 
 
Suđenje treba da bude nastavljeno 12.jula. 
 
U ovom predmetu prvooptuženi je nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda, Slobodan Vukolić, drugooptuženi je tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić, a zatim tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak. 
 
Pored njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković. 
 
Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz njihove nadležnosti za zaštitu ovih objekata, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti. 
 
Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa. 
 
Policajci su optuženi za krivično "teško delo protiv opšte sigurnosti", jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti, naneli štetu objektima amabasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po život ljudi i imovine. 
 
Usled njihovog nečinjenja, zapaljena je amabasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V. 
 
Postupili su, kako smatra tužilaštvo, suprotno šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008. i Planu odezbeđenja javnog skupa napravljenog dan kasnije, koji su predviđali zaprečavanje raskrsnice na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, kako bi se učesnicima skupa onemogućio prolazak do ambasada. 
 
Vukolić odgovara jer je jedinici koja je obezbeđivala ambasadu SAD naložio da se povuče, najpre u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a potom i do policijske stanice Savski venac u Savskoj ulici, pri čemu je ambasada ostala potpuno nezaštićena. 
 
Njegovi nadređeni Bjelić i Kuribak odgovaraju što Vukolića nisu sprečili u povlačenju, niti su izdali neophodna naređenja za sprečavanje grupa u napadu na ambasade SAD i Nemačke u ulici Kneza Miloša. 
 
Rašković je optužen jer nije blagovremeno izdao naređenje da intervenišu jedinice Žandarmerije, već tek pošto je zapaljena ambasada SAD, dok se Marković tereti da ni po tom naređenju nije postupio. 
 
Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ i uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici. 
 
Prvom optužnicom, oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice, i Viši sud i i Apelacioni sud odbili kao neosnovanu. 
 
Apelacioni sud u Beogradu je, nakon ponovljenog suđenja, početkom 2019. godine pravoznažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti". 
 
Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/nastavljeno-sudenje-za-paljenje-ambasade-sjedinjenih-americkih-drzava">Šteta na ambasadi SAD</a>, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi ukupno oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu. 
 
Što se tiče smrti Z.V., koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD, sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imali veze sa tom tragedijom.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Paljenje Američke ambasade 2008. godine.

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nastavljeno suđenje za paljenje ambasade SAD

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation