<article>Prvi je svedočio Dragan Miletić koji je tog dana kontrolisao radio vezu između policajaca na terenu i njihovih nadređenih. Miletić je rekao da je u jednom trenutku u toku mitinga došlo do smetnje na primarnoj radio vezi, zbog čega je morao da prebaci komunikaciju na rezervni radio kanal. Takođe, danas je u sudnici govorio i tadašnji komandant Protivterorističke jedinice Goran Dragović koji je rekao da ga je u toku protesta pozvao tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak, koji mu je "usplahirenim glasom" rekao da su napadnute ambasade i da sa svojom jedinicom krene tamo. Dragović je opisao situaciiju ispred ambasade navodeći da su protestanti bili agresivni, te da su na vozila njegove jedinice bacali žardinjere i preprečili im put kontejnerima. Treći svedok Stevan Pavković, tadašnji zamenik načelnika Policijske brigade, kratko je ponovio svoj iskaz i rekao da se ne seća baš najbolje tog događaja, jer je prošlo 14 godina. Na kraju suđenja odbrana je zatražila da se iz predmeta izuzmu svi pisani dokazi i iskazi svedoka koji ukazuju na zloupotrebu položaja, jer je prilikom potvrđivanja optužnice Viši i Apelacioni sud tu optužbu odbili kao neosnovanu. U ovom predmetu prvooptuženi je nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda Slobodan Vukolić, dok su drugooptuženi tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić i tadašnji načelnik Uprave policije MUP Mladen Kuribak. Osim njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković. Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz njihove nadležnosti za zaštitu objekata ambasada, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti. Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da oni odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa. Policajci su optuženi za krivično delo "teško delo protiv opšte sigrunosti", jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti naneli štetu objektima amabasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po živote ljudi i imovinu. Zbog njihovog nečinjenja zapaljena je amabasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V. Oni su, kako smatra tužilaštvo, postupili suprotno šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008. i Planu odezbeđenja javnog skupa napravljeog dan kasnije, koji su predviđali zatvaranje raskrsnice na uglu Kneza Miloša i Nemanjine kako bi se učesnicima skupa onemogućio prolazak do ambasada. Vukolić odgovara jer je jedinici koja je obezbeđivala ambasadu SAD naložio da se povuče, najpre u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a potom i do policijske stanice Savski venac u Savskoj ulici, pri čemu je ambasada ostala potpuno nezaštićena. Njegovi nadređeni Bjelić i Kuribak odgovaraju zbog toga što Vukolića nisu sprečili u povlačenju, niti su izdali neophodna naređenja za sprečavanje grupa u napadu na ambasade SAD i Nemačke u ulici Kneza Miloša. Rašković je optužen jer nije blagovremeno izdao naređenje za intervenciju jedinice Žandarmerije, već je to učinio tek pošto je zapaljena ambasada SAD, dok se Marković tereti da ni po tom naređenju nije postupio. Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ koja je uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici. Prvom optužnicom oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice i Viši sud i i Apelaiconi sud odbili kao neosnovanu. Apelacioni sud u Beogradu je nakon ponovljenog suđenja početkom 2019. pravoznažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti". Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje. Šteta na ambasadi SAD, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu. Sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imala veze sa smrću Z.V, koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD.Izvor: Tanjug</article>

Prvi je svedočio Dragan Miletić koji je tog dana kontrolisao radio vezu između policajaca na terenu i njihovih nadređenih. 
 
Miletić je rekao da je u jednom trenutku u toku mitinga došlo do smetnje na primarnoj radio vezi, zbog čega je morao da prebaci komunikaciju na rezervni radio kanal. 
 
Takođe, danas je u sudnici govorio i tadašnji komandant Protivterorističke jedinice Goran Dragović koji je rekao da ga je u toku protesta pozvao tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak, koji mu je "usplahirenim glasom" rekao da su napadnute ambasade i da sa svojom jedinicom krene tamo. 
 
Dragović je opisao situaciiju ispred ambasade navodeći da su protestanti bili agresivni, te da su na vozila njegove jedinice bacali žardinjere i preprečili im put kontejnerima. 
 
Treći svedok Stevan Pavković, tadašnji zamenik načelnika Policijske brigade, kratko je ponovio svoj iskaz i rekao da se ne seća baš najbolje tog događaja, jer je prošlo 14 godina. 
 
Na kraju suđenja odbrana je zatražila da se iz predmeta izuzmu svi pisani dokazi i iskazi svedoka koji ukazuju na zloupotrebu položaja, jer je prilikom potvrđivanja optužnice Viši i Apelacioni sud tu optužbu odbili kao neosnovanu. 
 
U ovom predmetu prvooptuženi je nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda Slobodan Vukolić, dok su drugooptuženi tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić i tadašnji načelnik Uprave policije MUP Mladen Kuribak. 
 
Osim njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković. 
 
Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz njihove nadležnosti za zaštitu objekata ambasada, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti. 
 
Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da oni odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa. 
 
Policajci su optuženi za krivično delo "teško delo protiv opšte sigrunosti", jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti naneli štetu objektima amabasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po živote ljudi i imovinu. 
 
Zbog njihovog nečinjenja zapaljena je amabasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V. 
 
Oni su, kako smatra tužilaštvo, postupili suprotno šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008. i Planu odezbeđenja javnog skupa napravljeog dan kasnije, koji su predviđali zatvaranje raskrsnice na uglu Kneza Miloša i Nemanjine kako bi se učesnicima skupa onemogućio prolazak do ambasada. 
 
Vukolić odgovara jer je jedinici koja je obezbeđivala ambasadu SAD naložio da se povuče, najpre u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a potom i do policijske stanice Savski venac u Savskoj ulici, pri čemu je ambasada ostala potpuno nezaštićena. 
 
Njegovi nadređeni Bjelić i Kuribak odgovaraju zbog toga što Vukolića nisu sprečili u povlačenju, niti su izdali neophodna naređenja za sprečavanje grupa u napadu na ambasade SAD i Nemačke u ulici Kneza Miloša. 
 
Rašković je optužen jer nije blagovremeno izdao naređenje za intervenciju jedinice Žandarmerije, već je to učinio tek pošto je zapaljena ambasada SAD, dok se Marković tereti da ni po tom naređenju nije postupio. 
 
Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ koja je uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici. 
 
Prvom optužnicom oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice i Viši sud i i Apelaiconi sud odbili kao neosnovanu. 
 
Apelacioni sud u Beogradu je nakon ponovljenog suđenja početkom 2019. pravoznažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti". 
 
Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje. 
 
Šteta na ambasadi SAD, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu. 
 
Sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imala veze sa smrću Z.V, koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Paljenje Američke ambasade 2008. godine.

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nastavljeno suđenje za paljenje ambasade Sjedinjenih Američkih Država

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation