<article><p>Na pres konferenciiji koja je usledila, oni su podržali i pozdravili vojnu pomoć koju su najavili Francuska i Nemačka za Ukrajinu.   „Pozdravljam nove najave od SAD, Nemačke i Francuske koji će da pošalju nove tipove oklopnih borbenih vozila”, izjavio je Stoltenberg i dodao da je posebno važno da to oružje mora takođe da dobije “neophodnu municiju, rezervne delove, trening i održavanje sistema”. </p><p>  Zajednička deklaracija ima za cilj da pojača saradnju i koodinaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je, kako kaže deklaracija, narušila evropski bezbednosni poredak. Za Stoltenberga, ova zajednička deklaracija “potvrđuje da NATO ostaje osnova zajedničke odbrane i ključna organizacija za evro-atlantnsku bezbednost. Ali takođe priznaje vrednosti sposobne evropske odbrane koja doprinosi našoj bezbednosti”.    </p><h2>Partnerstvo NATO i EU dokument podiže na viši nivo</h2><p>Ovaj dokument je ključna tačka za evroatlantsku bezbednost i stabilnost, a NATO i EU podižu partnerstvo na viši nivo s obzirom na “pretnje i izazove” koji “evoluiraju po obimu i veličini” kako je izjavio Stoltenberg. „EU i NATO sada su spremni da podignu saradnju na više nivo, a to znači da se okrenu prema rastućoj geo-strateškoj konkurenciji, problemu otpornosti i zaštiti kritične infrastrukture”, ističe šef Alijanse. </p><p>„Režim u Moskvi želi drugačiju Evropu, hoće da kontroliše sve susede i za njih demokratija i sloboda su pretnje, a to će imate dugoročne posledice na našu bezbednost. Zato moramo da produžimo vitalnu trans-atlantsku NATO vezu i partnerstvo između EU i NATO i našu podršku Ukrajini”, izjavio je Stoltenberg. </p><h2>Stoltenberg: Poziv da sve članice EU koje nisu deo NATO to postanu</h2><p>On je pozvao sve zemlje članice EU koje nisu članice NATO pakta, da se pridruže svim zajedničkim inicijativama. On se nada da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/stoltenberg-vreme-je-da-finska-i-svedska-udu-u-nato">Finska i Švedska</a> uskoro završiti proces pristupanja u NATO i podsetio da se radi o dugom procesu koji traje godinama dok je za Švedsku i Finsku taj proces ubrzan. Takođe je izjavio da <a href="https://insajder.net/prenosimo/erdogan-svedska-i-finska-u-nato-kad-ispune-sve-dogovoreno">Turska, koja još uvek nije ratifikovala članstvo Švedske i Finske u NATO</a>, “ima legitimnu zabrinutosti za bezbednost, zbog toga što je ovaj naš saveznik stradao od najviše terorističkih napada i treba da se pozdravi to što Finska i Švedska rade sa našim turskim saveznikom na tome”.   </p><p>Šarl Mišel je naglasio da Rusija nije postigla svoje očekivanje da će rat u Ukrajini dovesti do razjedinjavanja država članica EU i NATO i da se desilo suprotno. „Putin je hteo da bude manje NATO i manje EU, ali se desilo obratno – više NATO i više EU. EU takođe postaje jača i <a href="https://insajder.net/prenosimo/kancelar-solc-podrzao-prosirenje-eu-na-zapadni-balkan">ubrzavamo proces proširenja sa Zapadnim Balkanom</a>, a doneli smo i istorijsku odluku da dodelimo kandidatski status Ukrajini i Moldaviji i Gruziji EU perspektivu”. Zajednička deklaracija potpisana jutros, navodi da alijansa, "ostaje temelj kolektivne odbrane" za svoje članice i širu evroatlantsku oblast. I dodaje da NATO i EU prepoznaju “vrednost jače i sposobnije evropske odbrane koja pozitivno doprinosi globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om“. Ovo je treća Zajednička deklaracija između ove dve organizacije. Prethodne dve su bile potpisane 2016. godine i 2018. godine.</p><p>Izvor: <i>Tanjug</i></p></article>

<p>Na pres konferenciiji koja je usledila, oni su podržali i pozdravili vojnu pomoć koju su najavili Francuska i Nemačka za Ukrajinu. &nbsp;	„Pozdravljam nove najave od SAD, Nemačke i Francuske koji će da pošalju nove tipove oklopnih borbenih vozila”, izjavio je Stoltenberg i dodao da je posebno važno da to oružje mora takođe da dobije “neophodnu municiju, rezervne delove, trening i održavanje sistema”.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;	Zajednička deklaracija ima za cilj da pojača saradnju i koodinaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je, kako kaže deklaracija, narušila evropski bezbednosni poredak. Za Stoltenberga, ova zajednička deklaracija “potvrđuje da NATO ostaje osnova zajedničke odbrane i ključna organizacija za evro-atlantnsku bezbednost. Ali takođe priznaje vrednosti sposobne evropske odbrane koja doprinosi našoj bezbednosti”. &nbsp;	&nbsp;</p>
<h2>Partnerstvo NATO i EU dokument podiže na viši nivo</h2>
<p>Ovaj dokument je ključna tačka za evroatlantsku bezbednost i stabilnost, a NATO i EU podižu partnerstvo na viši nivo s obzirom na “pretnje i izazove” koji “evoluiraju po obimu i veličini” kako je izjavio Stoltenberg. „EU i NATO sada su spremni da podignu saradnju na više nivo, a to znači da se okrenu prema rastućoj geo-strateškoj konkurenciji, problemu otpornosti i zaštiti kritične infrastrukture”, ističe šef Alijanse. 	</p>
<p>„Režim u Moskvi želi drugačiju Evropu, hoće da kontroliše sve susede i za njih demokratija i sloboda su pretnje, a to će imate dugoročne posledice na našu bezbednost. Zato moramo da produžimo vitalnu trans-atlantsku NATO vezu i partnerstvo između EU i NATO i našu podršku Ukrajini”, izjavio je Stoltenberg.&nbsp;</p>
<h2>Stoltenberg: Poziv da sve članice EU koje nisu deo NATO to postanu</h2>
<p>On je pozvao sve zemlje članice EU koje nisu članice NATO pakta, da se pridruže svim zajedničkim inicijativama. On se nada da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/stoltenberg-vreme-je-da-finska-i-svedska-udu-u-nato">Finska i Švedska</a> uskoro završiti proces pristupanja u NATO i podsetio da se radi o dugom procesu koji traje godinama dok je za Švedsku i Finsku taj proces ubrzan. Takođe je izjavio da <a href="https://insajder.net/prenosimo/erdogan-svedska-i-finska-u-nato-kad-ispune-sve-dogovoreno">Turska, koja još uvek nije ratifikovala članstvo Švedske i Finske u NATO</a>, “ima legitimnu zabrinutosti za bezbednost, zbog toga što je ovaj naš saveznik stradao od najviše terorističkih napada i treba da se pozdravi to što Finska i Švedska rade sa našim turskim saveznikom na tome”. &nbsp;	</p>
<p>Šarl Mišel je naglasio da Rusija nije postigla svoje očekivanje da će rat u Ukrajini dovesti do razjedinjavanja država članica EU i NATO i da se desilo suprotno. „Putin je hteo da bude manje NATO i manje EU, ali se desilo obratno – više NATO i više EU. EU takođe postaje jača i <a href="https://insajder.net/prenosimo/kancelar-solc-podrzao-prosirenje-eu-na-zapadni-balkan">ubrzavamo proces proširenja sa Zapadnim Balkanom</a>, a doneli smo i istorijsku odluku da dodelimo kandidatski status Ukrajini i Moldaviji i Gruziji EU perspektivu”. Zajednička deklaracija potpisana jutros, navodi da alijansa, "ostaje temelj kolektivne odbrane" za svoje članice i širu evroatlantsku oblast. I dodaje da NATO i EU prepoznaju “vrednost jače i sposobnije evropske odbrane koja pozitivno doprinosi globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om“. Ovo je treća Zajednička deklaracija između ove dve organizacije. Prethodne dve su bile potpisane 2016. godine i 2018. godine.</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug</i></p>

Prenosimo

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, i predsednica Evropske komisije, Ursula Fon der Lajen, nakon potpisivanja zajedničke deklaracije o saradnji NATO-EU u sedištu NATO-a u Briselu. Foto: Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys

NATO i EU potpisali treću Zajedničku deklaraciju