<article>Prema Simićevim rečima, ona je vitalni deo zelene infrastrukture Beograda i zato je potrebno da se posmatra integralno, kako u budućnosti ne bi došlo do diskontinuiteta u zelenilu koji može da ugrozi njenu veoma važnu ekološku funkciju. On je u serijalu razgovora Vidokrug o ekologiji podsetio da se na levom savskom priobalju nalazi <a href="https://insajder.net/teme/tomic-savski-nasip-prokopavanje-bi-ugrozilo-zivote-i-imovinu">Savski nasip, koji predstavlja deo zone vodoizvorišta vitalnog za vodosnabdevanje Beograda.</a> Kako je podsetio, pre 30 godina otpočeo je proces <a href="https://insajder.net/arhiva/tema/savski-nasip-nelegalnom-gradnjom-ugrozeno-i-vodosnabdevanje-i-zastita-od-poplava">nelegalne izgradnje objekata</a> u vidu sojenica i plutajućih objekata, koji prilično i na više načina mogu da ugroze funkcionisanje zaštitnog pojasa. “Nije toliko čest slučaj da se <a href="https://insajder.net/teme/nelegalni-objekti-na-savskom-nasipu-foto">zaštitna zona na taj način ugrozi</a>, jer drugi gradovi u Evropi imaju sistemski uređenju zaštitu vodoizvorišta. To su strateška mesta gde ne bi trebalo da bude nikakve izgradnje”, poručio je Simić. U zoni savskih blokova 44, 45 i 70, koji su poznati po tome da imaju dosta zelenila, postoji opasnost, jer su i ugroženi zbog splavova. “Ako se to ne vrati u prvobitno stanje, i ti blokovi mogu biti ugoženi, jer se postavljanjem ilegalnih instalacija i infrastrukture može oslabiti nasip, upozorio je Simić. Budući da će na potezu posle blokova planira brodogradilište, on je naglasio da je veoma važno da investitori i vlasti pažljivo isplaniraju taj deo grada i ostave dovoljno prostora za zelenilo i zelenu infrastrukturu. Govoreći o desnoj obali Save u Beogradu, Simić je ukazao da kompleks Beogradskog sajma i sada ne zadovoljava ekološke standarde, ali ima dovoljno prostora da se to adaptira i da postane dovoljno širok pojas zelenila. Ako se, međutim, Beograd na vodi proširi na isti način na koji trenutno egzistira u Savskom anfiteatru, on procenjuje da može doći do problema, zato što taj koncept izgradnje ne predviđa mnogo zelenila i ne uključuje zelenu infrastrukuturu. Simić se osvrnuo i na efekat tropskih noći koji je sve zastupljeniji u zoni savskog priobalja, kojih u toku leta ima i do 50. “To je neočekivano, jer je logično da je reka prirodni rashlađivač, ali geomorfološke odlike reljefa, plus visok intenzitet izgradnje, u kombinaciji daju Savski anfiteatar kao pogodno geografsko područje gde se ta toplota akumulira”, objasnio je Simić. Prema njegovom tumačenju, povećanom izgradnjom naglašava se prirodni amfiteatar u kojem se akumulira toplota sa beogradskog grebena. “Visokom izgradnjom intenziviramo taj efekat, posebno ako se konfiguracija objekata postavi tako da blokira strujanje vetra”, naglasio je Simić i primetio da se posledice tropskih noći već osećaju. "Ako budemo sve zabetonirali, nećemo uspeti da zelenom infrastrukturom umanjimo te efekte, jer je zelenilo jedna od najboljih strategija da se umanji efekat toplotnih ostrva”, zaključio je Simić.Izvor: Fonet</article>

Prema Simićevim rečima, ona je vitalni deo zelene infrastrukture Beograda i zato je potrebno da se posmatra integralno, kako u budućnosti ne bi došlo do diskontinuiteta u zelenilu koji može da ugrozi njenu veoma važnu ekološku funkciju.&nbsp;
On je u serijalu razgovora Vidokrug o ekologiji podsetio da se na levom savskom priobalju nalazi <a href="https://insajder.net/teme/tomic-savski-nasip-prokopavanje-bi-ugrozilo-zivote-i-imovinu">Savski nasip, koji predstavlja deo zone vodoizvorišta vitalnog za vodosnabdevanje Beograda.</a>&nbsp;
Kako je podsetio, pre 30 godina otpočeo je proces <a href="https://insajder.net/arhiva/tema/savski-nasip-nelegalnom-gradnjom-ugrozeno-i-vodosnabdevanje-i-zastita-od-poplava">nelegalne izgradnje objekata</a> u vidu sojenica i plutajućih objekata, koji prilično i na više načina mogu da ugroze funkcionisanje zaštitnog pojasa.&nbsp;
“Nije toliko čest slučaj da se <a href="https://insajder.net/teme/nelegalni-objekti-na-savskom-nasipu-foto">zaštitna zona na taj način ugrozi</a>, jer drugi gradovi u Evropi imaju sistemski uređenju zaštitu vodoizvorišta. To su strateška mesta gde ne bi trebalo da bude nikakve izgradnje”, poručio je Simić. U zoni savskih blokova 44, 45 i 70, koji su poznati po tome da imaju dosta zelenila, postoji opasnost, jer su i ugroženi zbog splavova. “Ako se to ne vrati u prvobitno stanje, i ti blokovi mogu biti ugoženi, jer se postavljanjem ilegalnih instalacija i infrastrukture može oslabiti nasip, upozorio je Simić.&nbsp;
Budući da će na potezu posle blokova planira brodogradilište, on je naglasio da je veoma važno da investitori i vlasti pažljivo isplaniraju taj deo grada i ostave dovoljno prostora za zelenilo i zelenu infrastrukturu.&nbsp;
Govoreći o desnoj obali Save u Beogradu, Simić je ukazao da kompleks Beogradskog sajma i sada ne zadovoljava ekološke standarde, ali ima dovoljno prostora da se to adaptira i da postane dovoljno širok pojas zelenila.&nbsp;
Ako se, međutim, Beograd na vodi proširi na isti način na koji trenutno egzistira u Savskom anfiteatru, on procenjuje da može doći do problema, zato što taj koncept izgradnje ne predviđa mnogo zelenila i ne uključuje zelenu infrastrukuturu.&nbsp;
Simić se osvrnuo i na efekat tropskih noći koji je sve zastupljeniji u zoni savskog priobalja, kojih u toku leta ima i do 50.&nbsp;
“To je neočekivano, jer je logično da je reka prirodni rashlađivač, ali geomorfološke odlike reljefa, plus visok intenzitet izgradnje, u kombinaciji daju Savski anfiteatar kao pogodno geografsko područje gde se ta toplota akumulira”, objasnio je Simić.&nbsp;
Prema njegovom tumačenju, povećanom izgradnjom naglašava se prirodni amfiteatar u kojem se akumulira toplota sa beogradskog grebena.&nbsp;
“Visokom izgradnjom intenziviramo taj efekat, posebno ako se konfiguracija objekata postavi tako da blokira strujanje vetra”, naglasio je Simić i primetio da se posledice tropskih noći već osećaju.&nbsp;
"Ako budemo sve zabetonirali, nećemo uspeti da zelenom infrastrukturom umanjimo te efekte, jer je zelenilo jedna od najboljih strategija da se umanji efekat toplotnih ostrva”, zaključio je Simić.
Izvor: Fonet
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

savski nasip

Nedostatak ekološke strategije: Kako nelegalna gradnja ugrožava savsko priobalje

Nedostatak ekološke strategije: Kako nelegalna gradnja ugrožava savsko priobalje

Tagovi: