Nikezić: Prekomerno zaduživanje Srbije i u 2023. godini

"Predloženi budžet za 2023. godinu će nastaviti da plaća za neodgovorno i nestručno upravljanje energetskim sektorom, građani će to morati da plate. To će biti finansirano povećanjem javnog duga u ovoj godini. Biće neophodno zaduživanje od skoro osam milijardi evra kako bi se pokrili i troškovi otplate duga i pokrića deficita koji je ponovo jako visok, ali i troškovi intervencijskih sredstava za energetski sektor", rekao je Nikezić na konferenciji za novinare.

On je ocenio da će i u 2023. godini verovatno doći do rebalansa budžeta i da će se deficit povećati kao što se povećao i u 2022. godini.

Nikezić je rekao da u predloženom budžetu za 2023. godinu postoje tri ključne informacije za građane Srbije.

"Na prvom mestu inflacija koja će nastaviti da divlja i u 2023. godini sa projektovanim iznosom od 11,1 odsto. To znači da će u ove dve godine u proseku u Srbiji sve poskupeti preko 25 odsto, pa će i najavljena povećanja plata, penzija i minimalne zarade biti nedovoljna da se pokriju prosečni troškovi života", rekao je Nikezić.

On je ocenio da se energetski sistem raspao zbog neodgovornog i nestručnog upravljanja i istakao da će vlast, i u narednom periodu račun za svoju nesposobnost prebacivati na sve građane Srbije.

Nikezić je rekao da će država za sva socijalna davanja u 2023. godini izdvojiti 147 milijardi dinara, a toliko će biti potrebno samo za kamate na postojeće zaduženje.

Generalni sekretar SSP Peđa Mitrović rekao je da će ta stranka tokom sledeće nedelje u zakonodavnu proceduru uputiti Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica čijim bi usvajanjem budžet Srbije u 2023. godini ostvario dodatnih milijardu evra poreskih prihoda na ime oporezivanja ekstra dobiti koju su kompanije u sektorima energetike i rudarstva ostvarile ove godine zbog poremećaja na tržištu.

Prema njegovim rečima, izmenama tog Zakona bile bi obuhvaćene kompanije iz sektora eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnje naftnih derivata, maloprodaje i veleprodaje čvrstih, tečnih i gasovitih goriva, kao i iz sektora eksploatacije ruda metala.

"Kriterijum za oporezivanje bio bi da su kompanije u 2022. godini ostvarile neto dobit veću od 100 miliona dinara, kao i da je neto dobit u 2022. godini za 25 odsto veća u odnosu na prosečnu neto dobit u prethodnih pet godina", rekao je Mitrović.

On je naveo da bi takvo poresko rešenje obuhvatilo, pre svega, kompanije Ziđin i NIS "koje će u 2022. godini ostvariti rast neto dobiti od preko pet puta i preko dve milijarde evra".

"Poreska stopa koju predlažemo je 50 odsto oporezivanja prirasta dobiti u odnosu na prethodnih pet godina", rekao je Mitrović.

Izvor: FoNet