Obeležena godišnjica oslobođenja Aušvica
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta - u znak sećanja na dan kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila najveći logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Taj dan je ustanovljen 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
U Drugom svetskom ratu ubijeno je 6 milona Jevreja, a samo u logoru Aušvic-Birkenau u gasnim komorma njih oko milion. U koncentracionim logorima u Evropi stradali su i drugi narodi, posebno Srbi i Romi.
Ambasador Izraela: Protiv negiranja Holokausta se moramo boriti činjenicama
Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, da je važno obrazovati mlađe generacije i govoriti o onome što se desilo, kao i da se protiv negiranja Holokausta moramo boriti činjenicama.
Vilan je, gostujući na RTS-u, istakao da je teško zamisliti da ljudi izgube živote samo zbog toga što pripadaju jednom narodu, te je zato važno da postoji Dan sećanja kako se to ne bi zaboravilo. "Broj preživelih se smanjuje iz dana u dan, zbog toga je naš zadatak još važniji - da obrazujemo mlađe generacije, da se ljudi sećaju toga. Teško je zamisliti i shvatiti kako su ljudi mogli da urade tako nešto, ali veoma važno za sve nas je da se bavimo tom temom kako bismo obezbedili da se to više ne ponovi", rekao je Vilan.
Naveo je da ima mnogo onih koji poriču Holokaust ili iskrivljuju činjenice o njemu.
"To je najmračnije poglavlje ljudske civilizacije, tako da moramo da odamo počast žrtvama, ali još važnije da budemo potpuno sigurni da više niko u svetu neće pomisliti da ponovi takve užase, takavo sistemsko i organizovano planiranje uništenja ljudi", kaže Vilan. U tom kontekstu je, kako je istakao, najvažniji element govoriti istinu o Holokaustu, kako bi ljudi saznali činjenice o onome što se desilo.
Prema rečima Vilana, prvi način poricanja je da se iskrive istorijske činjenice. On je takođe istakao da je važno boriti se protiv ljudi koji žele da poreknu Holokaust iz raznih razloga - "antisemitskih ili nekih čudnih političkih razloga".
Istakao je da to nije ni izraelsko ni jevrejsko pitanje, već pitanje celog čovečanstva i da Srbija to, kako kaže, shvata ozbiljno.
"Ovo je zemlja koja je takođe mnogo patila u Drugom svetskom ratu, jer Srbi su takođe ubijani, ovo je tema koja spaja Srbe i Jevreje", rekao je Vilan. Napomenuo je da je Priznanjem pravednika među narodima, koje je ustanovio Jad Vašem, nagrađeno 130 Srba koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli Jevrejima u ratu.
Vilan je ukazao da je Srbija u većem delu svoje istorije prihvatala Jevreje kao deo svog društva i zemlje i dodao da Izrael izuzetno ceni način na koji su Srbi pomagali Jevrejima u Drugom svetskom ratu.
Haliti: Priznavanje Holokausta nad Romima mora biti povezano sa njihovim napretkom
Direktor Kancelarije za romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo Mensur Haliti saopštio je danas da priznavanje Holokausta nad Romima mora biti povezano sa suštinskim napretkom za Rome.
"Ne možemo sprečiti države da koriste naše sećanje u svoje svrhe, ali možemo da demonstriramo kolektivnu sposobnost da transformišemo to sećanje u realne i suštinske promene za našu zajednicu", naveo je Haliti povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
On je naveo i da istrebljenje Roma tokom Drugog svetskog rata najčešće ostaje van školskih programa i istoriografije nacističkog genocida i da Romi moraju sebi da postave pitanje kako da spreče da se istorija ponovi.
Haliti smatra da države koriste komemoracije da pokažu empatiju prema mrtvima, ali da zaboravljaju žive i navodi da od usvajanja UN konvencije o kažnjavanju i sprečavanju zločina genocida 1948. romska imovina, zaposlenost, ustavna i ljudska prava u evropskim društvima nisu poštovani.
Dodik: Jasenovac je zajednička muka jevrejskog i srpskog naroda, kao i drugi logori poput Aušvica
Jasenovac je zajednička muka jevrejskog i srpskog naroda, kao i drugi logori poput Aušvica, poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na Memorijalnoj akademiji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Dodik je u obraćanju istakao da je stoga veoma važno da se neguje kultura sećanja. Kazao je da je pre nekoliko godina imao priliku da poseti Aušvic i ocenio da bi svako, a naročito mlađe generacije, trebalo da učine isto.
"Prisustvo na tom mestu učini da to drugačije razumete, da shvatite obim stradanja. Ući u gasnu komoru u Aušvicu i videti, to je nešto što vam promeni pogled na svet i zapitate se da li je moguće da postoje ljudi koji su mogli to da organizuju", kazao je Dodik. On je istakao da je veoma bitno da dani sećanja na Holokaust svake godine poprimaju sve veći obim, jer se tako neguje kultura sećanja.
"Zato je važno što smo se okupili i u okviru Jevrejskog centra u Banjaluci i evocirali uspomene na strašne zločine", naveo je Dodik sinoć u obraćanju na Memorijalnoj akademiji, prenela je RTRS.
Aušvic-Birkenau
Nekadašnji koncentracioni logor nalazi se u gradu Osvjećim na jugu Poljske, koji je tokom Drugog svetskog rata bio pod upravom nacističke Nemačke i Adolfa Hitlera i bio mesto za mučenje i ubijanje Jevreja, Poljaka, Roma, sovjetskih ratnih zarobljenika i drugih.
Tamo je ubijeno 1,1 milion ljudi pre nego što su ga sovjetske trupe oslobodile 27. januara 1945. godine.
Nijedan ruski zvaničnik nije pozvan na obeležavanje godišnjice oslobođenja Aušvica.
Izvor: Tanjug, RTS