<article>U saopštenju se podseća da duže od 30 godina od oslobađanja <a href="https://ratusrbiji.rs/logori-za-hrvate-u-srbiji/">zatvorenika hrvatske nacionalnosti</a> iz logora Stajićevo nisu obeležena mesta na kojima su u neljudskim uslovima, pod svakodnevnom torturom, bili smešteni zarobljenici Jugoslovanske narodne armije iz redova hrvatske vojske i civili zarobljeni tokom Vukovarske operacije.Kako se navodi, zahtev za spomen-pločama su u više navrata upućivale porodice žrtava, kao i brojne organizacije civilnog društva iz Srbije, među kojima i Žene u crnom, ali je zahtev odbijan pod različitim izgovorima, što "ne doprinose ugledu demokratske, evropske i građanske Vojvodine".Žene u crnom i organizacije civilnog društva koje potpisuju zahtev uverene su u to da za postavljanje spomen obeležja treba iskoristiti vreme do godišnjice pada Vukovara - 18. novembar, posle opsade duge 87 dana."U logorima u Vojvodini, kao što je poznato i pouzdano dokumentovano, ubijeno je najmanje 14 hrvatskih ratnih zarobljenika, dok su ostali bili izloženi nečovečnom postupanju, zbog čega su mnogi od njih postali invalidi", ukazuje se u saopštenju."Mi se moramo suočiti sa zločinima koji su počinjeni u naše ime, a na drugima je da se suočavaju sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime. Bez utvrđivanja istine o tim zbivanjima nema nade da će doći do promene moralnog poretka, vrednosnog sistema i kulturnih obrazaca", navodi se u saopštenju.Dodaje se da je došlo vreme za početak priznanja odgovornosti za zločine u koncentracionim logorima, te da bi postavljanje spomen ploče vodilo prevazilaženju prošlosti i stvaranju perspektive za budućnost, slobodnu od nasilja, zla i nehumanosti.Izvor: FoNet</article>

U saopštenju se podseća da duže od 30 godina od oslobađanja <a href="https://ratusrbiji.rs/logori-za-hrvate-u-srbiji/">zatvorenika hrvatske nacionalnosti</a> iz logora Stajićevo nisu obeležena mesta na kojima su u neljudskim uslovima, pod svakodnevnom torturom, bili smešteni zarobljenici Jugoslovanske narodne armije iz redova hrvatske vojske i civili zarobljeni tokom Vukovarske operacije.
Kako se navodi, zahtev za spomen-pločama su u više navrata upućivale porodice žrtava, kao i brojne organizacije civilnog društva iz Srbije, među kojima i Žene u crnom, ali je zahtev odbijan pod različitim izgovorima, što "ne doprinose ugledu demokratske, evropske i građanske Vojvodine".
Žene u crnom i organizacije civilnog društva koje potpisuju zahtev uverene su u to da za postavljanje spomen obeležja treba iskoristiti vreme do godišnjice pada Vukovara - 18. novembar, posle opsade duge 87 dana.
"U logorima u Vojvodini, kao što je poznato i pouzdano dokumentovano, ubijeno je najmanje 14 hrvatskih ratnih zarobljenika, dok su ostali bili izloženi nečovečnom postupanju, zbog čega su mnogi od njih postali invalidi", ukazuje se u saopštenju.
"Mi se moramo suočiti sa zločinima koji su počinjeni u naše ime, a na drugima je da se suočavaju sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime. Bez utvrđivanja istine o tim zbivanjima nema nade da će doći do promene moralnog poretka, vrednosnog sistema i kulturnih obrazaca", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je došlo vreme za početak priznanja odgovornosti za zločine u koncentracionim logorima, te da bi postavljanje spomen ploče vodilo prevazilaženju prošlosti i stvaranju perspektive za budućnost, slobodnu od nasilja, zla i nehumanosti.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Napuštene stočarske farme na prostoru bivšeg poljoprivrednog preduzeća „Livade“ u Stajićevu (2008). Foto: Stebunik/CC BY 3.0/Wikimedia Commons

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Obeležiti mesta mučenja i stradanja ratnih zarobljenika i civila u logoru Stajićevo