Objavljen izveštaj o pregovorima Beograda i Prištine
Privremene institucije Prištine su i tokom ovog izveštajnog perioda faktički nastavile da simuliraju svoje učešće u dijalogu, dok su u realnosti sprovodile politiku izazivanja tenzija i sukoba, politiku rušenja Dijaloga, navodi se u izveštaju o pregovorima sa Prištinom o kojem će sutra raspravljati poslanici u Skupštini Srbije.
"Suštinski problemi Dijaloga ne mogu se rešiti ukoliko Evropska unija (EU) ne pokaže spremnosr da, kao garant svih postignutih dogovora, izvrši odlučujući pritisak na privremene institucije u Prištini da bez odlaganja izvrše preuzete obaveze kada se radi o primeni ključnog seta sporazuma koji regulišu formiranje Zajednice srpskih opština", navodi se u izveštaju o toku dijaloga.
Izveštaj obuhvata period od 15. juna 2021. godine do avgusta ove godine, a posebnoj sednici Skupštine Srbije o toj temi prisustvovaće samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u subotu rekao da će on odgovarati na sva pitanja jer je vlada u tehničkom mandatu, a tek je imenovana mandatarka za sastav nove vlade.
U izveštaju se navodi da konstruktivan angažman Beograda nije naišao na adekvatan odgovor druge strane, a u proteklih 14 meseci, dijalog je u suštini ostao samo sredstvo za upravljanje bezbednosnim krizama koje izaziva prištinska strana, uprkos formalno nespornim rezultatima i dosta visokom intenzitetu aktivnosti koje su realizovane u okvoru tog procesa.
U tekstu se navodi da je 27. avgusta 2022. godine postignut važan usmeni dogovor po pitanju ličnih karata i slobode kretanja, kojim je odbranjeno pravo Srba i drugih građana AP KIM da pri ulasku i izlasku iz Pokrajine nesmetamo mogu da koriste lične karte izdate od Srbije.
Srpska strana je na početku sastanaka u dijalogu primarno zahtevala da neodložno počne proces dosledne implementacije seta sporazuma koji Prištini nalažu formiranje Zajednice srpskih opština, a mimo toga, delegacije su razgovarale o pitanjima nestalih osoba, merama izgradnje poverenja, regionalnog predstavljanja i prištinskog kršenje odredbi sporazuma iz oblasti pravosuđa i IBM, navodi se u tekstu.
U kvalitativnom smislu, jedna od najznačajnijih rezultata dijaloga je dogovor o Mapi puta za implementaciju energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, čime je Beograd osigurao sve vitalne interese srpske strane, uključujući osiguranje sigurnog snabdevanja i dostizanje pune energetske nezavisnosti severa Kosova.
U tekstu se navodi da je drugi značajan rezultat dijaloga postizanje zaključka po pitanju registarskih tablica, koje su glavni pregovarači na tehničkom niovu usaglasili 30. septembra 2021. godine.
Tim dogovorom deeskalirana je bezbednosna kriza koju je inicirala Priština, navodi se u izveštaju povodom uvođenja režima "stikera" (nalepnica).
Priština je, međutim, 29. juna prekrišila taj dogovor usvajanjem odluke o preregistraviji KM tablica na RKS i praktično ga transformisale u novu, tekuću bezbednosnu krizu na severu Pokrajine, ukazuje se u izveštaju.
Navodeći neke od detalja iz sporazuma o nestalim osobama, Beograd ukazuje da snažno insistira kod posrednika Evropske unije da u narednom periodu pokažu snažnije vođstvo i podstaknu prištinske vlasti da prekinu s politizacijom tog pitanja, čime nepotrebno produžavaju patnju porodica nestalih.
Beograd je tokom izveštajnog perioda ukazivao svim drugim zainteresovanim stranama da bez formiranja ZSO realno nije moguće da istinski zaživi ni bilo koji drugi institucionalni aranžman u Pokrajini, koji je zaključen u okviru Dijaloga, navodi se u izveštaju na 52 strane.
Izvor: FoNet