Održan treći panel posvećen misli i delu Zorana Đinđića: Srbija još nije stigla u Evropu

U diskusiji su učestvovali: Vesna Pusić, bivša ministarka inostranih poslova Hrvatske; Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj za vreme Zorana Đinđića; Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije i Crne Gore u u Sjedinjenim Američim Državama i Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji. Diskusiju je moderirala dr Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Ambasadorka Anke Konrad je u svom obraćanju na samom početku diskusije rekla kako je „period Zorana Đinđića bio izuzetno važan period transformacije, kratkotrajan, ali odlučujući.

"Često nemamo vremena da pogledamo unazad, da napravimo refleksiju i sagledamo šta je išlo dobro a šta loše, gde je pošlo loše i koje smo lekcije naučili kao diplomate", rekla je ona.

Dajući uvod u diskusiju, Gazela Pudar Draško je podsetila na govor Zorana Đinđića sa Čerčilovog simpozijuma u Cirihu, između ostalog i na sledeće:

"Ovaj optimizam stavio pod sumnju. Ja ne mislim da je sve tako jednostavno. Slažem se da se normalnost vratila u region Balkana, da sada možemo da putujemo, da možemo da poslujemo, da su reforme počele, da su sve vlade u poslednje tri, četiri godine izabrane demokratskim putem; neke od njih nisu sasvim proevropske, ali su izabrane demokratskim putem i to je nešto sasvim novo u istoriji ovih država. Ali ukoliko govorimo o strukturnoj stabilnosti, o trajnoj stabilnosti, daleko je Balkan od normalnosti", rekla je.

Diskusija se dalje kretala u pravcu prisećanja na situaciju u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, u periodu kada je Zoran Đinđić postao premijer. Istaknut je kontekst haotičnog okruženja, korumpiranog i nenaviklog na pravila demokratske borbe.

Učesnici diskusije su se dalje osvrnuli na komplementarnost međunarodne aktivnosti Zorana Đinđića i ciljeva reformskog programa njegove vlade, naročito kroz prizmu početka procesa evropskih integracija.

Teme debate su bile i različite reakcije evropske javnosti na ubistvo Zorana Đinđića, te koliko je taj događaj uticao na Srbiju da značajno uspori proces priključivanja Evropskoj uniji.

Svi učesnici panela su se složili da je Đinđićeva dinamična proevropska politika značajno obeležila njegov kratki mandat, i bila smatrana osnovnim preduslovom razvoja srpskog društva u celini.

Završni deo debate učinio je osvrt na savremene izazove spoljnopolitičke orijentacije Srbije, te koliko je ona odmakla od Đinđićevih ideja, dve decenije posle.

Panel su, kao i prethodna dva, organizovali Laboratorija za istraživanje socijalizma i (post)jugoslovenske studije (YugoLab) Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Fakultetom političkih nauka i Fondacijom Fridrih Ebert.

Izvor: Institut za filozofiju i društvenu teoriju